“Dužnost mi je bila da se oglasim, stojim iza svake svoje reči”: Naučnica Sanja Sakan o tome zašto se pojavila na Vučićevom skupu o kopanju litijuma i njegovoj ponudi da uđe u državni tim

Tokom izlaganja u Malom Zvorniku dr Sakan, koja je naučna savetica zaposlena u Centru izuzetnih vrednosti životne sredine, koji pripada Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, detaljno je predsedniku države i široj javnosti objasnila zašto je pogubno kopanje litijuma, ali i ispitivanje zemljišta, nakon čega ju je Vučić pozvao da se pridruži ekspertskom timu Vlade.

Za razliku od organizatora protesta protiv Rio Tinta i kopanja litijuma, koji su odbili poziv predsednika na skup, na tribinu je došla dr Sakan, koja je bila i među govornicima na pomenutom protestu.

“Moja dužnost kao naučnice, ali i nekoga ko je odrastao u tom kraju, nalaže mi da govorim. Poreklom sam iz krajeva u kojima se planira kopanje litijuma i normalno je da me je ta tema zainteresovala. Bila sam tamo i kad je održan protest protiv rudarenja, a kad sam čula da su građani pozvani na sastanak sa predsednikom, odlučila sam da prisustvujem i da iznesem svoje mišljenje, kako bi svi čuli i razumeli šta rudnik predstavlja”, priča za Nova.rs dr Sakan.

Očekivali zatvoreni skup

Sve što je izgovorila, kaže, ponovila bi ako je potrebno.

“Obaveza svakog naučnika čija je ovo oblast rada je da se oglasi, da ljudi koji se ne razumeju u ovu tematiku čuju i saznaju više. Kao neko ko zna nešto o ovoj temi i kao neko ko je iz tih krajeva, kome rodbina živi na toj zemlji, stojim iza svega što sam izgovorila pred građanima i predsednikom”, naglašava Sakan.

Na sastanak sa Vučićem pozvani su inače žitelji sela, ali niko nije očekivao prisustvo medija.

“Bila sam iznenađena kamerama i novinarima, koji su se okupili. Očekivala sam da će to biti jedan zatvoreni skup na kojem ćemo razgovarati o gorućem pitanju sa predsednikom. Ipak, drago mi je što su me ljudi čuli, iako mi ni malo ne prija ova medijska pažnja, jer nisam na to navikla i to ne želim. Međutim, ne kajem se što sam govorila jer stojim iza svake reči”, kaže ona.

Govor naučnice Sakan širi se društvenim mrežama, pa podrška stiže i iz inostranstva.

“Posle sastanka ljudi su mi prilazili sa podrškom, zahvalni na objašnjenju koje sam iznela. Podržali su me prijatelji, komšije, porodica, kolege, ne samo iz Srbije, već i iz inostranstva. Nisam očekivala sve ovo što se sada dešava, ali drago mi je što me je mnogo ljudi čulo jer svi zaslužuju da znaju”.

"Želim samo u svoju malu laboratoriju"

Kada je završila sa izlaganjem, predsednik joj je ponudio mesto u “ekspertskom timu Vlade”, a njen odgovor ga je naljutio.

“Ne bih se više izjašnjavala o pristupanju državnom timu jer ja već radim u naučnoj instituciji i to su za mene krupne odluke, o kojima ne želim da pričam. Samo čekam da se vratim u svoju malu laboratoriju i bavim se onim što je moj posao. Ja sam jedan mali naučnik, a ima dosta ljudi koji o ovoj temi znaju više od mene. Ipak, javila sam se za reč jer sam lično, privatno pogođna planiranim projektima o iskopavanju”, objašnjava naučnica.

Sakan je potanko objasnila Vučiću da bi možda pristupila “državnom timu” ako bi tu odluku podržale njene kolege koje znaju, kako je rekla, “mnogo više od nje”, da od njih zavisi i da ona, kao i svi, na poslu koji radi, ima svog šefa, koji donosi odluke.

“Nisam u tom sistemu, ne bavim se medijima i javnim poslom. Sve ovo što radim i što sam govorila je iz domena nauke, a to mi je osnovna stvar u životu. Kao naučnik, koji se bavi životnom sredinom, ovo istraživanje mi je veoma važno i značajno sa šireg aspekta života ljudi. Govoriti o tome u javnosti, na način na koji sam ja to učinila, nije baš zgodno, moram da priznam, ali ponavljam, naša je dužnost kao naučnika, da se oglasimo”, zaključuje dr Sakan.

Oko bušotina nema više rastinja

Podsetimo, dr Sanja Sakan jedna je od osam autora naučnog tima koji je u svom istraživanju utvrdio teške posledice koje bi projekat Rio Tinta ostavio na Srbiju. U ovom radu se, između ostalog navodi da će hiljade ljudi koji se oslanjaju na poljoprivredu u slučaju otvaranja rudnika ostati bez posla, više od 800 hektara zemlišta biće uništeno na samom početku, dok će vodosnabdevanje čak 2,5 miliona građana biti ugroženo. U tom radu piše i da će visok unos štetnih supstanci izazvati teške bolesti želuca, jetre, bubrega, mozga, što može dovesti i do smrti.

“Pokazali smo već koliko su toksični ti elementi i mnogo nakon zatvaranja nekih rudnika. Tu je i čuvena sumporna kiselina koju treba dovesti, transportovati do tog mesta. Samo probna istraživanja su napravila veliku štetu. Bili smo na terenu i oko bušotina nema kukuruza, nema rastinja. Klip kukuruza je bio tri centimetra. Možete li da zamislite, ako dođe do otvaranja rudnika, do kakvih će problema dovesti”, rekla je između ostalog dr Sakan u Malom Zvorniku”.

Naučnica Sakan je član Srpskog hemijskog društva, ima profesionalno iskustvo u Centru za hemiju, a 2001. dobila je drugu nagradu “Young scientist awards of B.EN.A.”. Citirana je više od 200 puta i objavila je niz naučnih radova. Magistrirala je i doktorirala u oblasti kontaminacije zemljišta sedimenta i vode teškim metalima, a kako je sama navela, počevši od Tise, pa onda i reke, stari rudnici Istočne Srbije i ceo rečni sistem u Srbiji.

***

BONUS VIDEO: Narod i rejting: Velike muke iz Malog Zvornika