Istraživanje Fridrih Eberta: Građani misle da je Srbija nedovoljno cenjena i da treba da se okrene sebi

Istraživanje, koje je sprovedeno u 14 članica Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), imalo je za cilj da ustanovi šta građani misle o nizu spoljnopolitičkih i bezbednosnih pitanja, a ovogodišnja studija uglavnom je bila fokusirana na rat u Ukrajini i evropski odgovor na taj konflikt.

Studija je pokazala da je u svim zemljama većina građana zabrinuta za svoju budućnost i ne isključuje mogućnost novih ratova.

Taj je procenat sa 92 odsto najveći u Ukrajini, a samo je u nekoliko zapadnoevropskih zemalja (Francuskoj, Italiji, Nemačkoj i Velikoj Britaniji) manji od 70 odsto. U Srbiji se sa takvim stavom saglasilo 72 odsto od ukupno 2.090 anketiranih građana.

U Srbiji je 37 odsto anketiranih izrazilo i strah da će izbiti novi svetski rat, po čemu je na trećem mestu posle Turske (56 odsto) i SAD (41 odsto). Novog svetskog rata se, sa po oko 20 odsto, najmanje boje Kazahstanci, Letonci, Gruzini i Italijani. ; Iako je 63 odsto građana svesno da je prosperitet Srbije povezan sa blagostanjem drugih država, ona je sa 86 odsto ubedljivo na prvom mestu po broju anketiranih koji su se saglasili sa konstatacijom "Moja zemlja treba da se koncentriše na sopstvenu dobrobit i da nastoji da izbegne mešanje u međunarodne poslove".

Na drugom mestu po saglasnosti sa takvim stavom je Turska (76 odsto), a slede Gruzija, Kazahstan i Ukrajina.

Ipak, stav 'moja zemlja na prvom mestu', kako navodi FES, preovladava u svim zemljama koje su deo studije, pa tako i u Švedskoj, poslednjoj na tabeli, takvo mišljenje deli 50 odsto građana, u Britaniji i Italiji 55 odsto, a u Poljskoj 56 odsto.

Srbija se ističe i po tome što velika većina građana, 76 odsto, misli da njihova zemlja ne uživa međunarodni status kakav zaslužuje.

"Intenzitet tog sentimenta je među najvišim u anketi i izraz je duboko ukorenjenog nezadovoljstva", navodi FES. U SAD, primera radi, samo 38 odsto građana misli da njihova zemlja nema međunarodni status kakav zaslužuje, a u Nemačkoj i Francuskoj tako misli 40 odsto, odnosno 41 odsto. ; ; Globalnim statusom svoje zemlje nezadovoljno je 80 odsto Turaka, 74 odsto Ukrajinaca, 68 odsto stanovnika Gruzije i 64 odsto Poljaka. U Rusiji tako razmišlja 54 odsto anketiranih. U većini zapadnih zemalja, sa Izuzetkom Italije, statusom svoje zemlje nezadovoljno je manje od polovine ispitanih. ; FES u studiji navodi da je Srbija i u prethodnim istraživanjima pokazivala skepticizam prema međunarodnom organizacijama, a da se takav stav sada još pojačao. Ipak, 60 odsto građana Srbije podržava veću ulogu UN, a 53 odsto veću ulogu OEBS.

Mišljenje o jačoj ulozi Evropske unije je podeljeno, sa 46 odsto koji se protive njenom većem angažmanu i 42 odsto koji ga podržavaju, navodi FES.

U anketi je 38 odsto ispitanih ocenilo da je proces pristupanja Srbije EU "samo iluzija i da EU ne želi Srbiju u svom članstvu". Da će proces biti dugotrajan i da je ulazak u EU neizvestan misli 26 odsto anketiranih, a 18 odsto čak veruje da pristupne pregovore terba prekinuti jer članstvo u EU Srbiji niša ne bi donelo.

Da Srbija ima realne šanse da uđe u EU, pa makar pregovori trajali dugo, misli 9 odsto anketiranih građana Srbije.

NATO u Srbiji doživljava najodlučnije odbijanje, sa 78 odsto građana koji se protive eventualnoj većoj ulozi te alijanse.

Građani Srbije su u anketi sa 75 odsto ubedljivo prvi, čak i ispred Rusije, u oceni da širenje NATO predstavlja pretnju.

Anketirani građani Srbije izjasnili su se i za multi-vektorsku spoljnu politiku. Tako se 67 odsto zalaže za saradnju sa Kinom, 64 odsto za saradnju sa Rusijom, po čemu Srbija prednjači u anketi, i 60 odsto za saradnju sa Evropskom unijom. Istovremeno, oko 50 odsto stanovnika Srbije protivi se smanjenju zavisnosti od Kine i Rusije, a 65 odsto veruje da će u budućnosti porasti liderska uloga Rusije u svetu, i po tom stavu je Srbija takođe prva među zemljama obuhvaćenim anketom.

Građani Srbije smatraju i da su interesi Rusije i SAD sukobljeniji od interesa SAD i Kine.

Da Srbija treba da podržava Ukrajinu sve do konačne pobede ocenilo je svega 3 odsto građana Srbije, što je najmanje u odnosu na evropski prosek od 30 odsto. Da Srbija treba da ostane neutralna ocenilo je 37 odsto, a 49 odsto da treba da podrži diplomatske napore za rešavanje sukoba.

Među učesnicima anktete u Srbiji, 36 odsto je za rat okrivilo Ukrajinu, veliki deo krivi EU i SAD, a samo 26 odsto misli da je Rusija agresor, što je odmah iza Rusije gde je svoju zemlju za rat okrivilo 22 odsto Rusa. Srbija je sa 28 odsto odmah iza Rusije (36 odsto) i po uverenju da će Rusija pobediti u ratu.

Anketa je pokazala i da oko polovine građana Srbije podržava veća izdvajanja za odbranu, ali da se 67 odsto protivi da to bude nauštrb socijalnih davanja i ekonomskih investicija (67 odsto). Kao i u većini evropskih zemalja, i građani Srbije uglavnom misle da izdatke za vojsku treba finansirati i od nameta na imovinu bogatih i da ne treba štedeti na drugim budžetskim stavkama.

Na pitanje o Kosovu, 66 odsto je ocenilo da Srbija treba da ostane pri sadašnjem stavu o Kosovu, a 20 odsto je odgovorilo da treba da ga prizna, ili da im je svejedno, jer ih Kosovo ne zanima.

Studija Bezbednosi radar, koju je socijaldemokratskoj partiji SPD bliska fondacija prvi put sprovela 2019, a zatim 2021. i 2022. godine, obuhvatila je Francusku, Gruziju, Italiju, Kazahstan, Letoniju, Nemačku, Poljsku, Rusiju, SAD, Srbiju, Švedsku, Tursku, Ukrajinu i Veliku Britaniju.