3
Akcija spasavanja stoke Mileta Plavšića je završena. U stajama u njegovom dvorištu su skoro sva goveda i magarci, a na Krčedinskoj adi su ostali konji, koji mogu da izdrže ovakve vremenske uslove i još par goveda koja treba za dan-dva da prebaci. Sada kada su mu životinje na sigurnom, Mile je odlučio da progovori o torturi koju je prošao sa braćom Danetom i Ilijom Lončar koji se dovode u vezu sa Marjanom Rističevićem.
Autor: Uglješa Bokić
Mileta i njegovog sinovca Radeta Plavšića smo zatekli u dvorištu Miletove kuće u Kovilju. Kažu da dan i noć provode sa kravama koje su i dalje slabe, a da mora da ih hrani često ali po malo jer mu je veterinar rekao da krave ne sme da hrani odmah obilno i naglo. Neke su vidno iznemogle, a jedna koja je najkritičnije leži sama u dvorištu i nema snage da ustane.
Na žalost, jedna mu je uginula, i nedugo nakon što smo mi došli stigli su iz kafilerije da nose uginulu životinju koja leži na samom kraju dvorišta.
,,Ovoj nije bilo spasa od prvog dana kada sam je doneo kući“, tužno gleda Mile dok uginulu životinju izvlače traktorom.
Nakon ove tužne scene Mile nas poziva u kuću i tu počinjemo naš razgovor.
Mile započinje priču hronološki, od samog početka problema sa braćom Lončar koji su svojih nekoliko grla dovezli na Krčedinsku adu 2018. godine. Kaže da je sve počelo kada su Dane i Ilija Lončar ukrali skelu koja je služila svim stočarima za prevoz stoke pri visokim vodostajima, a koju su oni zajedno kupili.
„Skelu su ukrali Dane i Ilija Lončar 2018. godine. I pre neki dan su je vozili. Ja sam to još 2018. godine prijavio tada policiji ali se ništa nije desilo. Ona je i sad tamo kod njih preko, na Dunavu u Beškoj. Ja znam i gde se ona sada tačno nalazi. Tu skelu sam ja zajedno sa još desetak stočara kupio u Slankamenu, imam papire za nju, ali ju je koristilo nas desetoro, kad kome zatreba. Problemi su krenuli kada su Dane i Ilija 2018. godine kupili krave i doveli ih na Krčedinsku adu. Ja sam se jednog dana sreo sa njima kada sam se vraćao sa Ade, a oni dovozili krave. Tada sam njih dvojicu znao samo iz viđenja, jer sam poznavao i njihovog pokojnog oca sa kojim nikada nisam imao problema. Meni je pri tom susretu Ilija Lončar udario pet- šest šamara bez ikakvog povoda i neke prethodne svađe, dok sam sedeo na traktoru. Nakon toga mi je rekao kako će nas Koviljčane sve pobiti, a mene prvog. Ja sam krenuo sa traktorom da se udaljavam, a on je počeo da puca iz pištolja u mom pravcu”, tvrdi Mile.
Pročitajte još
On navodi da je otišao kući i pozvao policiju.
“Tri policajca su tada došli po mene i otišli smo u stanicu u Novi Sad da dam izjavu. To je sve završeno samo na mojoj izjavi, nikada me nakon toga niko nije pozvao u vezi tog slučaja. Od tada kreću moji problemi sa njima, i ne samo moji, već i ostali stočari koji imaju stoku na Krčedinskoj adi imaju problem sa njima ali se boje javno da govore o tome“, priča on.
Mile ni danas ne može da kaže koji je razlog ovakvog ponašanja ove braće, ali po logici stvari zaključuje da im je cilj da sve stočare oteraju sa ade, a njega posebno jer ima najviše stoke.
„Ja tamo imam svoje parcele zemlje. Do 2018. kada su oni došli na Adu, tamo nikakvih problema nije bilo. Mi stočari smo sasvim lepo sarađivali i pomagali se. Do te godine ja sam tamo imao na stotine morki i kokošaka, oni su meni sve to potamanili, kućicu drvenu koju sam tamo imao su četiri puta obijali, a deo te kućice sam uvek držao otvorenim i sa nešto malo hrane, da ostali stočari imaju gde da odmore i da se malo okrepe kada su tamo”, kaže on.
Mile dodaje da je od tada retko odlazio sam po stoku, a i da nije bilo potrebe jer u ovo doba godine vodostaji obično nisu visoki pa stoka sama pređe na drugu obalu.
„Međutim u novembru 2022. godine ja sam otišao po svoje krave i tamo sam zatekao nekoliko krava simentalki sa mojim kravama, koje nisu bile označene, a za koje su Lončari tvrdili da su njihove. Ja sam te krave nekako oterao od mojih, međutim kada sam krenuo da gonim krdo, jedna simentalka se ponovo vratila. Ta krava je bila Živanov Radeta iz Kovilja, poznao sam je, ali nisam mogao da je odvojim od mojih. Kada sam izašao na asfalt, mene je Rade sustigao i pitao zašto sam isterao i njegovu kravu. Ja sam mu tada objasnio da je nisam sam poterao, već da je krenula sa mojim kravama i predložio mu da i njegovu kravu preteram sa mojim kravama kod mene, a da mu onda svojim kamionom vratim njegovu kravu. On je to odbio i rekao mi da ne nema potrebe, već da će on doći svojim traktorom po nju i ja sam se složio sa tim, ali kada sam nastavio kući mene su zaustavila tri policajca u civilu, a za njima su došli Rade i braća Lončar. Oni su nešto razgovarali sa policajcima i ispostavilo se da su me prijavili da sam ja ukrao njihove krave. Na kraju sam ja objasnio policajcima kako se sve desilo i oni su tada rekli ovoj trojici da odvoje svoje krave, a ja da nastavim sa svojim kravama kući.
Mile dalje objašnjava kako je planirao da ove godine krave vrati kući polovinom decembra dok vodostaj još uvek nije bio visok i da stoku uvek vraća kući u novembru ili decembru u zavisnosti od vremenskih uslova.
,,Ja sam krave planirao da dovedem 15. decembra. Tada još nije bio visok vodostaj i krave su mogle da same pregaze rukavac. Međutim, ove godine sam poslao mog sinovca Radeta da ode po moje krave“, navodi Mile Plavšić.
Dok smo razgovarali sa Miletom u kuću je ušao Miletov sinovac Rade Plavšić koji je ostao napolju da pomogne ljudima iz kafilerije koji su došli po uginulu kravu . On je objasnio šta se sve izdešavalo na adi tog 15. decembra.
Pročitajte još
„Kada sam stigao na adu, i počeo da dozivam krave, tamo je već bio Dane Lončar i krenuo je ka meni telefonirajući nekome usput. Dane mi je tada rekao da stanem i pitao me šta radim tu. Ja sam njemu odgovorio da dozivam krave i da hoću da ih gonim u selo. On mi je tada rekao da ne može, a ja sam mu rekao da nema prava da mi brani da preuzmem krave, jer su tu i moje i Miletove krave. Tada mi je rekao da samo svoje krave mogu da gonim, a da Mile slobodno njega nazove ako mu nešto nije jasno, ili da nazove Marjana Rističevića“ kaže Rade.
Mile Plavšić navodi da je rekao svom sinovcu da više ne ide na adu, jer se plašio da ga Dane Lončar ne napadne.
„16. decembra sam otišao u policijsku stanicu u Bešku, jer njima teritorijalno pripada Krčedinska ada, da prijavim kako mi Dane Lončar ne dozvoljava da izvedem svoju stoku sa Krčedinske ade. Oni su tada rekli da to nije u njihovoj nadležnosti. Čak nisu prihvatili ni moj predlog da dva policajca odu sa mnom na Krčedinsku adu, kako bi mi obezbedili da prebacim stoku, a da me Dane ne napadne. Nakon toga je naglo skočio vodostaj, a pošto su mi ukrali skelu, nije bilo mogućnosti da prevezem stoku koja više nije mogla sama da pređe na drugu stranu, a braća Lončar mi nisu dozvoljavali ni da čamcem dopremam stoci hranu“, navodi Mile.
„Tek kada je došlo do medija, onda su se javili iz Vojvodinašume iz Vojske, policije i ostalih institucija da pomognu. A običan narod je odmah nudio pomoć. Čak je neko namerno pustio priču kako ja nemam hrane kući, pa sam zato namerno ostavio stoku na adi. Ja imam i više nego dovoljno hrane za stoku, a da nemam hrane ja se ovim poslom ne bih ni bavio“ kategoričan je ovaj vremešni stočar.
Mile je 15. januara ponovo bio u policiji ali u Inđiji. No, ovaj put nije išao samoinicijativno već je pozvan, jer je Osnovno javno tužilaštvo u Staroj Pazovi poslalo policijskoj stanici u Inđiji zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja o događajima vezanim za Krčedinsku adu. Ovog puta je, kaže Mile, policija bila mnogo temeljnija i zatražili su mu da ispriča sve hronološki od 2018. godine, pa do poslednjih događaja početkom ove godine.
Mile nam je omogućio uvid u svoju izjavu u kojoj je naveo sve što je rekao i za naš portal, ali i da mu je preko ljudi iz Kovilja, od strane Daneta Lončara poručeno da svoju stoku može da prebaci jedino ako mu plati 100.000 evra. Takođe je naveo da je Marjan Rističević kupio ili zauzeo deo Krčedinske ade, a da braća Lončar rade za njega, kao i da mu se od kada su oni tamo, svake godinine ubije ili pokrade nekoliko goveda, što je on redovno prijavljivao policiji.
Pred kraj našeg razgovora sa Miletom došao je veterinarski inspektor Republičke veterinarske inspekcije.
Pročitajte još
Inspektor je došao da kaže Miletu da mora da se uradi „program mera“ jer je pre nekoliko dana utvrdio da je nekoliko grla goveda zaraženo tuberkulozom. Program mera podrazumeva vađenje krvi svim govedima, vakcinaciju i još neke preglede i Mile se tome usprotivio i tražio da se to odloži za deset dana, jer su mu goveda slaba i plaši se da bi imao još uginuća ukoliko bi se goveda na silu hvatala radi preduzimanja ovih mera.
Međutim, inspektor je bio kategoričan, rekavši Miletu da inspekcija želi da pregleda odmah sve životinje i da utvrdi da li je sve po propisu, sada kad su goveda kod kuće. On je takođe Miletu rekao da se celo krdo sada smatra tuberkuloznim i da ne sme da prodaje niti da goni stoku dok se ne uradi program mera, ali mu je stočar odgovorio da on svakako nema nameru niti da prodaje niti da izvodi stoku i rekao mu da će, ukoliko ne odlože program mera, pozvati novinare kada veterinari dođu, a da će njega smatrati odgovornim ukoliko bude imao još uginuća.
Tek nakon toga, a i verovatno zbog našeg prisustva, inspektor je rekao Miletu da će svojim nadređenima preneti njegovu molbu da se sve odloži za deset dana dok goveda ne ojačaju.
Nakon odlaska inspektora i još jedne neprijatne scene za kraj smo pitali Mileta da li planira da na proleće ponovo odvede stoku na Krčedinsku adu ili će potražiti nove pašnjake?
„Pa ne bih išao sa ade, jer mi je blizu, a i godine stiskaju. Ja sam svaki dan znao da odem i obiđem moje životinje. Prijatelji mi sad traže neke pašnjake, jer ako me institucije ne zaštite od samovolje pojedinaca, ne vredi da se vraćam. Šta vredi onda…“ setno završava svoju ispovest koviljski stočar Mile Plavšić.
BONUS VIDEO
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
