114
Gotovo sve sudije Ustavnog suda, na čelu sa predsednicom Snežanom Marković, dale su zeleno svetlo Rio Tintu na jučerašnjoj sednici, na kojoj je odluka o obustavljanju projekta „Jadar“ proglašena neustavnom. Iako se većina sudija ne eksponira javno, među njima i poznatih lica, a neki od njih su se dovodili, ili se i dalje dovode, u vezu sa Srpskom naprednom strankom.
Ustavni sud doneo je odluku kojom je utvrdio da Uredba o prestanku važenja Uredbe o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita „Jadar“, nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom.
Drugim rečima, Ustavni sud je ukinuo odluku o zabrani iskopavanja litijuma u dolini Jadra.
Prema informacijama Nova.rs, na jučerašnjoj sednici samo je zamenik predsednika suda dr Milan Škulić bio protiv donošenja takve odluke. Preostalih 9 glasalo je za.
Predsednica Ustavnog suda je Snežana Marković, koja se na ovoj poziciji našla zahvaljujući izmeni Zakona o Ustavnim sudijama, jer je ispunila sve uslove za starosnu penziju. Deo javnosti na ovo je oštro reagovao, smatrajući da je ona tu jer vlast želi „svoju osobu“ na tako važnoj funkciji. Ona na mesečnom nivou prima oko 730.000 dinara za obavljanje ove funkcije.
PROČITAJTE JOŠ
Marković je inače završila Pravni fakultet i položila pravosudni ispit. Još 2002. godine izabrana je za zamenicu republičkog javnog tužioca, a 10 godina kasnije i za člana komisije za polaganje pravosudnog ispita, gde se i danas nalazi. Članica je i Republičke notarske komisije. Za sudiju Ustavnog suda izabrana je odlukom Narodne skupštine 2016. godine, a za predsednika 2019. i ponovo 2022. godine.
Pominjana je zbog priče izgradnji autobuske stanice ATP Vojvodina u Novom Sadu. Ilija Dević, vlasnik ATP Vojvodina, rekao je da je njeno imenovanje u Ustavnom sudu bilo vraćanje usluge za, kako je naveo, sprečavanja izvršenje pravosnažne izvršne sudske presude koju je doneo Privredni Apelacioni sud 2013. godine u korist ATP „Vojvodina“, u iznosu od oko 17 miliona evra sa kamatom.
Sudija dr Dragana Kolarić, koja je u Ustavnom sudu od 2016. godine, nikada nije bila na meti kritika zbog svog posla, već zbog činjenice da je u braku sa Srđanom Kolarićem, predsednikom Opštine Čukarica i članom Glavnog odbora SNS. Izabrana je na predlog tadašnjeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića.
Pored toga što kao sudija Ustavnog suda mesečno zarađuje 467.000 dinara, ona takođe prima još 33.000 kao profesorka Kriminalističko-policijske akademije u Beogradu. Na godišnjem nivou prihoduje još 300.000 dinara kao profesorka Pravnog fakulteta u Novom Sadu i 190.000 kao gostujuća predavačica na Akademiji za nacionalnu bezbednost Bezbednosno-informativne agencije.
Ona je bila i prva voditeljka popularnog kviza „Slagalica“.
Potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić objavila je na društvenoj mreži X, kako je navela, spisak sigurnih glasova Srpske napredne stranke, a među imenima onih koji su se navodno izjasnili da će podržati vladajuću partiju nalazi i ime Dragana Kolarić.
Pre nego što je izabrana za sudiju Ustavnog suda, prema pisanjima medija, dr Tijana Šurlan bila je kandidatkinja za lokalne izbore na Vračaru na listi „Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje“ 2016. godine, iste godine u kojoj je izabrana za sudiju. Kandidatura na izborima, prema Zakonu, nije prepreka za izbor na mesto sudije Ustavnog suda, ali stručnjaci su tada isticali da je važno da li postoji veza između sudije i stranaka i to zbog sprečavanja pristrasnosti kod odlučivanja o ustavnosti akata koji donose i usvajaju političari u državni organima.
PROČITAJTE JOŠ
Inače, na početku svoje karijere radila je u advokatskoj kancelariji Nedić, koju drži otac Novaka Nedića, generalnog sekretara Vlade Srbije.
Inače, Šurlan je u braku sa Nebojšom Šurlanom, bivšim direktorom preduzeća Infrastruktura železnice Srbije, koji je podneo ostavku na tu funkciju nakon što je nedeljnik Radar objavio njegov razgovor sa Sinišom Malim, iz kojeg može da se zaključi da država i zvanično, novcem iz budžeta, ali i skriveno, preko javnih preduzeća i ustanova čiji rad kontroliše, finansira ne samo sportske klubove već i navijačke grupe, u ovom slučaju Crvene zvezde.
Tatjana Đurkić je sudija Ustavnog suda od 2019. godine. Diplomirala na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je 2008. završila specijalističke studije iz oblasti terorizma, organizovanog kriminaliteta i korupcije.
Radila je u Privrednom, Okružnom, Privrednom sudu… Nakon osnivanja Agencije za borbu protiv korupcije, 2010. godine postala je sekretarka Odbora Agencije. Novembra 2012. izabrana za v.d. direktoru Agencije (tada se prezivala Babić), a na čelu ove institucije zadržala se sve dok nije izabrana za sudiju Ustavnog suda.
Na tu poziciju izabrana je, ispostaviće se, nezakonitom odlukom Odbora Agencije. Upravni sud je ipak doneo odluku o validnosti odluke Odbora, godinu dana pošto je Đurkić napustila Agenciju. Postupak pred ovim sudom vođen je po tužbi jednog od kandidata na javnom konkursu za izbor direktora Agencije.
Gordana Ajnšpiler Popović je sudija Ustavnog suda od 2019. Godine. Pre toga, bila je sudija u Trgovinsokom sudu, Višem trgovinskom sudu, Privrednom apelacionom, Vrhovnom kasacionom sudu…
Bila je član radnih grupa za izradu predloga više zakona (Zakona o stečaju, Zakona o izvršenju i obezbeđenju, Zakona o medijaciji), a i predavačica na master studijama Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu za oblast stečajno pravo kao i na pripremama za pravosudni ispit na istom fakultetu u periodu od 2000. do 2012. godine.
Dr Tamaš Korhec je devedesetih godina radio kao novinar, ali i advokatski pripravnik. Od novembra 2000. do juna 2010. godine u tri mandata je bio pokrajinski sekretar za propise, upravu i nacionalne manjine AP Vojvodine, a od juna 2010. do novembra 2014. godine bio je prvi demokratski izabrani predsednik Nacionalnog saveta Mađara u Srbiji. Počasni je profesor Univerziteta Obuda u Budimpešti i Univerziteta Sečenji u Đeru, Mađarska. Kao gostujući profesor držao je predavanja od 2009. godine na Srednjeevropskom univerzitetu u Budimpešti, na Univerzitetu Sečenji u Đeru, na Naučnom univerzitetu u Segedinu (sve u Mađarskoj) i na Univerzitetu u Trstu (Italija).
Kao jedan od osnivača civilne organizacije Mađarski pokret, Korhec je 2016. optužio predsednika Saveza vojvođanskih Mađara Ištvana Pastora da je ušao u koaliciju sa SNS-om da bi ostao predsednik Skupštine Vojvodine.
Za sudiju Ustavnog suda imenovan je u decembru 2016. godine.
Sudija Vladan Petrov u Ustavnom sudu radi od 2019. godine. Tokom karijere, bio je univerzitetski professor. Bio je prodekan za nastavu Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a kraće vreme (april-septembar 2018) i v. d. dekana. Bio je član različitih odbora, grupa i komisija u državnim institucijama.
Njegova karijera puna reference bila bi takoreći bez mrlje, da 2017. godine nije dospeo u centar pažnje javnosti, kada se našao na listi 650 ličnosti koji su podržali kandidaturu Aleksandra Vučića za predsednika.
„Političko iskustvo Vučića, poznavanje mehanizama vlasti, lične karakteristike i nesporna harizma, upornost, rad… pružaju garanciju da ćemo dobiti, ako ga narod izabere, predsednika po meri Ustava. Meni se čini da ga do sada nismo imali“, objasnio je tada Petrov.
Vesna Ilić Prelić je sudija, ali bila je i predsednica Ustavnog suda. Konketno, na funkciju sudije Ustavnog suda imenovana krajem 2007. godine, a za predsednika u januaru 2014. godine, a nakon isteka mandata, ponovo 2016. Funkciju je obavljala do 2020. godine.
Ona je 2017. godine kazala da je Ustavni sud nacionalna institucija koja treba da bude „mali Strazbur“, koji će omogućiti da se proces zaštite ostvarivanja ljudskih prava završi na nacionalnom, bez potrebe za intevrencijom međunarodnih institucija.
Sudija Miroslav Nikolić u Ustavnom sudu je od 2016. godine. Pre toga, između ostalog, bio je sudija Opštinskog suda u Pančevu, gde je kao najmlađi sudija tog suda postupao u građanskoj referadi. U zvaničnoj biografiji navodi da je bio, između ostalog, sudija, a potom i v.d. predsednika Privrednog apelacionog suda, od 2013. do prelaska u UStavni sud.
BONUS VIDEO Protest protiv projekta Jadar: Aktivisti „zaključali“ zgradu Ustavnog suda
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
