Ivanji: "Solidarnost bi bila, na primer, da univerzitetski profesori stupe u generalni štrajk"

Ivanji ističe da je ključ ovih protesta masovnost i da su prosvetni radnici malo ostavljeni na cedilu, prenosi N1.

„Nije kolegijalnost skupljati neki novac da im se nadoknadi nekoliko hiljada dinara. Znači, solidarnost bi bila, na primer, da univerzitetski profesori stupe u generalni štrajk. Ako se potpuno razbije taj strah od posledica, pre svega egzistencijalnih, da neko dobija otkaz, da mu se uskraćuje plata, da ne dobije platu, i ako postoji volja u društvu, i ako generalni štrajk dođe do svoje prave definicije, a to je da se obustavi praktično privredna delatnost, da se zaustavi društvo tako što komunalne službe ne rade svoj posao, gradski saobraćaj ne radi svoj posao. Advokati su već pokazali, mesec dana su bili u štrajku, ali u kulturi, na primer, da se kaže mi smo u štrajku do ispunjenja zahteva“, kaže on.

Ukoliko u jednom trenutku zemlja stane, objašnjava Ivanji, onda je opet pitanje koliko dugo.

„Ako to potraje, ja stvarno onda ne znam na koji način će ova vlast sa svojim medijima i dalje zabijati glavu u pesak i praviti se da se sve ovo ne događa“, rekao je on.

Njegov utisak je da protest i dalje raste, da se širi i da se sve više i više ljudi priključuje, ali ističe da u nekom trenutku mora da dođe do kulminacije i razrešenja.

„Ne mogu protesti da postanu svrha sami sebi. Protesti moraju da vode nekuda, a šta god da se pričalo da su to studentski zahtevi, da oni ne treba da budu politički, naravno su to politički zahtevi. I osnovni zahtev studenata koji je postavljen samim tim što su tražili da se kompletna dokumentacija stavi na uvid, da se kazne svi odgovorni, da se procesuiraju odgovorni i za napadnute studente i za pad nadsečnice, to je u suštini zahtev za funkcionalnom pravnom državom. A funkcionalna pravna država, ako pođemo od toga da ova vlast nije sposobna da se menja i da je uvede, jer bi to značilo njen kraj, praktično znači promenu vlasti. Znači, to treba sve otvorenije govoriti jer na to se sve svodi“, kaže Ivanji.

Prema njegovoj oceni, politički sistem u kojem živimo i društveni odnosi koje ova vlast uspostavila, nisu normalni.

„Ja bih rekao da je ovde sukob između želje za normalnošću i želje da ostane na abnormalnom stanju. Pravog dijaloga nije bilo, niti će ga biti zbog toga što dijalog kako ga zamišlja Aleksandar Vučić je da se složiš sa njim i to čak demonstrira i u gostovanjima u medijima koji su mu veoma odani. Ali bih voleo da razmislimo još o jednoj stvari. Ovaj stepen represije koju smo mi do sada videli od početka, ne samo ovih studentskih protesta, nego i od dolaska na vlast Srpske napredne stranke, je veoma niskog intenziteta, ako pogledamo ozbiljnije diktature, kao što su Belorusija ili Rusija ili Turska. Ovaj vid moderne diktature, recimo autokratije, još uvek nije dosegao te crvene linije gde je veoma osetljiva ipak na kraju i EU i Amerika, čak i sa Donaldom Trumpom, a to je ozbiljnija represija“, rekao je urednik sajta Vreme.

Govoreći o predstojećem protestu u Beogradu 15. marta, navodi da se u društvu stvara atmosfera da je taj dan ključan.

„Sve je išlo ka jednom velikom skupu gde mi još uvek pojma nemamo šta treba da se desi, šta su organizatori smislili, šta bi moglo da se desi. Jedino što je moj utisak da sve ide ka tome da će taj 15. mart biti najmasovniji protest u istoriji moderne Srbije i da će to biti neverovatna količina ljudi. Ako je onda na Slavi bilo 100.000 ljudi, onda šta će biti 15. marta kada se zaista stvara i atmosfera, i organizacija, da svi putevi iz cele Srbije tog 15. marta vode u Beograd i da svi ljudi koji smatraju da ova vlast nije dobra i da nešto jednostavno mora da se menja, doći će da pokažu koliko ih ima. I da to bude neka vrsta demonstracije sile i još jedan pokušaj da ljudi koji su na vrhu vlasti, da ljudi koji odlučuju o svemu u ovoj državi, prosto razmisle da li je moguće da će ovo da ispari tek tako, bez nekog razrešenja“, kaže Ivanji.