Lečenje po kućama u Srbiji: Rusi na sivom tržištu medicinskih usluga

Galina* iz Moskve živi u Beogradu od jula ove godine i kaže da se „uplašila" kako će se sporazumeti sa srpskim lekarima kada je njen osmogodišnji sin u septembru dobio visoku temperaturu.

„Na Telegramu [društvena mreža] sam pronašla ruskog pedijatra, koji se nedavno doselio, kao i mi.

„Došao je na kuću, pregledao dete, objasnio nam je šta treba da radimo", kaže ova tridesetšestogodišnjakinja za BBC na srpskom.

Više od stotinu zdravstvenih radnika iz Rusije prijavilo se za priznavanje diploma u 2022, saznaje BBC od Agencije za kvalifikacije (AZK), državnog tela u čijoj je nadležnosti nostrifikacija diploma stečenih u inostranstvu.

Priznavanje diplome je tek prvi korak, a zdravstvenim radnicima za pribavljanje svih potrebnih dozvola za rad treba „najmanje osam meseci, što je veoma dug period", kaže Aleksej Prahov, lekar-specijalista koji se iz Moskve u Beograd preselio u proleće 2022.

„Mnogi medicinski radnici koji su se poslednjih meseci doselili iz Rusije prinuđeni su da rade na crno, samo da bi preživeli", objašnjava Prahov za BBC na srpskom.

Dušan Rajaković, pravnik specijalizovan za zaštitu prava pacijenata, podseća da je neophodno da stranci prođu proces potvrde medicinskih kvalifikacija u Srbiji kako bi stekli pravo da legalno rade.

Prahov, koji je legalno zaposlen na jednoj privatnoj klinici u Novim Banovcima, kaže da se pacijenti sa ruskog govornog područja radije obraćaju lekarima koji razumeju njihov jezik.

Zato često obavljaju konsultacije sa ruskim doktorima u privatnim kućama i stanovima što je, kako smatra, „rizik i za lekare, i za pacijente".

BBC je pokušao da stupi u kontakt sa više medicinskih radnika iz Rusije koji na internetu oglašavaju pružanje zdravstvenih usluga u kućnim uslovima, ali niko nije pristao da govori.

Između 24. februara i 2. novembra, boravište u Srbiji prijavilo je više od 140.000 Rusa, podatak je Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP).

Neki ruski državljani ni posle više meseci boravka u Srbiji nemaju rešen imigracioni status, pa pribegavaju vizaranu.

Lečenje po kućama

Galinin sin se razboleo sredinom septembra, samo dve nedelje pošto je prvi put seo u klupu jedne osnovne škole u centru Beograda.

Ruskinja je u Srbiju došla sa mužem i detetom, regulisali su boravišne dozvole, a imaju i privatno zdravstveno osiguranje. Dodaje da „nema predrasude" prema lokalnim zdravstvenim ustanovama, ali da se za ruskog lekara opredelila kako bi zaobišla jezičku barijeru.

„Ipak se radi o detetu, htela sam da budem sigurna da će me lekar razumeti kada opisujem simptome, a i da ću ja razumeti lekarski savet", kaže Galina.

Kako dodaje, ruski pedijatar kom se obratila nema dozvolu za rad u Srbiji i zato nije mogao da izda recept za antibiotik koji je detetu bio potreban.

Tako je Galina naknadno morala da odvede sina i u jednu privatnu beogradsku kliniku u kojoj „nije bilo lekara koji govore ruski".

„Mislim da mi je bilo utoliko lakše što mi je ruski lekar već sve objasnio, a kada smo dobili recept za antibiotik, ponovo sam ga zvala, da proverim kako treba da ga doziram. Pretpostavila sam šta piše na srpskom receptu, ali jednostavno sam htela da budem sigurna", objašnjava majka osmogodišnjaka.

Doktor Prahov kaže da Galinin primer nije usamljen - mnogi se u traganju za ruskim lekarom okreću tematskim Telegram grupama, posvećenim lečenju u Srbiji.

„U tim grupama su i lekari, koji besplatno daju savete na ruskom jeziku, pojašnjavaju recepte i slično", navodi.

BBC novinari pronašli su i nekoliko Telegram grupa posvećenih medicinskim uslugama na ruskom jeziku, gde oglase objavljuju ne samo ruski, nego i srpski lekari.

Oglasi uglavnom sadrže kratke biografije doktora i kontakt podatke, a među njima su kako lekari koji ordiniraju po kućama, tako i zaposleni u privatnim i državnim klinikama u Srbiji.

U grupama se oglašava i manji broj medicinskih sestara i zdravstvenih radnika koji nude usluge brige o pacijentima.

Iako u pojedinim zdravstvenim ustanovama u Srbiji rade lekari koji govore ruski, ili su poreklom iz Rusije, Prahov kaže da „ne postoji lak i pregledan način da se dođe do informacija o srpskim klinikama koje nude usluge" na ovom jeziku.

„Zato se Rusi raspituju po grupama na internetu", dodaje.

Iako su srpski i ruski srodni, jezička barijera ostaje „velika", smatra Prahov.

„Srbi i Rusi možda mogu da se razumeju kada dugo sede, piju rakiju i pričaju polako, ali lečenje je nešto sasvim drugo".

BONUS VIDEO Lekari klinike za kardiohirurgiju u Nišu bez naknade operišu i vikendom: jedini cilj - skraćenje liste čekanja

[video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=lekariklinikezakardiohirurgijuuniubeznaknadeoperiuivikendomjediniciljskraenjelisteekanja-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4772747"]