INTERVJU Ivanka Popović: Vreme je da skrajnemo razne šićardžije, naša obaveza je da podržimo studente

Ivanka Popović je svojevremeno kao rektorka Univerziteta u Beogradu insistirala na razrešavanju slučaja plagijata doktorata Siniše Malog i podržala studente u borbi za autonomiju univerziteta. Sada upozorava da promene u društvu zavise od mnogo aktera od kojih jedan broj stavlja privatne materijalne interese iznad opšteg dobra i ističe da je došao momenat da skrajnemo takve šićardžije. U intervju za Nova.rs govori o merama ProGlasa za dan posle i kako ta inicijativa može da doprinese demokratizaciji društva.

Kraj prošle i početak ove godine obeležile su studentske blokade fakulteta i univerziteta u Srbiji. Vlast je pokušala da ih “podmiti” jeftinim kreditima, ali i zastraši i njih i njihove roditelje posetom radnika BIA. Da li i kako uopšte vidite rešenje ove krize?

Blokade predstavljaju autentičan studentski odgovor na direktnu ugroženost svih nas u javnom prostoru koja proističe iz gramzivosti i bahatosti nekompetentne vlasti. Nažalost, studenti su odrastali tokom učvršćivanja ovakvog modela vlasti i za drugi u praksi ne znaju. Vizija mračne budućnosti i u ekološkom i u društvenom smislu, je bila okidač za njihovo buđenje i aktivaciju. Uprkos svemu pretećem što ih okružuje, oni su izabrali ljudskost. I to im daje snage da prevaziđu zamke i pretnje koje im  postavlja vladajuća interesna grupa. Studenti su pokazali sposobnost razdvajanja suštine od magle, otklon od partikularnih interesa i zaziranje od sindroma vođe, čime su otvorili put za šire društveno delovanje. Jedino prihvatajući ove jednostavne principe možemo svi zajedno da krenemo u strpljivo i uporno razrešavanje ove krize.

Da li mislite da će zastrašivanja i ucene pokolebati studente ili će dovesti do radikalizacije njihovog protesta?

Pokušaji diskreditacije i zastrašivanja studenata su bedni i mislim da su postigli suprotan efekat. Javnost je ogorčeno reagovala na očiglednu instrumentalizaciju bezbednosnih službi i maltretiranje studenata i njihovih porodica. Verujem da su studenti još više namerni da istraju u svojoj borbi. No priča o “lojalistima”, klasičnim fašističkim batinašima koje je predsednik najavio istovremeno ograđujući se od njih, nam ukazuje da vlast ne zna drugačije nego da preti nasiljem. Iako sporo, malo po malo neka dokumenta sa relevantnim sadržajem oko nemara i korupcije koji su izazvali tragediju u Novom Sadu izlaze na videlo. To se dešava zahvaljujući upornosti studenata i svih onih koji ih podržavaju. Upornost daje rezultate i verujem da će studenti u tom duhu nastaviti.

Mogu li ta zastrašivanja da pokolebaju profesore, pa da deo njih povuče podršku studentima?

Mislim da će ovaj studentski pokret ostati zabeležen u našoj istoriji kao važan društveni i politički događaj. Želim da verujem da cela akademska zajednica razume važnost solidarnosti i podrške studentima u ovom trenutku. Naše mesto je sa njima. I naša je obaveza da ih podržimo da vode i u nekom trenutku zaokruže blokade na način koji će pokazati da humanost i pravda nisu potpuno nestali u ovoj zemlji. Profesori koji to ne razumeju nisu dostojni svog zvanja.

Za korenite promene studentima je potrebna podrška šire zajednice. Kako ona treba da izgleda? Da li je rešenje štrajk univerziteta ili generalni štrajk uopšte?

Studenti su nesumnjivo odigrali ključnu ulogu da se naše društvo trgne iz letargije. I sama ta činjenica je dovoljna da zaključimo da će se ovi studentski protesti pamtiti kao uspešni i društveno značajni. Oni naravno ne mogu da reše dugogodišnje nagomilane probleme ovog društva, ali mogu, i to već čine, da nas pokrenu na dela. Naša realnost nam se nije desila preko noći, polako nas je tokom godina gušila i biće potrebno vreme da je promenimo, a još duže vreme da razumemo da smo mi građani najviše odgovorni za stanje našeg društva. Nedovoljno ozbiljno smo shvatili proročke reči pokojnog Zorana Đinđića koji nas je upozorio da ne dozvolimo da nam se ponovo desi autokratija. Ako je ponavljanje majka mudrosti, mi bi sad već trebalo da budemo vrlo mudar narod i nadam se da smo lekciju naučili. Postoje razna rešenja. Ona sva traže doslednost, solidarnost i zajedništvo, koji nažalost nisu zagarantovani, i za čije ostvarenje je potrebno mnogo truda. Mislim da je prerano u ovom trenutku reći kako će izgledati rešenje. Ali ono što je sigurno je da Srbija mora dobro da zastane, promisli i preusmeri se pre no što ponovo krene.

Inicijativa ProGlas, čiji ste vi jedan od pokretača, predstavila je mere za dan posle. Kakva je reakcija javnosti na njih? Šta su vaši dalji koraci? Kako doći do momenta u kom će te mere moći da se primene?

Inicijativa ProGlas je svojim potpisnicima i javnosti predstavila prvu grupu od 18 predloga mera koje bi doprinele suštinskoj promeni društva i suočavanju sa posledicama dugogodišnje zloupotrebe i neprimerenog iskorišćavanja države i njenih resursa. Vrlo smo zadovoljni odzivom javnosti koja se aktivno uključila u raspravu, a šalju nam i nove predloge. Redovno primamo mnoštvo mejlova i, posle niza uspešnih panel diskusija i skupova u decembru, odmah posle praznika krećemo dalje po Srbiji da razgovaramo sa građanima. Iz tih razgovora, kao i iz ekspertskih mišljenja, će proisteći predlog neophodnih mera iz drugih oblasti. Verujem da će zajedničkim i istrajnim delovanjem mnogih društvenih aktera doći vreme kada ćemo te mere moći da preporučimo novoj vlasti koja će biti izabrana na demokratskim i fer izborima u skladu
sa usvojenim preporukama ODIHR-a. Ostvarenje tog cilja zavisi od mnogo aktera od kojih jedan broj stavlja svoje privatne materijalne interese iznad potreba opšteg dobra. Čini mi se da je došao momenat da takve šićardžije skrajnemo i stavimo opšti interes u prvi plan. I ne smemo da se obeshrabrimo od stepena rasula i krađe koje ćemo zateći kada dođe dan posle.

Značajan deo građana polaže više nade u ProGlas nego u opozicione političke partije. Očekuju od ProGlasa da se stavi na čelo snaga koje traže promene u društvu. Da li je ProGlas spreman za to?

ProGlas već deluje na društvenoj sceni kao podrška aktivnim građanima, nezavisno od toga kako su organizovani i koji deo društva predstavljaju. Pažljivo pratimo šta rade studenti, u redovnom smo kontaktu sa raznim segmentima društva i sa organizacijama civilnog društva koji su aktivno angažovani u borbi za boljitak društva. Prva grupa predloženih neophodnih mera za preobražaj društva, kao i razgovori koje vodimo sa građanima širom Srbije su naš aktivan doprinos pokretanju promena. Mlada i savremena Srbija traži moderna rešenja koja izlaze iz klasičnih obrazaca rukovođenja pa tako i tradicionalnog koncepta vođe. ProGlas je aktivno posvećen borbi za neophodne promene u našem društvu i, u skladu sa okolnostima, će proceniti na koji način može najbolje da doprinese toj borbi.

U javnosti su se više puta pojavljivale spekulacije o tome da će ProGlas da preraste u političku partiju ili pokret. Da li je to jedno od rešenja o kojima se razmišlja?

Okolnosti se u ovoj zemlji vrlo brzo menjaju, pojavljuju se novi politički akteri, dok drugi polako nestaju. ProGlas okuplja ljude posvećene ozbiljnim i sistemskim promenama našeg društva sa ciljem ponovnog uspostavljanja vladavine prava i istinske nezavisnosti institucija. Ti ciljevi se mogu ostvariti jedino ako se povrati poverenje u državu kao sistem koji brine o svojim građanima. ProGlas zajedno sa svojim partnerima u Slobodnim organizacijama Srbije radi na vraćanju vere građana da postoje pojedinci i organizacije posvećeni ovim ciljevima. Verujem da u tom procesu delovanja za zajednički cilj – za funkcionalnu pravnu državu - postoje ljudi spremni da se late tog neophodnog, ali vrlo zahtevnog posla. ProGlas će učestvovati u tom procesu na način koji najbolje pogoduje ostvarivanju tih ciljeva.

Da li je bilo ponuda opozicionih političkih partija da se ProGlas priključi nekoj od njih? Svojevremeno su se pojavile nezvanične informacije da je Demokratska stranka nudila nekima od pokretača ProGlasa da se kandiduju za lidera te stranke? Kakav je vaš stav o tome?

Mislim da ta tema nije konstruktivna. Demokratska stranka je nedavno izabrala novog predsednika, gospodina Srđana Milivojevića, i ja mu čestitam na izboru. Stranke imaju važnu ulogu u javnom životu kao politički akteri, dok je ProGlas društveni akter koji podstiče građane da koriste svoja Ustavom zagarantovana prava da utiču na i oblikuju svoje društveno okruženje.

BONUS VIDEO Ivanka Popović: Ovo nije pokušaj rušenja vlasti, nego pokušaj da se upristojimo