I u 2019. mediji koji krše Kodeks dobili deo od 13,5 mil EUR

Tako je i pored ove preporuke na 86 konkursa, od ukupno 183, novac dodeljen medijima koji su jednom ili više puta prekršili Kodeks: Aferi, Alou, E-pančevu, Glasu Zapadne Srbije, Informeru, Kuriru, Ozonpressu, portalu Republika.rs i Srbija danas, i Večernjim novostima.Oni su ukupno dobili gotovo 35 miliona dinara (oko 300.000 evra), objavilo je "Raskrikavanje".Rekorder među prekršiocima Kodeksa je portal E-pančevo koji je, prema izveštaju Saveta za štampu, na šest projekata dobio 8.660.000 dinara.Za njim slede tabloidi Alo (5.900.000 na dva konkursa) i Informer (5.500.000 dinara za 11 projekata).Savet za štampu u svom izveštaju izdvaja nekoliko primera loše prakse. Na primer, i Opština Kovačica i Grad Beograd su pre donošenja odluke o tome kome će dodeliti novac, tražili od Saveta za štampu podatke o tome ko je kršio Kodeks.Uprkos tome, Kovačica je E-pančevu dodelila 1.960.000 dinara, "nigde ne uzimajući u obzir da je ovaj medij prekršio Kodeks čak 9 puta tokom 2019. godine".

Ista stvar se desila u Beogradu, koji je tabloidu Alo, i pored preporuke Saveta, dodelio 5.500.000 dinara, ne spominjući u rešenju da je reč o mediju koji je imao najmanje 4 prekršaja Kodeksa pred Savetom.Ipak, istaknuti su i dobri primeri. Tako je na primer u Kraljevu "Informer" ostao bez para jer je komisija ocenila da je reč o mediju "kojem su u proteklih godinu dana izrečene javne opomene od strane Saveta".Slično je postupila i komisija Opštine Vrbas koja iz istog razloga nije dodelila novac Kuriru, kao i Opština Pirot gde su i Večernje novosti ostale uskraćene.Ova praksa da se novac daje medijima koji ne poštuju pravila profesionalne etike traje već pet godina, od kada postoje lokalni konkursi, podseća "Raskrikavanje".Iako bi lokalne samouprave koje dodeljuju novac, trebalo da postupaju po Pravilniku za sufinansiranje projekata i odbiju one za koje je Savet ocenio da krše Kodeks, to se i dalje ne dešava."Tokom pet godina bilo je pregršt problema, od toga da ogromne iznose dobijaju mediji koji afirmativno izveštavaju o vlasti i višestruko krše sve standarde etike, da se novac daje neafirmisanim firmama osnovanim odmah po raspisivanju konkursa, pa do vrlo sumnjivih sastava konkursnih komisija", navodi Savet u izveštaju.

Upravo zato je kao "kontrolni mehanizam" uveden princip da pri dodeljivanju para prednost imaju oni koji nisu kršili Kodeks, niti imaju javne opomene za nepoštovanje etike."Međutim, mogu se postaviti pitanja koliko se taj princip poštuje, kao i da li organi vlasti koji raspisuju konkurse uopšte konsultuju Savet za štampu", piše u ovom dokumentu.Odgovor na poslednje pitanje je jasan - od 139 opština koje su 2019. godine raspisivale konkurse, svega 84 je tražilo mišljenje Saveta za štampu. Čak i kada su ga dobili, međutim, mnogi nisu postupili po preporukama - izračunalo je "Raskrikavanje".Inače, prema izveštaju Saveta, 2019. godine je za medije bilo predviđeno više od 2,1 milijarde dinara, što je oko pola milijarde više u odnosu na 2018. godinu.Od tog predviđenog iznosa, medijima je prošle godine podeljeno nešto više od 1,6 milijardi, i to najviše u Opštini Novi Pazar gde je lokalna RTV Novi Pazar dobila 45 miliona dinara.Za njom sledi RTV Rubin kome je opština Kikinda dodelila 14,7 miliona dinara. Najmanje para dodeljeno je TV Pomoravlje u Opštini Paraćin, koja je dobila svega 10.000 dinara.U izveštaju se osim toga navodi i statistika o broju medija u Srbiji: najnoviji podaci pokazuju da je do 1. marta ove godine u Srbiji registrovano oko 2.500 medija, od toga više od 900 novina, skoro 800 internet portala, približno 330 radio i 240 TV stanica, kao i nešto manje od 30 servisa novinskih agencija.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram