Plaćaćemo kauciju na limenke i plastične flaše

Podeli:
Foto:Profimedia.rs

Kupci u Srbiji uskoro bi trebalo da počnu da plaćaju kauciju za najrazličitiju ambalažu - od plastičnih flaša do konzervi. Kada pakovanje budu vratili prodavcu, dobijaće novac nazad. To je predviđeno Nacrtom izmena i dopuna Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu, kojima, čini se, nisu zadovoljni ni potrošači ni trgovci.

Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije tvrdi da nova pravila i naplata depozita za ambalažu ne bi smeli da utiču na poskupljenje proizvoda i da za to nema nijednog opravdanja.

“Mi kao potrošači imamo pravo da znamo šta nas čeka”,  kaže u izjavi za Nova.rs predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović. 

Foto:Medija centar Beograd

On zamera to što u nacrtu zakona nije precizirano na koji način će se novi propisi primenjivati, već se naknadno očekuju pravilnici i podzakonski akti. 

Ističe da kupci, ali ni trgovci još uvek ne znaju precizno za koje vrste jednokratne ambalaže će biti uspostavljen takozvani „depozitni sistem“, kako će on funkcionisati, kolika će biti visina depozita i kakav način njegove naplate.

Papović kaže da se ne znaju ni koji su rokovi za uspostavljanje i primenu depozitnog sistema, te da bi to trebalo da propiše podzakonskim aktom ministar zaštite životne sredine.

On ukazuje da građani treba unapred da znaju koliko će ih koštati kaucija, kao i gde će taj novac odlaziti. 

“Imamo primer ekoloških taksi koje se uveliko naplaćuju, ali niko ne zna gde taj novac odlazi”, kritičan je Papović. 

I privrednici su zabrinuti

Žarko Malinović iz Privredne komore Srbije kao da ponavlja reči predstavnika potrošača i takođe zamera to što se glavne stvari u primeni zakona ostavljaju za kasnije i za podzakonske akte. 

Žarko Malinović / Foto: Screenshot N1

 

„Za uvođenje ovako značajne novine treba sprovesti detaljnu analizu efekata, utvrditi realne prelazne periode za implementaciju, jasno definisati materijale koji su predmet depozita, specificirati ulogu i način rada tela za upravljanje depozitnim sistemom”, poručio je Malinović . 

Dodaje da bi prelazni period za sprovođenje zakona trebalo da traje barem tri godine i da treba precizirati iz kojih sredstava će se taj period finansirati. 

“Teret ne sme da se sruči ni na privredu ni na potrošače”, ističe Malinović.  

Sagovornik Nova.rs kao potencijalni problem vidi i kapacitete za odlaganja ambalaže koju kupci budu vraćali trgovcima. 

“Više od 80 odsto maloprodajnih objekata kod nas ima površinu manju od 200 kvadrata”, objašnjava Malinović i dodaje da u nacrtu zakona nije definisano ni to da li će za odlaganje amabalaže biti otvoreni centri po pojedinačnim naseljima ili o tome moraju da brinu trgovci. 

On smatra i da bi trebalo precizirati na koje materijale se odnose novi propisi i tačno odrediti o kojim vrstama ambalaže je reč. 

Ministarstvo: Formiraćemo mrežu za odlaganje otpada

Filip Abramović iz Sektora za upravljanje otpadom u Ministarstvu zaštite životne sredine poručuje da je njihov cilj da se novi sistem ne prevali ni na građane, ni na privredu.

Ističe da je namera isključivo „zaštita životne sredine i čišćenje Srbije od ambalažnog otpada“.  

Kaže da će i predstavnici privrede i udruženja učestvovati u izradi podzakonskih akata, pa ne vidi razlog za njihovu zabrinutost.   

Šta predviđa nacrt zakona

Javna rasprava o Nacrtu zakona traje do 12. marta, a nakon toga bi Ministarstvo za zaštitu životne sredine trebalo da sumira sugestije i završi zakonski predlog. 

Nacrt zakona predviđa da prodavac od kupaca mora da naplati kauciju za jednokratno pakovanje, kao i da prihvati ambalažu kada je potrošač donese i da mu vrati naplaćeni iznos.

Proizvodi sa kaucijom će biti posebno označeni, a visina kaucije treba da bude istaknuta na prodajnom mestu odvojeno od cene proizvoda i odvojeno će se naplaćivati, bez poreza na dodatu vrednost.

U obrazloženju predložene izmene zakona navodi se da se za jednokratnu ambalažu od plastike, stakla i aluminijuma uspostavlja depozitni sistem kako bi se postiglo efikasno upravljanje ambalažnim otpadom. 

Novac od kaucije proizvođač i uvoznik plaćaju telu za upravljanje depozitnim sistemom koje treba da bude formirano, a naplaćuju je od krajnjeg snabdevača, odnosno prodavca. 

Abramović poručuje i da mali trgovci ne treba da se plaše toga da će ostati „zatrpani“ ambalažom, jer će se formirati mreža za odlaganje tog otpada. 

“Stvorićemo mreže za odlaganje i utvrdićemo tempo odnošenja ambalaže. Biće to jedan uvezan sistem. Plan i raspored ćemo praviti gledajući lokaciju po lokaciju. Niko neće biti ugrožen”, kaže Abramović za Nova.rs.   

On navodi i da će sam sistem biti organizovan tako da ne utiče na cene i poskupljenja, ali, ipak, navodi da o tome na kraju odlučuju proizvođači.  

Ističe da se već sada operaterima plačaju usluge za odlaganje ambalaže, pa ne bi trebalo da bude dodatnih troškova.