3
Današnji generalni štrajk u Srbiji predstavlja kulminaciju meseci protesta, nezadovoljstva i tragičnih događaja koji su potresli zemlju. Teško je na jednom mestu obuhvatiti sve okolnosti koje su dovele do ovog trenutka, jer su se problemi i nezadovoljstvo reakcijom nadležnih i vlasti gomilali iz dana u dan. Jedan od ključnih trenutaka, bio je pad nadstrešnice u Novom Sadu, koji je 1. novembra 2024. godine odneo živote 15 ljudi, pokrenuo je bunt studenata, pa i ostalih građana. Ovaj tragičan incident postao je okidač za početak protesta, ali to nije bio jedini uzrok nezadovoljstva. Kroz naredne mesece, dogodili su se mnogi incidenti i situacije koje su samo podstakle sve više ljudi na reakciju, a u nastavku navodimo neke od njih.
U padu nadrstrešnice sveže renovirane železničke stanice u Novom Sadu poginulo je 14 ljudi. Još jedna osova podlegla je povredama 16. Novembra.
Demonstracije su počele već u prvim danima nakon pada nadstrešnice. Prvo u Beogradu i Novom Sadu, a kasnije i u ostalim gradovima širom naše zemlje. Građani su se spontano okupljali kod železničke stanice, na centralnom gradskom trgu i na drugim mestima.
Tada su počeli da se organizuju skupovi “Zastani, Srbijo”, koji su za cilj imali odavanje pošte stradalima, ali i pozivanje vlasti na odgovornost, koju niko nije preuzeo nakon pada nadstrešnice, već su se ograđivali od toga, tvrdeći da “jedino nadstrešnicu nisu renovirali” na toj železničkoj stanici. Iako su građani Novog Sada, kao i svi ostali, mesecima ranije prolazili tuda i bili svedoci rekonstrukcije nadstrešnice.
Upravo se na jednom ovakvom skupu dogodio incident koji je podigao studente na noge i pokrenuo blokade.
Studenti Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu napadnuti su 22. novembra, tokom skupa „Zastani, Srbijo“. Među ljudima koji su učestvovali u napadima identifikovali su nekoliko lokalnih zvaničnika i pripadnika vladajuće Srpske napredne stranke (SNS).
Snimci ovog događaja širili su se na društvenim mrežama i očekivano izazvali bes naroda zbog napada na studente.
Nakon toga, situacija je kulminirala.
Već nekoliko dana kasnije, 25. novembra, bili su u blokadi. Ubrzo su, jedan po jedan, u blokade su stupali brojni fakulteti Univerziteta u Beogradu i Univerziteta u Novom Sadu, zatim i fakulteti u Nišu i Kragujevcu.
Traži se hapšenje odgovornih za napad na studente i profesore, oslobađanje pritvorenih protestanata i objavljivanje sve dokumentacije u vezi sa rekonstrukcijom i padom nadstrešnice.
Nekoliko dana kasnije, sve više fakulteta je bilo u blokadi, a Rektorat Beogradskog univerziteta bio je blokiran 29. novembra na 12 sati.
Protest se iz dana u dan širio, da bi se proširio na čitavu zemlju.
Fotografija na kojoj se nasilnik unosi u lice studentu tokom skupa „Zastani Srbijo“ ispred Vukovog spomenika na Internetu je brzo postala poznata kao „Dva lica Srbije“.
Naime, muškarac je izašao iz automobila i krenuo da se „obračunava“ sa studentima. Došlo je do koškanja, guranja, hvatanja za kragnu, udaraca… I unošenja u lice.
Mediji su tada prenosili da je zbog nasilničkog ponašanja priveden M.M. (48), a po društvenim mrežama fotografija tog unošenja u lice već je postala simbol protesta – kao suočenje „dve Srbije“, „oči u oči“, „naše i njihove“…
Na mirnom skupu građana, koji se dogodio u prvoj polovini decembra u okviru akcije „Zastani, Srbijo“ u Novom Sadu, gde su okupljeni odavali počast žrtvama, dogodio se incident koji je uzburkao javnost.
Tokom okupljanja u Futoškoj ulici, situacija je iznenada eskalirala kada je vozač automobila marke „porše“ krenuo direktno ka grupi ljudi koji su stajali na pešačkom prelazu. Jednog od okupljenih vozač je udario, a potom nastavio vožnju još oko 200 metara, gde je parkirao vozilo. Ubrzo nakon toga, iz automobila je izašla grupa mladića koja je fizički nasrnula na građane.
U tom haosu, jedan čovek se odlučno suprotstavio nasilnicima – Lazar Srdić, svršeni master student Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja (DIF) u Novom Sadu. Njegova reakcija izazvala je divljenje javnosti, a njegova hrabrost postala je simbol otpora nasilju. Policija je saopštila da su preduzete sve mere za procesuiranje nasilnika, dok se u javnosti sve glasnije zahteva odgovornost za sve učesnike ovog incidenta.
Arhiv javnih skupova je, na osnovu dostupnih snimaka i fotografija, utvrdio da se na protestu koji su studenti organizovali na Slaviji okupilo između 100.000 i 102.000 ljudi.
Zahtevi ni nakon toga nisu ispunjeni, te su studenti 25. decembra od vrhovne javne tužiteljke Zagorke Dolovac traže objavljivanje kompletne dokumentacije o rekonstrukciji železničke stanice u Novom Sadu. Na protestu ispred zgrade Vrhovnog javnog tužilaštva u Beogradu ostavili su joj 1000 pisama.
Usledio je i protest ispred Ministarstva prosvete. Studenti su tada ostavili udžbenike u znak podrške srednjoškolcima koji su se pridružili protestima.
Studenti dočekali Novu godinu na ulicama u Beogradu, Novom Sadu i drugim gradovima.
Blokada autoputa kod Mostarske petlje usledila je 10. Januara.
Usledio je i protest studenata ispred Ustavnog suda u Beogradu, pod sloganom „Bitno je da imaš (u)stav“.
Student Lazar Stojaković pozvan je na „prijateljski razgovor“ u policijsku stanicu Novi Beograd, od strane pripadnika BIA. Ipak, nakon 45 minuta čekanja pred kancelarijom, nisu se pojavili i Lazaru je rečeno da je razgovor odložen.
Prema rečima advokata Ahmeda Delimeđca, koji zastupa studenta Lazara Stojakovića, nejasno je zašto je BIA uopšte pozvala studenta i da time prekoračuje svoje nadležnosti.
Kasnije su Lazar Stojaković i njegov brat blizanac, Luka Stojaković, doživeli još jednu neprijatnost. Dnevni list “Novosti” objavio je fotografije pasoša braće Lazara i Luke Stojakovića, studenata koji učestvuju u blokadama fakulteta, a ovaj nezakoniti potez režimskog tabloida naišao je na osudu javnosti. U naslovu, ovaj medij je insinuirao da „Hrvati predvode proteste“, što se uklapa u širu kampanju pojedinih tabloida da ospore legitimitet studentskih demonstracija.
Ovakvi potezi su izazvali sve veću reakciju naroda, a događaji koji su usledili su podigli Srbiju na noge.
Tokom studentske blokade u Ruzveltovoj ulici u Beogradu je 16. januara povređena devojka Sonja Ponjavić kada na nju naleteo automobil marke „ford fokus“ i nosio je na krovu. Vozač je posle incidenta pobegao automobilom sa lica mesta, a nešto kasnije je uhapšen.
Dok je sa kolegama stajala na raskrsnici ulica Ruzveltove i Kraljice Marije, pojavio se automobil koji je preko tortoara, u punoj brzini prošao kroz gužvu, udario je i nosio na krovu nekoliko metara dok nije pala na beton, a on, bez zaustavljanja, nastavio dalje niz ulicu. Hitna pomoć prevezla je u Urgentni centar, gde je primljena na Odeljenje intenzivne nege u životnoj opasnosti i sa višestrukim povredama. Na svu sreću, Sonja je nakon nekoliko dana puštena na kućno lečenje i oporavlja se od povreda.
Nakon ovog incidenta studenti su odmah izašli na višečasovni protest u Beogradu, Novom Sadu, Kraljevu i drugim gradovima.
Na poziv studenata, desetine hiljada ljudi na protestu ispred Radio televizije Srbije, nezadovoljnih izveštavanjem javnog servisa o blokadama i demonstracijama. Naime, RTS dva meseca nije pozvao niti jednog studenta da gostuje u njihovim emisijama. Ovaj skup pod sloganom “Naše pravo da znamo sve” okupio je ogroman broj ljudi, koji su pravili buku ispred zgrade RTS-a u vreme emitovanja dnevnika.
Okupljeni su uzvikivali „generalni štrajk“ i „baci kobre da se igramo“, kao odgovor predsedniku Srbije koji je ranije rekao da bi kobre – elitna jedinica Vojske Srbije mogla lako da “razbaca” okupljene.
Zaposleni u javnom servisu su ovom prilikom podržali studente transparentom na kom je pisalo: “Radnici RTS-a su uz studente”.
Veliki broj studenata okupio se 19. januara ispred Ministarstva prosvete u Beogradu, pod sloganom „Školski čas u zadnji čas“, kako bi podržali prosvetne radnike koji su najavili da na početku drugog polugodišta, neće održati nastavu.
U ponedeljak, 20. januara su mnoge srednje i osnovne škole obustavile nastavu, nakon čega su inspekcije krenule da obilaze te škole. U znak podrške prosvetnim radnicima, ispred škola su se okupljali bivši i sadašnji đaci, roditelji, studenti, ali i građani.
Premijer Miloš Vučević je zapretio prosvetarima da će dobiti otkaze. On je rekao da je blokada nastave „najgori deo obojene revolucije, koja neće uspeti“.
Svi ovi događaji, ali i mnogi drugi, doveli su do toga da je danas pokrenut generalni štrajk širom Srbije.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
