Stanovnici neformalnih naselja i beskućnici nemaju pristup vodi i struji, ne mogu da zarade za život niti su mogli da naprave zalihe hrane i lekova, upozoravaju sagovornici Nova.rs
Procenjuje se da širom Srbije postoji nešto više od 580 neformalnih naselja, a koja se zbog uslova života u njima nazivaju i nehigijenskim, divljim, ili eufemizmom-podstandardnim.
U njima, pristup pijaćoj vodi i priključku za struju može da napravi razliku između zdravlja i bolesti.
Organizacija „A11 Inicijativa za ekonomska i socijalna prava“ je tri dana po proglašenju vanrednog stanja upozorila Vladu da će usvojene mere predostrožnosti najviše pogoditi najsiromašnije i one koji su i pre ove krize bili na marginama socijalne isključenosti.
Prema rečima Danila Ćurćića iz A11, ono na šta su upozoravali upravo se dešava.
„Većina ljudi iz neformalnih naselja zavisi od dnevnice, onoga što zaradi na pijacama, od nadnica, skupljanjem sekundarnih sirovina. Sa smanjenjem privredne aktivnosti, zatvaranjem pijaca, ograničenjem kretanja – oni su ostali bez sredstava za život“, kaže Ćurčić za Nova.rs
Drugi deo problema sa kojima se suočavaju je to da ne mogu adekvatno da sprovode preporučene higijenske mere.
„U neformalnim naseljima nekoliko desetina hiljada ljudi nema pristup pijaćoj vodi. Kako oni redovno da peru ruke? Takođe, samoizolacija je nemoguća u objektima koji najčešće imaju samo po jednu prostoriju, a dom su za više generacija jedne porodice“, upozorava Ćurčić.
Prema njegovim rečima, organizacija A11 imala je inicijalni kontakt sa kabinetom premijerke, kako bi predložili mere koje bi trebalo primeniti u oblasti obrazovanja,stanovanja, zdravstvene i socijalne zaštite najsiromašnijih.
„Ovo je jedanaesti dan da čekamo odgovor“, naglašava Ćurčić.
Većina stanovnika neformalnih naselja su Romi.
Predsednik Asocijacije koordiantora za romska pitanja Dragan Gračanin kaže da se ta organizacija odmah angažovala kako bi širom Srbije podstakla gradove i opštine da dodatno pomognu kada je reč o pristupu vodi i struji.
„Uglavnom uspevamo da mobilišemo lokalne samouprave, evo recimo u Lajkovcu smo tražili da cisterna sa vodom odlazi dva puta dnevno do neformalnog naselja, za sada su obezbedili jedan dolazak, i to znači ljudima“, objašnjava Gračanin za Nova.rs
On apeluje da se, osim vode, ne zaboravi da i struja može da znači život ovim ljudima, jer ne samo da omogućava da se voda zagreje i bolje održava higijena, već obezbeđuje i pristup informacijama o epidemiji i merama zaštite, što oni koji ne mogu da prate sredstva infromisanja i ne znaju.
Gračanin skreće pažnju na to da siromašna romska zajednica nije uspela da napravi zalihe hrane, a da su presušili i izvori prihoda od sakupljanja sekundarnih sirovina, nadnica ili muziciranja.
“Ljudi sada postaju gladni”, upozorava Gračanin i apeluje na opštine da ne isključuju Rome iz podele paketa pomoći za ugrožene, kao što im pristižu informacije da se dešavalo. On apeluje na Vladu da osmisli odgovarajući mehanizam da bezbednu dostavu eventualne humanitarne pomoći za romska naselja.
Zvanična statistika barata podatkom da 5.000 romskih porodica živi ispod linije siromaštva.
„Kada se zna da od izbijanja epidemije nema posla, nema kretanja i nema nadnica, verujem da je broj takvih porodica dva do tri puta veći“, kaže Gračanin, i dodaje da činjenica da Romi nemaju zalihe hrane ni lekova ukazuje na humanitarnu krizu, da nedostatak načina za privređivanje ukazuje na ekonomsku, a teškoće da se prati onlajn i TV nastava i na obrazovnu krizu u toj zajednici.
Kada se sve uzme u obzir, kako kaže, paradoks je da se trenutno u Srbiji realizuju projekti usmereni ka romskoj zajednici vredni 40 miliona evra, „a mi se razmišljamo kako da napravimo 10.000 paketa da nahranimo decu“.
Dr Aleksandar Prica iz Asocijacije DUGA učestvovao je u obilasku romskih naselja u okolini Šapca u okviru terenskog programa koji njegova organizacija sprovodi zajedno sa UNDP, Evropskom komisijom i gradom Šapcem.
„Prilikom obilazaka, ostavili smo i brojeve telefona Zavoda za javno zdravlje Šabac, ali i naše brojeve telefona, kako bi nas kontaktirali u slučaju da se pojave simptomi za koje smo im rekli da su simptomi za COVID 19.
Takođe, pitali smo ih da li će njihove porodice, rođaci i komšije koji su na radu u Italiji, Austriji ili Nemačkoj dolaziti za uskršnje praznike ili ranije, upozorili ih na rizik i informisali 97 osoba koje su došle iz ove tri zemlje da moraju ostati u samoizolaciji i dali im sve potrebne podatke i mere zaštite za ukućane“, kaže dr Prica za Nova.rs.
Rezultat takvog pristupa, prema mišljenju našeg sagovornika, je da je u Šapcu zabeležen samo jedan potvrđen slučaj zaraze koronavirusom.
„Mislim da su naš ljudski pristup, pun poštovanja i brige, dugogodišnji rad sa populacijama na margini našeg društva i stečeno poverenje doprineli da nas ljudi poslušaju i ne dovode u opasnost sebe ni druge. .
Zaista možemo biti izuzetno zadovoljni jer poštuju i mere samoizolacije, a svojima koji su na radu u inostranstvu su javili da ne dolaze“, prenosi dr Aleksandar Prica iskustvo iz okoline Šapca.
Igor Mitrović iz organizacije ADRA-Srbija (Adventistički razvojni i humanitarni rad) za Nova.rs kaže da je pozitivna promena zabeležena u radu policije, koja više ne tera beskućnike da se sklone tokom policijskog časa, već ih uglavnom tolerišu.
„Neki su se sklanjali u otvore za kanalizaciju“, opisuje količinu očaja kod ljudi koji nemaju gde drugde da odu.
Prema informacijama ADRA, glavni problem u grupi beskućnika je održavanje higijene, pošto nemaju pristup toploj protočnoj vodi i sapunima.
„Rešenje je da im se distribuiraju sapuni i alkohol, što već radi nekoliko organizacija, i mi krećemo uskoro. Takođe, bilo bi idealno javne toalete učiniti otvorenim za ovu grupu“, savetuje Mitrović.
Ipak, ovakve organizacije ne mogu da pomognu svima, a veliki je broj slabije pokretnih, koji ne mogu da dođu do hrane ili da napune mobilne telefone, pa ostaju odsečeni od poznanika i ne primaju informacije.
„Imamo velik broj poziva od naših korisnika. Veoma su uznemireni zbog neizvesnosti, jer su izgubili i one malobrojne izvore prihoda, brinu zbog svog zdravlja, inače načetog. Naša psihološkinja ih umiruje i informiše“, rekao nam je Mitrović
Prema njegovim rečima, jedno od rešenja za probleme beskućnika u vreme epidemije bilo bi povećanje kapaciteta Prihvatilišta za stara i odrasla lica. „Sada je ova potreba još veća“, upozorava Igor Mitrović.
Telefon ADRA za podršku beskućnicima je 0604087802.