Vojska Srbije
Na poligonu "Borovac" kod Bujanovca izvedena je vežba trenažna gađanja ciljeva u vazdušnom prostoru Foto:TANJUG/ MINISTARSTVO ODBRANE I VOJSKA SRBIJE

Od šest meseci dobrovoljnog vojnog roka u Vojsci Srbije, mladi vojnici tri meseca provode na obuci, a zatim još tri meseca u aktivnim jedinicama. Vojnici provedu drugi deo vojnog roka i u Mešovitoj artiljerijskoj brigadi – vatreno najmoćnijoj jedinici Vojske Srbije, koju je posetila i ekipa RTS-a iz emisije “Dozvolite…”.

Kao što sportisti najveći deo vremena provode na treninzima, a manje na takmičenjima, tako i vojnici uglavnom izvode obuku i najmanje ratuju. Vojska Srbije na sreću, ne ratuje već 22 godine. Platu zarađuju izvođenjem obuke, puno radno vreme. Čak i vojnici na dobrovoljnom služenju primaju platu, piše RTS.

„Imam 19 godina, prijavio sam za dobrovoljno služenje jer smatram da je to jedna lepa stvar i lepo iskustvo za ceo život. Takođe, jedna dugogodišnja tradicija, kako porodična tako i tradicija našeg naroda“, objašnjava razvodnik Mihajlo Veličković.

Njegov drug Nikola Gikić prijavio se za dobrovoljno služenje po uzoru na svog oca, koji radi u vojsci već trideset godina. I Nikola i Mihajlo imaju po 19 godina. Vojni rok su proveli u Leskovcu na osnovnoj obuci koja traje mesec i po dana, i zatim još mesec i po dana u Požarevcu gde su imali specijalističku obuku.

U Mešovitoj artiljerijskoj brigadi obučavali su se za samohodni višecevni lanser raketa „plamen S“ – borbeni sistem raketne artiljerije. To je dobar i efikasan borbeni sistem, ali samo ako njime rukuje dobar tim, koji se stvara napornim radom i drugarstvom.

PROČITAJTE JOŠ

„Sa svih nas je strana. Imamo drugove iz Subotice i iz Zrenjanina. Iz Vojvodine. Što se tiče naših starešina, imam odličan odnos sa njima, normalnu komunikaciju. Nije velika napetost u našoj kasarni, odnosno u našoj jedinici“, kaže Mihajlo Veličković koji dolazi sa juga Srbije.

On ne planira da se zaposli u Vojsci, iako posle šest meseci služenja ima samo dobre utiske. Planira da upiše stomatologiju i nastavi da bude u službi građana Srbije, brinući o njihovom zdravlju. Nikola Gikić planira da se zaposli u Vojsci.

„Međuljudski odnosi u ovom kolektivu su vrlo dobri i starešine su prema nama veoma korektne. Smatram da mi je najbolje da ostanem da radim u Mešovitoj artiljerijskoj brigadi Kopnene vojske“, ističe ovaj mladić koji čeka poziv da je primljen u radni odnos.

Kakve su dužnosti komandira

I kakve su to korektne starešine, gde nema napetosti i gde su dobri međuljudski odnosi. Baš kako treba da budu. Obučavaju vojnike, vode svoje jedinice i zato iz dana u dan imaju sve bolje posade artiljerijskih oruđa.

„Dužnosti komandira odeljenja su izvođenje obuke i obučenost odeljenja, izrađivanje podsetnika za obuku, poznavanje rasporeda obuke, uputstva, pravila, taktike, tehnike i drugih procedura koje se tiču obuke“, objašnjava vodnik prve klase Aleksandar Petković, komandir lansirnog odeljenja.

Aleksandar u saradnji sa starijim podoficirima i oficirima učestvuje u procesu obučavanja svakog vojnika i cilj mu je da sve funkcioniše kako treba, odnosno da se poštuju pravila i svi rade kao jedan.

Stalna obuka – tako se najkraće opisuje posao vojnika. Tako se opisuje vojni poziv. Osim terena i rada sa naoružanjem, u Mešovitoj artiljerijskoj brigadi obuka se odvija i u učionici. Gde se na primer na topografskoj karti ucrtavaju podaci za gađanje iz raketnog sistema „plamen S“.

Dodatna odgovornost oficira

Najveći izazov za oficire i podoficire u vojsci je da usklade rad sa profesionalnim vojnicima i vojnicima na služenju vojnog roka. Oficir tu ima i dodatnu odgovornost jer treba da organizuje i vodi sistem, odnosno ljude i borbene sredstva.

„Kada vojnici dođu u našu jedinicu potrebno je obaviti sa njima ulazni razgovor, gde treba prepoznati kod njih da li postoji nešto što nose od kuće, što može kasnije uticati na njihov život i rad ovde“, ističe kapetan Dušan Marković.

On komanduje raketnom baterijom, ima nekoliko sistema „plamen S“ pod svojom odgovornošću, mlađe oficire, podoficire, tehničare i vojnike na dobrovoljnom služenju vojnog roka.

„Razlika prilikom izvođenja obuke, između vojnika na dobrovoljnom služenju i profesionalnog sastava je u tome što se vojnici na dobrovoljnom služenju vojnog roka prvi put susreću sa ovim sredstvima. Te je iz tog razloga sa njima neophodno raditi postupno i polako, do tog trenutka kada se oni uvežbaju do onog trenutka kada se nauče da rade i kao profesionalni sastav“, ističe kapetan Marković.

Inače, raketni sistem „plamen S“ M63/94 poznat je široj javnosti po „vatrenom“ nastupu, i danju i noću, na prikazima sposobnosti i vežbama Vojske Srbije na kompleksu Pasuljanske livade.

BONUS VIDEO Podcast Pitajte Đuru – gost Novica Antić

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar