Kako nastaju korona sojevi i koliko smo daleko od srpskog

Epidemiolog Lela Ilić kaže za Nova.rs da je priodna odlika svakog virusa, pa i kovida 19, da se menja i stvara nove sojeve, a koliko sojeva će nastati i gde, zavisi od vrste virusa ali i ponašanja ljudi.“Postojaće onoliko sojeva koronavirusa koliko dozvoli ljudska vrsta da se virus slobodno i nesmetano širi. Tako sada imamo britanski, južnoafrički, brazilski soj, a nije isključeno da dobijemo i srpski”, kaže Ilić.Doktorka objašnjava da novi sojevi nastaju kada virus pokuša da zaobiđe neku prepreku.“Virus to radi tako što menja svoju strukturu - ako promeni samo jedan od svojih četiri ili šest proteina onda je to nov mutant. To je suštinski isti virus, samo sa malim promenama, zbog kojih će se zvati britanski mutant, brazilski mutant...”, kaže.Jedan oblik prepreke je vakcinacija.“Ako imate 70 odsto vakcinisanih ljudi, kod 70 odsto njih će virus da dođe, naseli se na sluzokožu nosa (to je objašnjenje zašto treba nositi maske i nakon vakcinacije), ali neće uspeti da završi ceo svoj ciklus - a to je ulazak u organizam, širenje preko krvotoka i stvaranje već poznate kliničke slike”, objašnjava i nastavlja:“Kad virusu napravite dovoljno jaku barijeru, čuveni kolektivni imunitet, on to neće moći da probije. Međutim, kada imate veliki broj ljudi koji nisu vakcinisani, on će sa jedne vakcinisane osobe preći da na drugu ili treću koja za njega ne predstavlja branu. On će se tu naseliti i adaptirati još većom snagom.”Upozorava da su nezaštićeni ljudi, bilo vakcinacijom, bilo zato što ne nose maske, predstavljaju podlogu za dalje razvijanje virusa:“Njegov cilj je borba i osvajanje terena. Ako mu mi to pružimo, on će bolje, lakše da se širi i mutanti će biti sve agresivniji i agresivniji, ne zato što je virus agresivniji u svojoj osnovi, već zato što je ljudima u odnosu na njega manja odbranbena moć.”Napominje da “ako situacija sa nevakcinisanjem velikog broja ljudi potraje u Srbiji, stvoriće se mutant koji ćemo verovatno zvati srpski”.“Zbog toga doktori insistiraju na što bržoj vakcinaciji. Ti znači što veći broj u što kraćem periodu zaštiti i ostaviti što manje polja ostaviti virusu da se menja i prilagođava - mutira”, objašnjava.Kaže da je za zaustavljanje epidemije potrebno da zbir vakcinisanih i obolelih (koji ne znamo što zbog ne vođenja dobirih evidencija i asimptomatskih slučajeva) bude najmanje 70 odsto.“Ako to bude 70, 80, 90 odsto onda smo napravili adekvatnu branu virusu. Onda je onih 10 odsto koji nisu brana je nedovoljan broj da bi se virus održao. I to važi i za sve druge bolesti: morbile, variolou, zauške..”, kaže Ilić.Poručuje da broj vakcinisanih u Srbiji nije mali, ali još uvek nije dovoljan da bi zaustavilo širenje virusa i sprečio nastanak potencijalnih mutacija.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitter