Iva je majka devojčice koja treba da pođe u treći razred jedne osnovne školu u Zemunu, a kako kaže za Nova.rs, ni diploma Filozofskog fakulteta, ni to što ima 40 godina, nije joj pomoglo da razume sve tekstove i objašnjenja o tome kako će izgledati početak nove školske godine.
Beograđanka objašnjava da je potpuno zbunjena i u neverici zbog načina na koji se planira nova školska godina.
“Bilo mi je prvo suludo da epidemilozi iz Kriznog štaba čekaju predlog Ministarstva prosvete kakav će biti model. Trebalo je prvo da znamo šta je epidemiološki u redu pa onda da ministarstvo prosvete predloži u okviru toga model”, objašnjava ona.
Dodaje da je u početku pokušavala da shvati šta je plan ministarstva, ali da je shvatila da je to nemoguće i na kraju prestala da prati informacije o tome.
“Kad su se pojavili modeli po kojima bi trebalo da se organizuje nastava, osetila sam se kao da mi fali neki hromozom odjednom, da li imam moždani udar, šta mi se tačno desilo da sad odjednom ne razumem stvari”, priča ova majka koja je diplomirala filozofiju.
Objašnjava da joj je prvo joj je, dok je bila na odmoru, u 9 sati uveče stigla anketa u kojoj joj je traženo da sa za svoje dete izabere jednu od dve opcije.
„Prva opcija je bila da učenici od prvog do čevrtog razreda osnove škole idu u školu, a od petog do osmog nastavu pohađaju onlajn. Ja imam dete koje spada u prvu opciju, šta imam da se opredeljujem?! Napisano je bilo tako da ni ne može da se razume ništa. Mužu i meni trebalo je pola sata da ukapiramo šta hoće i šta pitaju i da se do sutra ujutru opredelimo“, objašnjava ona.
Na kraju, ako su dobro razumeli, odabrali su opciju da im dete regularno ide u školu.
Kako kaže, kasnije je čula da je to što su izabrali u anketi obavezujuće i da ne može da se menja.
“Ne razumem zašto bi to bilo pravno obavezujuće, nisam potpisala ništa, niti se sa nekim dogovorila”, primećuje ona.
Objašnjava da joj mlađe dete sve vreme ide u vrtić, i da nije čula da je tamo bilo većih problema, pa ne vidi zašto deca ne bi regularno išla i u škole.
“Nisam epidemiolog, ali mislim da bi epidemiolog trebalo upravo to da uzme kao primer, da objasni razliku između deteta od šest godina i deteta od sedam godina. Zašto dete od sedam godina odjednom ima rizik koji nije veći”, priča ona i dodaje:
“Vidim veliku famu oko škole, a oko vrtića ništa, da li su ta dece namerno gurnuta tako da niko ne priča o tome ili je rizik i za jedne i za druge jednak. To bi epidemilozi trebalo da nam kažu.”
Kaže da joj i priča o nošenju maski u školama zvuči suloudo, i smatra da će se to samo završiti samo na priči.
“U našoj školi do sada nikad nije bilo sapuna, a sad pričamo o nekoj zaštiti. Zašto se ruke nisu prale kod svake epidemije gripa?! Nikoga nije bilo briga za to”, pita se ona i podseća da je zbog epidemije gripa i ove godine bilo odlaganje škole.
Navodi da koliko zna, svakog septembra se početak nastave odlaže zbog štrajkova, pa zašto sad ne bi bio odložen zbog epidemije.
Na pitanje kako dete reaguje na nove okolnosti pod kojima bi trebalo da krene u školu dogovara da dete sve prihvata.
“Njoj nedostaju drugari, ona želi da ide u školu. Zna da će morati da nosi masku i njoj to ne smeta. To je njoj sad hit, oni su sad kao superheroji, to je deci zanimljivo”, objašnjavao i dodaje da to što maska za sad detetu ne predstavlja stres, ne znači da neće biti problema u praksi.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare