“Degutantno!” Kolege naučnice Sanje Sakan odgovaraju na pitanje da li bi ušli u državni tim za kopanje litijuma na poziv Vučića

Na skupu u Malom Zvorniku, predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da “niko neće da radi bilo šta oko rudarenja litijuma dok ne bude izvesno da će deca biti zdrava, a priroda zdrava i čista, jer zarada ne sme biti važnija od zdravlja”.

Potom je Sanji Sakan, naučnici sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju iz Beograda, ponudio da “radi za državu”, odnosno da pomogne “ekspertskom timu Vlade” na projektu kopanja litijuma, nakon što je ona iznela niz primedbi na projekat "Jadar".

Njen odgovor nije se dopao predsedniku.

„Kad je u pitanju ponuda da budem član tima, ja stojim iza svoje nauke, ali sam mrvica i mala u odnosu na akademike i moje šefove, koji znaju mnogo više od mene. Ovo je veliko i bitno državno pitanje, ja znam dosta, ali mnogo više ljudi zna više i bolje. Mnogo je ljudi u ovom radu, hoću da budem deo tima, kao i moj suprug, ali samo ako i ovi ljudi, koji znaju mnogo više, budu to hteli da prihvate“, rekla je Sakan u Malom Zvorniku.

Katastrofalan projekat

Ona je za Nova.rs potvrdila da o ovoj ponudi ne želi da govori i da bi to za nju bio krupan korak.

“Imam već posao, radim na Institutu i samo želim da se vratim u svoju malu laboratoriju”, rekla je dr Sakan.

Kolege, naučnici, sa kojima je objavila naučni rad “Uticaj istražnih aktivnosti potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji”, koji  detaljno, kroz naučne dokaze, ukazuje na štetnost eksperimentalnog bušenja u Jadru po okolinu i zdravlje ljudi, kategorički bi odbili da učestvuju u “ekspertskom timu Vlade”, ako bi ih pozvao Vučić ili bilo ko iz aktuelne vlasti.

“Pitanje je degutantno, ne želim uopšte da govorim na tu temu”, kaže za Nova.rs prof. dr Dragana Đorđević, naučni savetnik u Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu.

Takođe, prorektor Univerziteta u Beogradu prof. dr Ratko Ristić, jedan od autora dela o štetnosti litijuma, na ovu ponudu odgovorio bi kratko – “Ne, hvala!”

“Svakako bih se zahvalio i propustio. Ne bih nikada bio član tog tima jer smo mi, naučnici, dokazali katastrofičnost tog projekta. Zar nije dovoljan skup u SANU, potom rad u Scientific Reports, kao i rad u Acta Geographica, pa da bude jasno o kakvom se projektu radi? Svi smo mi imenom i ugledom stali iza svojih stavova, a to traje već godinama”, kaže za Nova.rs prof. dr Ristić.

U državni tim, možda, ali ne sa ovom vlašću

Ovakvu ponudu odbio bi i prof. dr Bogdan Šolaja, redovni profesor na Hemijskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, koji je i koautor naučnog rada o litijumu.

"Ne, ne bih pristao na eventualni poziv. Sve što sam imao, za sada, na tu temu da kažem, rekao sam pre tri godine u Zborniku, kao i u nekim skorim člancima u Radaru", kaže prof. dr Šolaja.

Njihov kolega, naučnik prof. dr Branimir Grgur, redovni profesor na Katedri za fizičku hemiju i elektrohemiju Tehnološko metalurškog fakulteta i jedan od autora pomenutog naučnog rada, ima uslov za pristupanje “državnom timu”.

“Možda bih ušao u takav tim, ali samo ako se promeni vlast, ako bi me pozvali neki drugi ljudi. U ovim, ovakvim uslovima, kakvi su sada, nikad!”, odsečno odgovara prof. dr Grgur.

Šta je u Malom Zvorniku Vučiću rekla Sanja Sakan?

Naime, u izlaganju u Malom Zvorniku, dr Sanja Sakan navela je da je sa kolegama došla do zabrinjavajućih rezultata istraživanja.

„Veliki problem na koji smo ukazali rezultatima istraživanja, jeste da nigde u svetu ne postoji rudnik gde je eksploatacija u gusto naseljenom, poljoprivrednom mestu, a u drinskom regionu se nalaze rezerve vode za 80 miliona ljudi. Dole je plavno područje, reke se stalno izlivaju, a taj litijum u jadarskom kraju se nalazi u silikatnom obliku, što znači da je jako vezan i da bi se oslobodio potrebne su jake kiseline. Njega prate i bor i arsen i masa drugih elemenata, znači kad se oslobodi bor oslobodiće se i svi drugi elementi, koji će u tragovima ostati posle i u jalovini“, naglasila je, između ostalog, dr Sakan.

Podsetimo, osam autora naučnog tima u svom istraživanju “Uticaj istražnih aktivnosti potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji”, utvrdili su teške posledice koje bi projekat Rio Tinta ostavio na Srbiju.

U ovom radu se, između ostalog navodi da će hiljade ljudi koji se oslanjaju na poljoprivredu u slučaju otvaranja rudnika ostati bez posla, više od 800 hektara zemljišta biće uništeno na samom početku, dok će vodosnabdevanje čak 2,5 miliona građana biti ugroženo. U tom radu takođe piše i da će visok unos štetnih supstanci izazvati teške bolesti želuca, jetre, bubrega, mozga, što može dovesti i do smrti.

***

BONUS VIDEO: Narod i rejting: Velike muke iz Malog Zvornika