2
Dok se grade i rekonstruišu stare pruge i kupuju vozovi, postavlja se pitanje ko će njima upravljati. Mašinovođe se obrazuju samo u jednoj školi u zemlji, a ni tamo nisu popunjeni kapaciteti. U "Srbijavozu" najavljuju zapošljavanje novih kadrova, kroz programe stipendiranja i dualnog obrazovanja.
Na vrhu liste deficitarnih zanimanja godinama su vozači i kamiona i autobusa. Kako bi se nadomestio manjak radne snage, sve češće su za volanom stranci.
Da li bi takvu sliku mogli da vide i putnici u vozovima – nije izvesno, ali sudeći po interesovanju za smer tehničar vuče, vrlo je moguće.
„Ove godine je u smer tehničar vuče upisano ukupno 36 učenika, oni su raspoređeni u dva odeljenja, po 18 učenika. Dozvoljeno nam je 60 učenika maksimalno, ali nije bilo interesovanja za više od 36 mesta“, navodi Zlatko Radosavljević, direktor Železničko-tehničke škole u Beogradu.
Osim tehničara vuče – mašinovođe – ta škola obrazuje još nekoliko obrazovnih profila u oblasti železničkog saobraćaja. To su otpravnik vozova, transportni tehničar – osoba koja ugovora sve vožnje, tehničari upravljanja, tehničari bezbednosti, piše RTS.
Nekada su postojali i ljudi koji su održavali kontaktnu mrežu i prugu, ali su zbog malog interesovanja učenika svi ti smerovi manje ili više ugašeni, kaže direktor škole.
Bilo je interesovanja poslodavaca – potvrđuju podaci Nacionalne službe za zapošljavanje. Sve je manje mašinovođa na evidenciji nezaposlenih.
Međutim, nema zvaničnih podataka koliko je njih čekajući posao otišlo u Nemačku. Procene su da je u zemlju premreženu sa više od 33.000 kilometara pruge otišlo nekoliko desetina tek svršenih đaka, i isto toliko iskusnih mašinovođa.
Tamošnje tržište traži ih još – aktuelno je više od 2.000 oglasa za posao mašinovođe.
„Njima se nude plate između 1.500 i 2.500 evra, a u pojedinim oglasima se čak obećavaju plate od 3.250 evra, uključjujući sve beneficije. To su za mašinovođe ovde izuzetno velike plate budući da mnogi od njih odlaze u susednu Švajcarsku u kojoj su plate duplo veće“, objašnjava dopisnik RTS-a iz Nemačke Nenad Radičević.
Železničko-tehnička škola nekoliko godina unazad sarađuje sa jednom nemačkom kompanijom. Prema rečima direktora, ta saradnja ne podrazumeva da đaci po završetku školovanja automatski odlaze u Nemačku.
PROČITAJTE JOŠ
„Saradnja je podrazumevala da učenici u toku školovanja mogu da posete prostorije te nemačke firme, odnosno da imaju nekih privilegija – da mogu da uče nemački jezik dok su kod nas i ako žele mogu da idu da rade za tu nemačku firmu, naravno posle obuke u Nemačkoj. Međutim, jako mali broj učenika je bio uopšte zainteresovan da odmah posle škole odlazi u Nemačku“, tvrdi direktor Zlatko Radosavljević.
U preduzeću „Srbijavoz“ trenutno je zaposleno 465 mašinovođa, čija je prosečna starost 41 godina. U prevozu teretnog saobraćaja, u firmi „Srbijakargo“ je zaposleno 466 mašinovođa, 50 mašinovođa na manevri i 49 pomoćnika mašinovođe.
Da mašinovođe zadrže na srpskim šinama, u ta dva preduzeća najavljuju bolje uslove rada i kupovinu novih vozova. Neophodni su im novi kadrovi jer u narednih pet godina u penziju ide stotinak mašinovođa.
Zato je sa Železničkom školom u Beogradu i uspostavljeno dualno obrazovanje. Planirano je i stipendiranje učenika.
„To znači da će paralelno sa studijama mašinovođe imati priliku i da rade u ‘Srbijavozu’ i na taj način imaju praktična znanja kada svog prvog radnog dana stupe na dužnost. Iz svih regiona po srbiji određen broj dece će imati stipendiju da mogu da trošak svog školovanja umanje stipendijom srbijavoza i samim tim ćemo podići nivo interesovanja“, navodi Ivan Bulajić, v. d. direktora „Srbijavoza“.
Interesovanje ne jenjava ni za majstorima koji bi popravljali prugu i održavali vozove. Njih je, međutim, sve manje jer su škole koje su godinama obrazovale taj kadar ukinule smerove jer nije bilo dovoljno đaka.
BONUS VIDEO: Švajcarske železnice oborile rekord formirajući najduži putnički voz na svetu
