Lekovi koje nikada ne smete uzimati sa hranom

Zdrava ishrana obezbeđuje organizmu vitamine, minerale, dijetetna vlakna i zdrave masti što igra ključnu ulogu za očuvanje zdravlja imuniteta, srca i krvnih sudova, organa za varenje, ali i mentalnog zdravlja. Malo se priča o tome koliko zapravo nezdrava ishrana ima loš uticaj na mentalno zdravlje i depresiju.

"Kod osoba koje pate od migrenoznih napada, namirnice poput starog sira, crvenog vina, suhomesnatih proizvoda, citrusa, kofeina mogu izazvati napade migrene. Mnogi sastojci iz hrane stupaju u interakciju sa lekovima pa time mogu izazvati neželjena dejstva leka ili s druge strane poništiti tetapijski efekat leka. Na primer, beli luk unešen u većim količinama može potencirati krvarenje kod pacijenata koji su na antikoagulantnoj terapiji. Iako jako zdrav, grejpfrut se ne sme kombinovati sa velikim brojem lekova obzirom da remeti njihov metabolizam pa može dovesti do ispoljavanja neželjenih dejstava tih lekova. Zeleno povrće poput spanaća, kelja, brokolija, kupusa je jako bogato vitaminom K, pa je za pacijente na terapiji varfarinom vrlo bitno da uzimaju približno konstantne količine ovih namirnica, kako nagli preveliki unos vitamina K iz hrane ne bi blokirao dejstvo varfarina i doveo do neželjene tromboze", objašnjava mr.ph.spec. Milena Milojević, farmaceut Farmaceutske komore Srbije.

Preparati gvožđa za lečenje anemije mogu izazvati stomačne tegobe. Da li ih piti na prazan stomak, nakon obroka ili u kombinaciji sa vitaminom C su informacije koje se mogu dobiti od farmaceuta."Lekovi koji sadrže enzim serapeptazu koji se koriste za smanjenje otoka, gnoja i zapaljenja, kako bi bili efikasni, moraju se piti na prazan stomak odnosno dva sta pre ili dva sata nakon jela. Ne zaboravimo osobe na posebnim režimima ishrane poput ishrane bez glutena. Ovo su samo neki od velikog broja primera kako ishrana utiče na zdravlje i lekove koje koristite u terapiji", ističe Milojević.Farmaceuti su jedni od najznačajnijih zdravstvenih radnika u primarnoj zdravstvenoj zaštiti čiji je dijapazon znanja jako širok i kompleksan. Sveobuhvatna znanja iz farmakologije (nauke o lekovima), dijetetike (nauke o hrani), framakognozije (nauke o lekovitom bilju), daju mogućnost magistrima farmacije da pruže našim građanima stručne i izuzetno važne savete koji u mnogome utiču na očuvanje zdravlja i pozitivan ishod terapije.

"Zato koristimo priliku da za Svetski dan hrane apelujemo na naše građane da se za sve dodatne informacije i savete u vezi sa lekovima i hranom, ali i sve ostale dileme koje se tiču lekova, terapije i očuvanja zdravlja obrate svojim farmaceutima u apotekama", napominje Milojević.***BONUS VIDEO: Hoće li biti dovoljno lekova? - Gosti: Vladimir Kovačević i Dragoslav Rajevac

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=hoelibitidovoljnolekovagostivladimirkovaeviidragoslavrajevac-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5457535"]