Ispovest Željke iz Beograda koja čeka i bebu i jetru: "Moj život je peščani sat koji curi i ne znamo dokle će”

Željka je 2011. godine imala operaciju žučne kese, zbog kamenja koje joj je pronađeno na rutinskoj kontroli. Iako su i ona i lekari mislili da će ovaj zahvat biti rutinski, ispostavilo se da je ona životno ugrožena, zbog čega je operisana po drugi put.

"Tada sam shvatila da u medicini ništa nije rutinsko i da svaki zahvat nosi određene rizike i komplikacije. Lekari sa VMA su posle te operacije izvršili i drugu i tako mi spasili život. Međutim, nisam znala da ta druga operacija nije konačno rešenje mog problema. Zapravo, bila sam spašena, ali trenutno. Problem je i dalje postojao", priča nam Željka.

Deset godina dobro

Nakon te druge operacije, Željka je bila dobro. Tako se i osećala narednih 10 godina.

"Bila sam dobro, ali su mi se u tom periodu, dakle od 2011. do 2020. godine javljali upalni procesi u žučnim kanalima i jedina terapija za te napade bila je antibiotska terapija. Napadi su bili jako neprijatni, dovodili su do jakih bolova, pojave žutila u beonjačama i na koži i to je jedno hitno, medicinsko stanje kada sam obično morala da budem hospitalizovana. I onda je došlo do situacije za koju nisam mogla da pretpostavim, a to je da su ti česti upalni procesi i napadi doveli moju jetru do ciroze", nastavlja ona.

Bolest jetre je sama po sebi podmukla, bez nekih značajnih simptoma, kaže nam Željka. Ona se osećala sjajno - normalno se ponašala, išla na posao i viđala se sa prijateljima, dok je manji umor pripisivala svakodnevnici.

"Nisam toliko obraćala pažnju na umor jer svi nekako živimo brzo, pritom sam išla na redovne kontrole kod gastroenterologa, odnosno hepatologa. I na jednoj rutinskoj kontroli, kada sam se zaista osećala dobro, lekar mi je rekao da su laboratorijske analize loše i da već sada treba da se razmišlja o tome da me stave na listu za transplantaciju jer je transplantacija jetre jedini lek za moju bolest".

Bila je, priznaje, u potpunom šoku.

"Prosto nisam mogla da verujem da je moja jetra u toliko lošem stanju, a ja se osećam dobro. Tako da je to bilo jedno stanje šoka i jedan šamar života gde vam ceo život prođe pred očima i odmah se nalazite u jednoj slepoj ulici gde vi ne znate šta da radite, ne znate gde je izlaz... S druge strane, ja tada nisam ni znala da li se transplantacije rade u našoj zemlji, kako to funkcioniše jer niko od nas ne razmišlja o tome sve dok nam se ne desi", priznaje ona.

"Borba je počela"

Rešila je da se bori i da ne odustaje, iako je znala da će borba biti teška.

"Svi pacijenti prolaze kroz pripremu za stavljanje na listu čekanja. Bila sam hospitalizovana mesec dana, jer sam morala da prođem opsežnu pripremu. Tu je bilo dosta neprijatnih pregleda, teških, a sve je to i psihički i fizički iscrpljujuće za pacijenta, ali nekako sve se to pregura kada znate da postoji lek. To je jedina stvar koja me je držala i koja me i dalje drži. Svesna sam da to nije lek da ga popijem, ali svesna da postoji trajno rešenje, ma kakvo god da je".

Od tada pa sve do danas, Željka je na listi čekanja. Njen život se, kako i sama kaže, pretvorio u čekanje.

"Od tada se moj život pretvorio u jedno veliko čekanje, u jedan peščani sat koji curi i ne znamo dokle će još da curi. Ove tri godine sam stabilno, bilo je oscilacija u mom zdravstvenom stanju, ali za sada lekari ga drže pod kontrolom. Ipak, transplantacija je potrebna. Zbog toga sam i rešila da krenem u neku svoju borbu jer sam znala koliko je svest ljudi na niskom nivou. Javila sam se Mladenu Todiću koji je tada bio predsednik Udruženja pacijenata 'Zajedno za novi život' i rešila sam da se aktiviram u tom smislu jer sam znala da je vrlo malo ljudi spremno da priča svoju priču. Mi smo nacija koja je humana, ali nismo dovoljno prosvećeni kada je ova tema u pitanju", nastavlja ova hrabra žena.

I onda se desilo ono što je najmanje očekivala - trudnoća.

"Mislila sam da je to u ovom trenutku nemoguće. Kako ja da budem trudna? Prosto mi je bilo neverovatno. Međutim, onaj gore (Bog) rešio je da me demantuje i eto, nisam jedina, ali sam jedna od retkih koja je na listi čekanja za transplantaciju i koja je ostala u drugom stanju. Sada se to čekanje kraja u koje se moj život pretvorio prethodnih tri i po godine, pretvorio u čekanje jednog početka i moja bolest je pala u drugi plan".

Iako zvuči nestvarno, Željkine laboratorijske analize su se značajno popravile otkad je u drugom stanju.

"Ne mogu da kažem da se moja jetra praktično regenerisala, ali moje laboratorijske analize su dosta bolje nego što su bile pre trudnoće. Tako da trenutno oko sebe imam tim lekara koji brine o meni i koji se trudi da ovo malo biće dođe na svet", ponosno kaže Željka.

Porodica u šoku nakon vesti o trudnoći

Priznaje da su njena porodica i verenik bili u šoku kada im je saopštila da je u drugom stanju.

"Moj verenik je bio u neverici. Prvo pitanje koje mi je postavio bilo je: Da li ti uopšte smeš da budeš u drugom stanju. Uostalom, to pitanje sam i ja sama sebi postavila. Moji doktori su rekli da za sada nema kontraindikacija, ali da je to sada jedna kompleksna trudnoća kojom moramo da se pozabavimo i mnogo da vodimo računa. Pre trudnoće sam konstantno bila na antibiotiskoj profilaksi, odnosno terapiji antibioticima kako ne bi dolazilo do upalnih procesa. Međutim, kada sam saznala da sam u drugom stanju, ta terapija mi je prekinuta i sada se moje stanje samo prati, a Bogu hvala, nisam imala potrebu za terapijom otkad sam trudna".

Poražavajuća činjenica je, priča nam Željka, to što za tri i po godine, koliko je na listi čekanja, nije dobila nijedan poziv o potencijalnom donoru.

"Ljudi imaju predrasude o transplantaciji organa i generalno nepoverenje u sistem. Ali bih rekla da su se ljudi malo probudili, možda neočekivano, pošto ali desilo se da je bilo četiri donora za dva meseca što je zaista sjajno".

"Non te" status

Željka je trenutno u "non te" statusu. To znači da je ona i dalje pacijent koji je na listi čekanja za transplantaciju, ali u takozvanom "non te" statusu.

"To znači da u ovom trenutku, ukoliko se pojavi donor sa mojom krvnom grupom koji bi meni odgovarao po tim svim parametrima, ja ne mogu da budem pozvana zbog trudnoće. Međutim, onog trenutka kada se budem porodila i sve bude dobro, lekari će ponovo da urade tu reevaluaciju mog zdravstvenog stanja i onda me vraćaju u taj 'te' status odnosno aktivan status i od tog trenutka ponovo čekam poziv".

Za kraj razgovora, Željka poručuje da bi jako volela da se svest o transplantaciji organa širi i da građani shvate da jendo "da" može da spasi čak osam života.

"Da bi neko mogao da bude potencijalni donor, kod njega mora da bude konstantovana moždana smrt, zato što je moždana smrt nepovratno oštećenje mozga gde pacijent živi još nekoliko sati na aparatima i zbog toga je to proces koji mora jako brzo da se odvija, da bi ti organi ostali vitalni i da bi mogli da posluže nekome drugom. Zbog toga je porodici teško da donese odluku o tome jer to budu situacije kao što su saobraćajne nesreće, moždani udari... To su mahom naprasne smrti".

Inače, od početka godine do 28. jula realizovano je 13 donora, pokazuju zvanični podaci Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlja.

Obavljeno je 39 kadaveričnih transplantacija organa, kao i 24 transplantacija rožnjača. Organi koji su transplantirani – 11 srca, 8 jetri, 20 bubrega, dok je 12 porodica odbilo da daju saglasnost da se organi preminulog člana doniraju.

Broj transplantiranih pacijenata je 63, a trenutno je broj pacijenata na listi čekanja oko 1.800.

BONUS VIDEO: Transplantacija organa u Srbiji - na čekanju Zakon i životi ljudi