Kandidat na Studentskoj listi Jugoslav Ristić otkrio plan za penzionere: Ovo su konkretne mere koje će dovesti do povećanja penzija

Dugogodišnji sindikalni aktivista i radnik "Zastava oružja" iz Kragujevca Jugoslav Ristić jedan je od kandidata na Studentskoj listi.

On je govorio na studentskom protestu na Slaviji 23. maja, kada je poručio ucenjenim radnicima da će se studenti izboriti i za njih.

A kako je i sam Ristić penzioner, za Nova.rs je obrazložio kakav je plan predstavnika Studentske liste za najstarije građane u Srbiji.

"Prvo bih skrenuo pažnju na to da su penzioneri danas na istorijskom minimumu, da su prosečne penzije 48 odsto od prosečne plate, a da su 2003. bile 73 odsto od prosečne plate. I poruke koje šalje doskorašnji predsednik Aleksandar Vučić da će prosečna plata biti 1.400 evra, a prosečna penzija 650, govori nam da u stvari nemaju nameru da dosegnu 50 odsto od prosečne plate", kaže Ristić na početku razgovora.

Naglašava da su trenutno penzioneri najsiromašniji.

"Ako posmatrano poslednjih četvrt veka, u odnosu na bogatstvo celog društva, oni zaista jesu najsiromašniji, a penzije zapravo treba da prate stanje i bogatstvo u društvu. To je prosto činjenica", kaže on.

Šta predviđa studentski program za penzionere

Prema njegovim rečima, studentski pokret nudi više pogodnosti penzionerima.

"Prvo, predviđa usklađivanje penzija dva puta godišnje, 1. aprila i 1. oktobra, kako bi se izbegao uticaj inflacije na penzije. Onda se predviđa ciljno podizanje najnižih penzija, jer isto imamo penzionere sa minimalnom penzod 38.600. Te najniže penzije stvarno onemogućavaju dostojanstvenu starost", nabraja on.

Sagovornik Nove ističe da je predviđena prva mera da penzije odmah budu usklađene za 5 odsto iznad redovnog usklađivanja.

"Takođe i formiranje fonda kojim bi se podigle najniže penzije do prosečne. Kod porodičnih penzija, predviđa se doplata do punog iznosa minimalne penzije. Kod porodičnih penzionera, jer su oni često manji, imamo 70 odsto za jednog člana, 80 odsto za dva, 90 odsto za tri, i pun iznos za četiri. Često tu imaju primanje manje od one porodične penzije koju je imao preminuli", pojašnjava Ristić.

Doplata do penzije preminulog supružnika

Vrlo značajna mera koja je u planu, kaže Ristić, jeste ciljana doplata do 15 odsto penzije preminulog supružnika.

"To znači da supružnik koji je živ dobija do 15 odsto od penzije preminulog, s tim što njegovi ukupni prihodi ne mogu da pređu 1,25 prosečne penzije. Znači, povećavaju se 15 odsto ako su do 1,25 odsto od prosečne penzije".

Ristić pominje i ukidanje kaznenih poena za one koji su otišli u prevremenu penziju, zbog čega imaju 20,4 odsto kaznene poene, što je, ističe, nepravedna mera.

"Predviđeno je dvostepeno ukidanje tih kaznenih poena, tako da će onima koji imaju 42 godine staža i 65 godina, sa navršenih 65 godina biti ukinuti kazneni poeni. Dakle, tih 20,4 odsto koje danas primaju i primaće celu penziju, dok će ostalima biti ukinuta sa navršenih 70 godina".

To bi značilo da bi korisnik sa najmanje 40, a manje od 42 godine efektivnog staža, umanjenje prepolovio nakon 65 godina i potpuno ukinuo nakon navršene 70 godine.

"A oni koji imaju do 42 godine staža, 65 godina, odmah im se ukida kazneni poen. Od 40 do 42, prepolovi se između 65 i 70, i sa 70 godina svima prestaju kazneni poeni", pojašnjava on.

Uvođenje socijalne penzije

Sagovornik Nove ističe da je studentskim planom predviđeno i uvođenje socijalne penzije.

"Socijalna penzija bi bila jednaka minimalnoj poljoprivrednoj penziji od 24.444 dinara, uz provere imovine. Jedino stan u kome stanujete ne bi se uzeo u obzir, da bi se ostvarila ta socijalna mera. To je kao neka srednjoročna mera. I sada imamo analizu da bi ta ukupna trajna bruto vrednost reforme iznosila oko 0,73 odsto od bruto društvenog proizvoda godišnje", kaže on.

Iskorenjivanje siromaštva

Krajnji cilj celokupnog programa koji predlaže Studentska lista jeste iskorenjivanje siromaštva starijih ljudi, dodaje Ristić.

"Ukoliko je to moguće u ovakvom društvu siromašnih radnika", naglašava on.

Na informaciju da kod nekih penzionera postoji zabrinutost da će ostati bez penzija ukoliko dođe do smene vlasti, Ristić odgovara da penzioneri treba da znaju da je režim Aleksandra Vučića smanjio doprinose za penzije za četiri odsto.

"Imate 14 odsto na račun poslodavaca, bilo je 14 odsto na račun zaposlenog. Oni su na račun poslodavaca smanjili na 10 odsto i time su milijarde prebacili u džepove poslodavaca i uskratili penzioni fond. Tako da verujem da bi jedna od mera mogla da bude punjenje penzionog fonda.

Podseća da prosečnu penziju od 58.600 dinara prima oko 960.000 ljudi.

"Voleo bih da predstavnici vlasti, zapravo odlazeći predsednik i njegovi saradnici probaju da prežive tri dana sa penzijom od 58.600. Društvo mora da bude pravedno i moramo da težimo da taj procenat dođe na 60 odsto, da je prosečno u Evropskoj uniji izdvajanje iz bruto društvenog proizvoda za penzije 12,3 odsto".

Veruje da će biti više novca u budžetu za sve navedene mere.

"Pa i za socijalna davanja i za socijalne penzije, kada se suzbije kriminal, kada ne budemo plaćali autoput pet puta skuplje nego što treba. Verujem da će biti novca za svaku meru", navodi Ristić.