Kako izgleda neefikasnost: Grad Beograd kasnio kod 97 odsto zahteva za izdavanje upotrebnih dozvola

U periodu od 1. januara 2021. do 30. juna 2023. godine prilikom izdavanja građevinskih dozvola nadležni organi, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (MGSI), gradovi i opštine u 25.520 slučajeva ili 59 odsto podnetih zahteva, prekoračili su rokove, navodi se u reviziji svrsishodnosti poslovanja „Efikasnost postupka izdavanja dozvola za izgradnju i korišćenje objekata“, koju je uradila Državna revizorska institucija.

Izdavanje lokacijskih uslova, građevinskih i upotrebnih dozvola, kao najvažnijih koraka u legalnoj gradnji objekata u Beogradu, Novom Sadu i od strane MGSI, daleko je neefikasnije od proseka, piše Danas.

Iako su prema Zakonu o planiranju i izgradnji rokovi za izdavanje dozvola pet radnih dana, prema izveštaju DRI, prosečni rokovi u praksi su znatno duži, a u pojedinim slučajevima radi se o mesecima.

Pri tome, od 2021. do 2023. svake godine u proseku se sve duže čeka na izdavanje dozvola.

Prosečan broj dana za dodelu lokacijskih uslova u 2021. godini bio je 21 dan, u 2022. godini 27 dana, da bi prošle godine prosečno vreme za izdavanje lokacijskih uslova došlo do 29 dana, skoro šest puta više od zakonom propisanog.

Za građevinske dozvole državni činovnici su nešto ažurniji pa je u 2021. godini bilo potrebno čekati u proseku 11 dana, da bi to bilo produženo na 14 dana u prošloj godini.

Za upotrebnu dozvolu trebalo je čekati 14 dana pre tri godine, a da bi se u 2023. to popelo na 19 dana.

DRI je zaključila da Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u periodu koje je obrađivala revizija nije preduzelo sve mere u cilju skraćenja i pojednostavljenja postupka u delu izrade planskih dokumenata.

Takođe, jedan od zaključaka je da nadležni organi nisu u dovoljnoj meri efikasno sprovodili postupak objedinjene procedure, zbog čega je dolazilo do prekoračenja propisanih rokova u rešavanju po zahtevima za lokacijske uslove, građevinske i upotrebne dozvole.

Na kraju utvrdili su i da nije obavljan adekvatan nadzor nad sprovođenjem postupka izdavanja dozvola, s obzirom da ni APR, ni registrator Centralne evidencije objedinjenih procedura, ni registratori Ministarstva, Grada Beograda i Grada Novog Sada nisu podnosili zahteve za pokretanje prekršajnog postupka u slučajevima prekoračenja propisanih rokova.

Prema zakonu za izdavanje kako lokacijskih uslova, tako i građevinskih i upotrebnih dozvola MGSI je u obavezi da ih izda u roku od pet radnih dana od podnošenja zahteva.

U praksi je poštovanje rokova pre bilo incident nego pravilo.

DRI je utvrdila da je MGSI u izdavanju lokacijskih uslova prekoračilo rok u 65 odsto zahteva, kod građevinskih dozvola u 85 odsto i kod upotrebnih dozvola kod čak 87 odsto predmeta.

Najveće kašnjenje Ministarstva kod odobravanja lokacijskih uslova bilo je 92 kalendarska dana, dok je kod građevinskih dozvola investitor najduže čekao čak 387 dana na izdavanje dozvole.

To je duže od jedne godine od podnošenja zahteva do dobijanja dozvole.

Kod upotrebnih dozvola najduža obrada zahteva trajala je 346 radnih dana.

Ako deluje da je MGSI neefikasno u izdavanju dozvola, šta tek onda reći za grad Beograd.

Kako je DRI utvrdio u ovom periodu beogradska administracija je prekoračila rok u rešavanju po zahtevima za lokacijske uslove u 81 odsto, za građevinske dozvole u 92 odsto i za upotrebne dozvole u neverovatnih 97 odsto predmeta.

Grad Beograd je bio nadležan za izdavanje dozvola za izgradnju i korišćenje objekata bruto razvijene građevinske površine preko 800 kvadratnih metara, dok je izdavanje dozvola za objekte do 800 kvadrata bilo u nadležnosti gradskih opština.

Nakon izmena Zakona o planiranju i izgradnji od 4. avgusta 2023. godine, Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Grada Beograda izdaje građevinske dozvole za objekte čija je bruto razvijena građevinska površina preko 1.500 kvadrata za centrane gradske opštine, odnosno preko 5.000 kvadrata za prigradske opštine. Za lokacijske uslove je nadležan za sve objekte osim kod prigradskih opština.

Grad Beograd je odlučujući o lokacijskim uslovima u jednom slučaju zakasnio čak 511 kalendarskih dana.

Kod građevinskuh dozvola od ukupno 1.554 zahteva, u 1.430 predmeta prekoračen je rok za rešavanje, a kod svega 124 predmeta rešenje je doneto u zakonskom roku. Najduža obrada zahteva trajala je 354 radna dana.

Kod upotrebnih dozvola je situacija najdramatičnija i od 1.381 zahteva samo u 48 predmeta je ispoštovan zakon. Najduža obrada zahteva trajala je neverovatnih 504 radna dana što je skoro pa dve cele godine.

Kada su revizori upitali nadležne službe zašto toliko kasne odgovori su: situacija oko KOVID-19, smanjeni broj zaposlenih, otežani uslovi za rad, prekid u radu CEOP-a (centralna evidencija objedinjenih procedura) usled kojih dolazi do znatno sporije obrade
predmeta.

Ovo su opravdanja i MGSI i grada Novog Sada koji je takođe bio predmet revizije.

U glavnom gradu pokrajine kod lokacijskih uslova kašnjenja su zabeležena u 87 odsto predmeta, sa maksimalnim kašnjenjem od 267 kalendarskih dana.

Kod građevinskih dozvola kašnjenje je bilo u 85 odsto predmeta sa najdužom obradom zahteva od 452 radna dana.

Kod upotrebnih dozvola 85 odsto dozvola je izdato sa kašnjenjem, a najveće je bilo 273 radna dana.

***

BONUS VIDEO - Urbanizam Palilule uz novi plan: Svi planovi su posledica velike „ljubavi“ gradonačelnice Niša prema investitorima