Ko je Milan Škulić, jedini sudija Ustavnog suda koji je rekao "NE" Rio Tintu

Ustavni sud je na jučerašnjoj sednici doneo odluku kojom je utvrdio da Uredba o prestanku važenja Uredbe o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita „Jadar“, nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom. Drugim rečima, Ustavni sud je ukinuo odluku o zabrani iskopavanja litijuma, čime je praktično dao zeleno svetlo Rio Tintu da sprovede u delo projekat "Jadar".

U tom sudu radi 11 sudija, a jedini koji nije glasao za obaranje pomenute uredbe je dr Milan Škulić.

Ko je Milan Škulić?

Profesor dr Milan Škulić je rođen 1968. godine u Pančevu, a diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu, sa prosečnom ocenom 9,74. U zvaničnoj biografiji navodi da je karijeru započeo kao volonter u Opštinskom sudu u Pančevu, u kojem je radio kao sudijski pripravnik, a kasnije je bio zaposlen i na Pravnom fakultetu , gde je i magistrirao i doktorirao.

Na istom fakultetu predavao je Krivično procesno pravo, Kriminalistiku, Organizovani kriminalitet, Međunarodno krivično pravo i Maloletničko krivično pravo, a bio je i šef Кatedre za krivično pravo.

Bio je potpredsednik Viktimološkog društva Srbije, član je Upravnog odbora Udruženja za međunarodno krivično pravo Srbije i godinama je sarađivao sa Кomitetom Vlade SR Jugoslavije za prikupljanje podataka o zločinima protiv čovečnosti i međunarodnog prava, napisavši nekoliko izveštaja o ratnim zločinima u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini. Autor je više od 50 knjiga, a njegova stručna biografija izuzetno je bogata.

Odlukom Narodne skupštine, a na predlog tadašnjeg predsednika Tomislava Nikolića izabran je, u decembru 2016. godine za sudiju Ustavnog suda, u martu 2020. postao je zamenik predsednika. Na istu funkciju ponovo je izabran u februaru prošle godine.

Podržao uvođenje doživotne kazne

Pre nego što je Srbija uvela kaznu doživotnog zatvora za ubice dece, Škulić je podržavao njeno uvođenje.

Škulić je još 2016. godine za Tanjug izjavio je da je ova kazna daleko prikladnija od tada maksimalnih 40 godina.

"Lično mislim da je kazna doživotnog zatvora adekvatnija za neke vrste krivičnih dela, kao što su teška i brutalna ubistva dece. Ona najviše liči na nešto što je nekada bila smrtna kazna", rekao je Škulić Tanjugu.

Tada je objasnio da uvođenje smrtne kazne ne bi nužno smanjilo broj teških zločina nad decom. Podsetio je na to da je u vreme kada je ona postojala u Srbiji bilo teških krivičnih dela, dok i u zemljama koje danas imaju takvu kaznu ona postoje.

"Počinioci nikada ne razmišljaju o kazni koja bi trebala da usledi, već se plaše mogućnosti da budu otkriveni i da delo bude dokazano", zaključio je Škulić.

Jedini glasao protiv odluke suda

Iako je, prema saznanjima portala Nova.rs, Škulić jedini glasao protiv proglašavanja neustavnom, a smim tim i ukidanja odluke kojom se obustavlja projekat „Jadar“, on u javnosti radnije nio govorio o Rio Tintu.

Podsećamo, Ustavni sud je na jučerašnjoj sednici ocenio da se iz Ustavom utvrđene nadležnosti Vlade i zakonskih odredaba kojima se uređuje prostorno planiranje, ne može zaključiti da Vlada nije bila nadležna da donese Uredbu o prestanku važenja Uredbe kojom je bio utvrđen prostorni plan područja posebne namene, ali je utvrdio da je Vlada prekoračila granice svoje nadležnosti.

Neposredno pre održavanja sednice, u osam sati ujutru, građani, ekološki aktivisti i političari koji se protive otvaranju rudnika litijuma u okolini Loznice okupili su se jutros ispred Ustavnog suda Srbije, a protest je završen stavljanjem katanaca na vrata.

BONUS VIDEO Sara El Sarag o odluci Ustavnog suda: Uredba Vlade Srbije o stopiranju projekta "Jadar" izgleda neustavna?