Mislili smo da ne može gore od onog što su nam o bahatom direktoru Reumatologije rekli lekari. A onda su se javili pacijenti

Teško stanje i nepodnošljivu atmosferu na Institutu za reumatologiju u Beogradu, možda i najbolje mogu da sagledaju pacijenti. Na našem portalu objavili smo više tekstova u kojima zaposleni svedoče o mobingu od strane direktora, koji trpe svakodnevno na najrazličitije načine, što ih dovodi do otkaza. Njegov neprimereni odnos prema osoblju, primećuju i pacijenti, koje takođe - ne štedi.

“Profesor Radunović je odličan doktor, ali loš čovek. Nema nikakvu empatiju prema pacijentu, ali ume da postavi dijagnozu i odredi terapiju. On se prema obolelima odnosi kao prema predmetima, a takav je i u odnosu sa kolegama koji su mu podređeni. Kada je bivši direktor dr Nemanja Damjanov penzionisan, Radunović je došao na njegovo mesto, a sve koji su sa Damjanovim bili u dobrim odnosima, počeo je da progoni, uključujući i mene, koja sam pacijentkinja, ali i predsednicaUdruženja obolelih od reumatskih bolesti. Osnivanje Udruženja pomogao je prof. Damjanov, što Radunoviću smeta, jer je sa njim bio u lošim odnosima”, objašnjava dr Lapčević, hronologiju nedopustivog ponašanja direktora, zbog čijeg mobinga, lekari i medicinske sestre/tehničari, laboranti, fizioterapeuti masovno daju otkaze, napuštaju ovu bolnicu, a najteže oboleli ostaju bez najkvalitetnije nege, kakvu su ranije imali.Šikaniranje, omalovažavanje, proganjanje iskusnih reumatologa od strane v.d. direktora, primoralo je, ističe ona, pojedine lekare da daju otkaz i potraže posao u privatnom sektoru, a mnoge je i on otpustio.

“Mladi doktori medicine, koje je u međuvremenu primio da rade u Institutu, bili su odlični studenti, ali nemaju radnog iskustva, a da bi došli do znanja i zvanja onih koji su napustili Institut, potrebno je da prođe najmanje 10 godina. Ko će nas, pacijente, u međuvremenu da leči? Mnogi će postati invalidi, mlade žene se neće ostvariti kao majke, neki će prerano izgubiti život zbog komplikacija neadekvatno lečenih hroničnih artritisa. Ovo je preskupa cena koju će svaki pojedinac,njegova porodica i društvo u celini platiti, zbog bahaćenja jednog čoveka i uskog kruga njegovih nekompetentnih saradnika. Najkvalitetnije medicinske sestre i tehničari napustili su Institut, a ljude koji su ostali da rade, neprestano razmešta po odeljenjima. Taman kada savladaju sistemrada, on ih prebaci na drugo odeljenje. Tako ležeći pacijenti ne dobijaju kvalitetnu zdravstvenu negu, svi smo veoma nezadovoljni, zabrinuti jer nas svaki put prima neki novi mladi lekar (koji po zakonu ne bi smeo samostalno da radi u zdravstvenoj ustanovi tercijarnog nivoa kakav jeInstitutu) ili neiskusna medicinska sestra/tehničar, što prosto nije sigurno i nije po protokolu”, objašnjava Lapčević.

Od momenta kad je postavljen na mesto direktora, dodaje ona, prof. dr Radunović, sprovodi represivne mere.“Pokušala sam da mu ukažem da to nije u redu i da kao prvi čovek renomirane zdravstvene ustanove kakav je bio Institut za reumatologiju, treba da pridobije pojedince, za dalje unapređenje rada, ali nije želeo da sluša, već je krenuo u obračunavanje. Kad je video da odbijam da prihvatim njegov način rada i mene je stavio na listu neposlušnih. Dok je prof. dr Damjanov bio direktor, bili smo vrlo bliski saradnici. On je pomogao da se osnuje Udruženje i insistirao da se uključimo u Evropsku alijansu za borbu protiv reumatizma (EULAR), gde je i sam bio aktivan. Ne postoji zahtev koje je Udruženje od njega tražilo, a da je okrenuo glavu, jer sve što smo inicirali bilo je u cilju poboljšanja rada Instituta i u interesu pacijenata. Postavio je Gorana za zamenika, ali ovaj je uvek imao nešto protiv Nemanje, o čemu mi je više puta pričao. Tvrdio je da je marginalizovan, ali je trpeo dok ovaj nije otišao u penziju. Tada počinje progon svih ljudi koji su sa Damjanovimsarađivali. Blati ih, špijunira, vređa, omalovažava, ne bira srestva da ih diskredituje u stručnom, naučnom i ljudskom smislu”.

Ljudi koji rade na Institutu za reumatologiju, plaše se sopstvene senke.“To ih ozbiljno ometa u radu jer ne mogu da misle na pacijenta i da se fokusiraju na lečenje. Usled muke koja ih je snašla pacijenti im više nisu u fokusu, što je jako opasno. Direktor mobingom i neprimerenim odnosom prema zaposlenima oduzima im volju da rade. Niko više neželi da dolazi na posao”, kaže dr Lapčević.Nakon jednog telefonskog razgovora, doktorka je kao pacijentkinja, ali i predsednica Udruženja, prekinula sve kontakte sa direktorom.“Zvao me je da viče na mene, da me pita zašto ga ogovaram po Institutu, što apsolutno nije bila istina, jer sve što pričam sada, rekla sam i njemu u lice. Objasnila sam mu sa čim se ne slažem, ali je nastavio da me napada, pa sam mu predložila da poseti psihijatra i prekinula vezu. To jebilo u junu prošle godine i od tada nismo u kontaktu”, kaže ona.

Odnos direktora prema pacijentima je, naglašava, bez empatije, nema saosećanja, ni poštovanja.“Mlada žena, koja je majka dvogodišnjeg deteta i male bebe od šest meseci, obratila mi se kao predsednici ORS-a zbog užasnih bolova, otoka, nemogućnosti da hoda. Iz njene dokumentacije sam videla da se privatno lečila kod dr Radunovića. Objasnila sam joj da ima hroničnu bolest i da mora u državnu ustanovu. Pozvala sam ga i zamolila rekla mu da je primi na Institutu, jer joj je bolest bila jako aktivna, što se inače događa posle porođaja. On ju je ubrzo primio, ali kako joj nije bilo bolje pozvala sam ga i zamolila da je obradi za biološku terapiju, a on je prokomentarisaokako je ‘razmažena’. Takođe, nedavno je zabranio primenu intraartikularnih injekcija u Institutu, koje, inače, pacijenti sami nabavljaju, zbog čega ove procedure sada moraju da obavljaju i plaćaju u privatnoj praksi, što je nepotrebno i daleko skuplje. Na taj način ljude maltretira i dodatno finansijski iscrpljuje”.Molila sam najbolje lekare Instituta da ne daju otkaz, zbog nas koji smo bolesni, jer su nam neophodni doživotno, pa sam se obratila za pomoć Ministarstvu zdravlja i Vladi, ističe ona.

“Iz straha da će se čitav sistem Instituta urušiti i da ćemo ostati bez lekara, a sve zbog bahatosti jednog čoveka, još 26. decembra 2022. poslala sam dopis ministarki zdravlja, u kojem sam iznela problematiku, ali i moguće rešenje. Ona, međutim, do danas nije odgovorila. Srela samje nedavno na jednom događaju i pitala zašto ne odgovara. Rekla mi je da dnevno dobije na stotine žalbi, a nijedno rešenje. Na to sam joj odgovorila da u mom dopisu postoji i rešenje, samo treba da ga pročita. Prošle nedelje ponovo sam joj poslala isti dopis, ali i predsednici Vlade, ne bi li nas neko čuo i nešto učinio, pre nego što bude kasno”, naglašava Lapčević.

Podsetimo, javnost se upoznala sa teškom situacijom zaposlenih na Institutu za reumatologiju, nakon što smo na našem portalu objavili priču o mobingu direktora prof. dr Gorana Radunovića nad medicinskom sestrom Jelenom Lazarević. Na ponašanje direktora žalio se veliki broj zaposlenih u Institutu, koji tvrde da on i njemu bliski saradnici zloupotrebljavaju svoj položaj i konstantno vrše psihičko nasilje nad onima koji su “neposlušni”.Slučaj medicinske sestre Jelene Lazarević, potresao je javnost, nakon što je na našem portalu objavljen audio snimak, na kojem se čuje kako dr Radunović viče na njenu koleginicu i nju, nazivajući je kretenom.Direktor je uputio saopštenje u kojem je negirao njene tvrdnje, navodeći da je sestra Lazarević neposlušna, da je u Kovid bolnici Batajnica suspendovana (što se ispostavilo kao netačno) i da je njegova obaveza da kontroliše njeno „sociopatsko“ ponašanje, i time je dodatno uvredio.Zbog nedopustivog odnosa i neprimerenog ponašanja prema zaposlenima, u poslednje tri godine, pet lekara, subspecijalista i više medicinskih sestara, napustilo je ovu ustanovu.***BONUS VIDEO: Razgovor direktora Instituta za reumatologiju prof. dr Gorana Radunovića sa medicinskom sestrom

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=audiorazgovordirektorainstitutazareumatologijuimedsestreds-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="6197177"]