Maricu su pogrešno lečili 38 godina, sad joj fali 20.000 evra da stane na noge

Punih 38 godina Marica je živela sa dijagnozom cerebralna paraliza. Zbog sve težih bolova obilazila je specijaliste na raznim klinikama, ali niko nije posumnjao u postavljenu dijagnozu, sve dok nije došla  na Institut za ortopediju kada su lekari bili u šoku videvši šta piše u kartonu i osobu ispred sebe.“Na Banjicu sam otišla zbog velikih bolova. Kada su me lekari pitali šta nije u redu rekla sam da mi je osnovna dijagnoza cerebralna paraliza. Tri doktora su sedela i pitala me usmeno: Ko je vama rekao da imate cerebralnu paralizu? Vi je nemate. Da li znate kako izgledaju ljudi koji imaju cerebralnu paralizu”? Rekla sam da ne znam, da znam da ima 378 različitih oblika cerebralne paralyze, a da ja sebi nisam dijagnizu birala. Svaki sledeći put kada sam dolazili lekari su me pitali da li je moj hod posledica saobraćajne nesreće. Problem postoji, a da lie j to poseldica cerebralne paralize ili nečega drugog bolovi su bili veliki, nepodnošljivi. Nisu mi pomagali čak ni lekovi protiv bolova”, priča Marica Čikiriz.Na osnovu dijagnoze pila je terapije, poslednjih godina trodone zbog bolova, što se odrazilo na njen organizam.“Molila sam da mi više ne daju ništa i da mi samo pomognu da rešim problem. Lekova je bilo puno, mislim da oni nikome ne odgovaraju, čak i kada se radi o vitaminima. Smatram da naša država nema dobar zdravstveni sistem. Ja ne mogu ništa da završim u Guči, već moram da idem u Lučane, pa u Čačak, na kraju u Beograd. I tamo kada dođem, ne očekujem tamo crveni tepih, ali ne očekujem da mi doktor kaže “Ja ne znam što vas boli. To je normalno, vi imate cerebralnu paralizu”. Pri tom nisam išla u dom zdravlja pa je tu lekar opšte prakse pa ne mora okom da zapazi da neko ima pogrešnu dijagnozu. Bila sam i u Kliničkom centru i ništa bolje nisam prošlaNakon detaljnih snimanja lekari su ustanovili da Marica u stvari ima suženje jednog kanala kičme, i da pored velikih oštećenja zbog godina pogrešnog lečenja, može da stane na noge, ali je za operaciju potrebno prikupiti 20.000 evra. Za to su se angažovale njene komšije koje organizuju brojne humanitarne akcije, ali će biti potrebna pomoć svih dobrih ljudi jer su Lučani mala opština.“Lekari su mi prvo rekli da moja leđa neće operisati niko u Srbiji. Medjutim, po preporuci prijatelja otišla sam u kliniku Atlas, potom na snimanja u VMA. Na osnovu tog snimka ustanovljeno je koliko je kična iskrivljena, da je sužen kanal, da zbog toga imam izuzetno velike bolove. Doktor kaže da je operacija uspešna, da nije rizična u velikoj meri ali da dugo traje pa je ljudi doživljavaju kao strašnu.Da lekari nisu pogrešili njen život verovatno bi bio drugačiji, ali ona nema besa ni ljutnje, puna je optimizna i uvek nasmejana.“Nikada nisam razmišljala u smeru zašto se ovo desilo meni a ne nekom drugom, jer za nekog drugog sam ja neko drugi. S nekim razlogom je sve to tako, a da tužim nekoga nemam želju. Doktor koji me je operisao kao malu i dao dijagnozu je preminuo, a ja doktore danas ne mogu da krivim i ne želim. Možda i mogu ali ne vidim svrhu da odgovara neko ko nije doprineo mom ovakvom stanju.A kada sve prođe, i stane na noge, zna šta će prvo uraditi.“Mislim da ću sve da obiđem što se obići može peške. Možete me videti peške kroz Srbiju kada sve ovo prođe, jako sam se uželela toga”, kaže na kraju Marica za naš portal.Pomozimo Marici da tako i bude.UPLATEdinarski račun 200 113120959 84devizni račun RS352000000107558250913BONUS VIDEO: Vukan Stoiljković nakon primanja terapije Spinrazom

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=vukanstoiljkovicnakonterapijeam2-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3450968"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram