Direktor “Pošte Srbija” Zoran Đorđević već godinama unazad aktivan je na političkoj sceni Srbije, a upravo zahvaljujući politici i njegovoj Srpskoj naprednoj stranci došao je na čelo jednog od najvećih javnih preduzeća. Njegovu političku karijeru pratili su gafovi i skandali, a osim ukora koji je dobio od zaposlenih u "Pošti", ovih dana stigle su javne kritike i od predsednika države Aleksandra Vučića: "Tu imamo problem sa direktorom".
Poštari širom Srbije u štrajku su već četiri nedelje, a naravno da je ovaj potez radnika morao da prokomentariše i lično predsednik države Aleksandar Vučić.
Predsednik je, gostujući na televiziji Pink, rekao da u Pošti radi veliki broj poštenih ljudi, koji su s pravom nezadovoljni. Krivca za akutelnu situaciju pronašao je u Đorđeviću.
„Tu imamo problem sa direktorom tog preduzeća, jer se pitamo šta je radio i zašto nije čuo te ljude, te odgovorne i ozbiljne ljude. Zašto ih nije saslušao? Zašto se nije sa više pažnje posvetio njihovim problemima“, rekao je Vučić na Pinku.
I pre nego što je javno optužen da “nije čuo te odgovorne i ozbiljne ljude”, Đorđević je često bio tema u medijima. Pre nego što je došao na čelo Pošte, obavljao je funkciju ministra u dva mandata – predvodio je resor odbrane, a potom i rada. Ukupno je, u ministarskim foteljama, proveo četiri godine, a pre toga je dve i po godine bio državni sekretar.
Kada je ušao dublje u politiku pričalo se i da je na početku karijere bio stranački vozač partijske koleginice i aktuelne guvernerke Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković. On je međutim ove navode demantovao.
“U cilju istinitog informisanja javnosti, ističem da nikada nisam bio ničiji vozač, pa ni vozač Jorgovanke Tabaković, iako profesiju vozača izuzetno poštujem”, naveo je Đorđević.
Ipak, bez obzira na različite funkcije koje je obavljao, građani Srbije ipak ga pre znaju po gafovima koje je imao i skandalima koji su ga pratili.
Naročito se „istakao“ kada je kao ministar rada čestitao Dan žena 2018. On je za tu priliku, odabrao, ni manje ni više, stihove Jovana Dučića: „Žena ne zna da poštuje nego da voli, ženi ne treba ni da je vi poštujete nego da je volite, poštovanje za njih znači odsustvo svake ljubavi, nešto hladno, iz glave, a ne nešto preosećajno iz duše… Sve žene vole bogataše, jer je žena uvek sirota. Pametnih se boje… Ona uvek podlegne jačem, a ne lepšem i umnijem, ni boljem i milijem.“
Ovaj izbor “čestitke” izazvao je zgražavanje među ženama, ali i svim pristojnim ljudima generalno. Đorđević se, doduše, izvinio nakon što je reagovalo Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, na čijem je čelu tada bila Zorana Mihajlović.
Javnost je dobro upamtila i kada je Đorđević otkrio da je član Mense, udruženja ljudi sa natprosečno visokim kvocijentom inteligencije. O tome je saznala na čudan način. Naime, kada je Vučić pre nekoliko godina najavljivao potencijalno vraćanje obaveznog vojnog roka, Ministarstvo odbrane koje je tada vodio upravo Đorđević, objavilo je procenu koliko bi takav projekat koštao.
On je potvrdio da bi za vraćanje vojnog roka prve godine bilo potrebno dodatnih 70 milijardi dinara, odnosno oko 600 miliona evra, ali se ova analiza nije dopala predsedniku države.
„I uzgred, nasmejao sam se, pretpostavljam da je ministar Đorđević dao onu cifru od 700 miliona… Je l’ Đorđević to nekada dao? Kakav genije! To ne bi bilo, ukoliko je tri meseca, ne bi bilo više od 90 miliona, ukoliko je šest meseci – ne bi bilo više od 130 miliona“, rekao je Vučić.
A upitan da li se naljutio što ga je Vučić nazvao “genijem”, Đorđević je rekao da je to shvatio kao kompliment.
„Na predsednika da se naljutim? Da li ja imam pravo da se naljutim na predsednika? Ja sam to možda shvatio i kao kompliment, s obzirom na to da sam član Mense“, naveo je Đorđević.
Na koliku podršku Vučić može da računa, Đorđević je pokazao i u martu 2021, kada je predsednik obelodanio da njegov brat Andrej ima upalu pluća, te nazvao “ološima” one koji su o njemu, kako je rekao, svašta lagali.
Đorđević je tada objavio fotografiju u majici sa likovima braće Vučić.
A možda i najpoznatiji je po tome što je 2018. godine rekao da je po struci “finansista”.
Kada je pokušao da objasni mladim lekarima zašto ne bi trebalo da napuste Srbiju, nije mario za to da im makar obeća da će, recimo, plate biti bolje. Rekao je, s druge strane, da Srbija ima mogućnost boljeg provoda nego Nemačka, u koju su dotad mladi lekari iši tamo da rade, ali je program obustavljen.
Ostala je upamćena i njegova priča o putovanju u afričke zemlje 2019. godine.
“Što se tiče Mauritanije i poslednjeg mog boravka, što je njima najviše zagolicalo maštu, jeste kad vi kucate u ’Guglu’, vama prvo… Naravno, niko od njih i pretpostavljam nikom od njih ne izbacuje Mauritaniju, nego kad kažete Mau, ono izbacuje Mauricijus i kad udarite ’enter’ dobijete jednu turističku destinaciju koja je potpuno drugačija od Mauritanije. (…)” objasnio je tom prlikom.
A govoreći o tome za koga bi njegov resor (Ministarstvo za rad, bproačka i socijalna pitanja) trebalo posebno da brine, Đorđević je ratne muke boraca opisao ističući da su neki od njih “ostali bez svojih genitalija”.
„Oni nisu primaoci socijalne pomoći. Ali, na neki način su ljudi koji su se borili za svoju zemlju i koji su, zbog posledica rata, ostali bez određenih genitalija“, govorio je Đorđević.
Onda je govorio i o Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji je stupio na snagu u julu 2018. godine. Kada je obelodanjeno da po tom zakonu, pojedine porodilje, u vreme kada država propagira borbu protiv bele kuge, dobijaju naknade od neverovatnih 300 dinara mesečno, ministar je izveo neverovatnu računicu. Naime, prema njegovoj matematici, u vreme prethodnog zakona, fiktivno zaposlene trudnice oštetile su budžet za osam miliona evra.
Potom, krajem januara 2020. godine, u Srbiji je obelodanjena afera sa indijskim radnicima koji su radili na izgradnji brze pruge između Beograda i Budimpešte i Koridora 11. Oni su se obratili organizaciji „Astra“, koja se bavi iskorenjivanjem trgovine ljudima, jer je njihov poslodavac (Nikolić d.o.o.) kasnio sa isplaćivanjem plata, novčano ih kažnjavao zbog prekršaja I držao ih u neuslovnom smeštaju. Deo njih se zbog toga vratio u Indiju.
Đorđević, tadašnji ministar rada, rekao je da ne zna “kako on na to da reaguje kad su to neki uslovi koje oni dogovaraju sa svojim poslodavcem kad su potpisivali ugovor”, te upitao “da li mislite da Inspektorat rada treba da ide da vidi gde on žive posle radnog vremena”. On smatra da to nije posao Inspektorata.
Radnici Pošte već skoro mesec dana štrajkuju zbog niskih zarada i traže njihovo povećanje.
Istovremeno, Đorđeviću zameraju to što neracionalno troši novac ovog javnog preduzeća, pa je samo za skupocene paketomate „Pošta“ dala 329 miliona dinara, odnosno oko 2,8 miliona evra.
Pošta je takođe raspisala tender za elektrovozila, u vrednosti od 600 miliona dinara, odnosno čak 5,12 miliona evra.
Tender je raspisan i za nabavku telefona, a njegova vrednost bila je 102 miliona dinara (oko 870.985 evra).
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare