0
Pripadnici romske nacionalne manjine i osobe sa invaliditetom, samo se neke od grupa koje se tradicionalno nalaze u najvećem riziku od diskriminacije i sistemskog zapostavljanja, ističe savetnik i šef Tima Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Srbiji Milan Marković.
Naime, ove grupe trpe višestruko zanemarivanje zbog ograničenog pristupa redovnom obrazovanju i ravnopravnom zapošljavanju, kao i zbog dubokih predrasuda i stereotipa.
Marković za Nova.rs ističe da u prilog tome govore i izveštaji Mehanizama Ujedinjenih nacija, kao i oni koje objavljuju Evropska komisija i Parlament.
„Usled posledica i mera vezanih za pandemiju, razlika u pristupu pravima određenih grupa i ostatka populacije povećana je, kao što je pokazano u slučajevima ove dve grupe, ali i kod zaposlenih u neformalnom sektoru, starijih osoba, mladih, žena iz određenih delova populacije“, rekao nam je Marković i dodao:
„Ono čemu jesmo svedoci u 2021. godini je povećana legislativna aktivnost koja je opipljivo ojačala zakonski i strateški okvir zaštite ljudskih prava – u oblasti zabrane diskriminacije, rodne ravnopravnosti, prava osoba sa invaliditetom, zaštite od nasilja. Ovakav normativni rast traži i doslednu primenu standarda koji su mahom na snazi.“
Upitan o poštovanju socijalnih prava, Marković ističe da su prethodna i ova godina pokazale koliko su ona ključna za ljudsko dostojanstvo, iako su često bila zapostavljena kao nejednaka sa drugim pravima.
„Takođe, nikada nije bilo jasnije u kojoj meri su sva ljudska prava međusobno povezana, pa je nemoguće zapostaviti ili zanemariti ostvarivanje socijalnih prava, kao što su pravo na rad, obrazovanje, zdravlje ili dom, a da to nema tragične posledice na ostala ljudska prava koja uglavnom uživaju veću pažnju“, ukazuje Marković.
Naš sagovornik ocenjuje da su ekonomska i socijalna prava bila na testu svuda u svetu, ali istovremeno, kako kaže, svi oni koji su bili u neravnopravnom položaju pre zdravstvene krize, i imali ograničen pristup socijalnim pravima pre pandemije, pretrpeli su jači udar tokom i nakon krize.
Upravo zato je od presudne važnosti da se, kako navodi Marković, ostvarivanju socijalnih prava posveti kontinuirana pažnja, počevši najpre od onih grupa koje su najviše zapostavljene.
Na pitanje kada očekuje da bi Srbija mogla da dobije svoj prvi Zakon o istopolnim partnerstvima, Marković navodi da se nada da će ovaj zakon da se pred Skupštinom Srbije nađe do isteka mandata aktuelne Vlade Srbije.
„Nacrt Zakona o istopolnim zajednicama našao se u javnom prostoru ove godine po prvi put, i to je veliki korak napred. Nacrt je prošao konsultacije i u njegovoj pripremi su u velikom delu učestvovale i organizacije civilnog društva i LGBT+ zajednica. Usvajanje Zakona za Srbiju bio bi revolucionarno napredan korak, koji bi određenom broju ljudi omogućio dostojanstveniji život veće ravnopravnosti. Ujedinjene nacije pružile su podršku izradi ovog Zakona“, kaže Marković za naš portal.
Podsetimo, Međunarodni dan ljudskih prava, 10. decembar, obeležava se od 1950. godine i to na dan kada je dve godine ranije potpisana Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, kojom je prvi put u istoriji čovečanstva priznato pravo svih ljudi na „život, slobodu i sigurnost bez ikakvih razlika“.
Univerzalnom deklaracijom je istaknuto da su ljudska prava univerzalna i da ne zavise od nacionalne, ideološke, socijalne i kulturne pripadnosti.
Bonus video – Milan Filipović iz Komiteta pravnika za ljudska prava
Pratite nas i na društvenim mrežama: