Advokat koji je branio studente i one koje je sistem označio kao krivce, Ivan Gvozdenac za Nova.rs: „Došao sam da se sastanem sa beguncima, a oni su bili deca velikog srca“

Gvozdenac citira Edmunda Berka: „Kada se loši ljudi udruže, dobri moraju da se povežu; inače će padati jedan po jedan, bez ičije pomoći.“ Kaže da je upravo nakon pojedinih slučajeva počeo da se povezuje sa ljudima za koje je smatrao da su se našli na udaru sistema.

Jedan od prvih takvih slučajeva bio je onaj novinarke Ane Lalić, koja je u aprilu 2020. godine uhapšena i zadržana nakon što je objavila tekst o stanju u Kliničkom centru Vojvodine tokom pandemije koronavirusa.

„Pozvao me je Srđan Kovačević i rekao mi ti si krivičar ideš  sa mnom u policiju, jer je Ana Lalić uhapšena. Došli smo tamo, policajci su mi rekli da ni oni ne znaju zašto je uhapšena, da je tužilaštvo naložilo zadržavanje“, priča Gvozdenac.

Prema njegovim rečima, nekoliko sati kasnije usledio je poziv tužioca, ne tužilje koja je vodila slučaj.

„U šest ujutru me zove tužilac i kaže: ‘Gde si bre, dođi brzo, saslušavamo i puštamo, od gore me zovu, digla se frka da puštamo.’“

Lalić je nakon saslušanja puštena, a krivična prijava protiv nje kasnije je odbačena. Upravo taj slučaj Gvozdenac navodi kao trenutak kada je, kako kaže, video koliko institucije mogu da budu pod pritiskom.

„Tada sam shvatio da institucije više ne postoje. Država je oteta, jer ili ima dela ili nema dela, ne može poziv da rešava spor“, kaže Gvozdenac.

Četiri godine borbe za Ljeskovca

Drugi slučaj koji posebno izdvaja jeste predmet Milorada Ljeskovca, novosadskog građanina čiji je snimak intervencije privatnog obezbeđenja tokom protesta 2022. godine dospeo u javnost.

Na snimku se vidi kako pripadnik privatnog obezbeđenja kleči Ljeskovcu na vratu, nakon čega je on izgubio svest. Gvozdenac taj slučaj poredi sa smrću Džordža Flojda u SAD.

„Novosadski Džordž Flojd“, kaže Gvozdenac, navodeći da je razlika u odnosu na slučaj iz Mineapolisa bila u trajanju intervencije.

„47 sekundi je bilo dovoljno da ne umre. Da je ostao još malo, ne bi preživeo, jer se na snimku tačno vidi kada gubi svest.“

Ljeskovac je nakon intervencije bio uhapšen, iako je on trebao da bude oštećen, što je neverovatno. Postupak je trajao oko četiri godine, a prijava protiv Ljeskovca na kraju je odbačena.

„Posle četiri godine smo dobili pravdu. Oslobodio sam ga“, kaže Gvozdenac.

Mila Pajić i slučaj završen pomilovanjem

Među predmetima koje izdvaja je i slučaj novosadske aktivistkinje Mile Pajić. Gvozdenac kaže da je punomoć sa njom potpisao u Zagrebu, gde se ona nalazila zajedno sa još nekoliko aktivista koji su nakon protesta napustili Srbiju.

„Došao sam da se sastanem sa beguncima, a oni su bili deca, bukvalno deca velikog srca i još većih ideja“, kaže on.

Za Pajić kaže da je bila posebno energična, a priseća se i trenutka kada je prilikom predaje punomoćja u Viši sud upitan gde ju je pronašao, jer je ona potpisala punomoć.

„Kažem – Zagreb, bioskop Sloboda. Hoćete pasoš na uvid?“

Predmet je na kraju završen pomilovanjem. Gvozdenac, međutim, kaže da mu je žao što postupak nije dobio sudski epilog kakav je očekivao.

„Žao mi je što je došlo do pomilovanja, jer bi Mila sigurno bila oslobođena.“

Kovačević i „pravno nasilje“

Gvozdenac godinama zastupa i advokata Srđana Kovačevića, koji se našao u više postupaka. Jedan od poslednjih odnosi se na prijavu zbog navodnog ugrožavanja bezbednosti gradonačelnika Novog Sada Žarka Mićina. Kovačević je zbog tog slučaja saslušan u policiji, ali mu nisu izrečene mere.

Gvozdenac taj predmet naziva „bizarnim“.

„Bizaran predmet, jer nema dela, ali je neko odlučio da dela ima. To je pravno nasilje, kada sila formira narativ.“

Za Kovačevića kaže da ga je zastupao u više postupaka i da su prethodni završeni oslobađajućim ishodima.

Pogačar i pitanje vlasništva

Posebno je interesantan slučaj aktiviste Mirana Pogačara, koji se odnosi na navodno razbijanje izloga prostorija Srpske napredne stranke.

Gvozdenac tvrdi da je pitanje vlasništva nad poslovnim prostorom ključno za postojanje krivičnog dela. 

„Progone njega, jer on progoni njih, posebno je interesantno što je izlog SNSa ispod moje kancelarije, pa znam da poslovni prostor ne pripada AP Vojvodini“, kaže Gvozdenac.

Prema njegovom tumačenju, prostor u kojem se nalazi sporni prozor nije u vlasništvu SNS-a, već kompanije iz Bujanovca koja je u stečaju.

„Nema dela, zamislite od svih zgrada u Novom Sadu, baš je navodno razbio izlog poslovnog prostora zgrade u kojoj sam ja član skupštine stanara“, tvrdi Gvozdenac, navodeći da je sud oslobodio Pogačara, ali je po žalbi potom vraćen zbog procesnih razloga, ali navodi i da je Pogačar imao meru zabrane prisustva javnim skupovima od godinu dana, da je pisao četiri žalbe i da je par dana posle izbora dobio četiri rešenja kojim se uvažavaju žalbe, retroaktivno, niko nije godinu dana odlučivao o žalbama i onda posle izbora rešene su četiri žalbe, šta je to nego pravni apsurd?!

Tepić i predmet koji smatra najvećim neuspehom

Među političarima koje je dugo zastupao posebno izdvaja Mariniku Tepić, a za jedan predmet u kom je zastupao kaže da je imao najveći osećaj neuspeha.

Reč je o tvrdnjama u vezi sa navodnim seksualnim iskorišćavanjem i trgovinom maloletnicima na privatnim zabavama u Kačarevu, poznatim kao „Bunga Bunga“ žurke. Gvozdenac tvrdi da je imao uvid u dokaze i razgovarao sa neposrednim svedocima.

„Sve sam dokaze video, a svedoke čuo. Ono je užas. To su zakopali i treba sve da ih bude sramota, a sve smo dali od sebe, ali bez uspeha.“

Kaže da je pokušao da pronađe tužioca koji bi saslušao jednu od žrtava.

„Našao sam čestitog tužioca koji mi je rekao: ‘Dođi sutra u 17 časova, uzeću joj izjavu.’ Onda me zove i kaže: ‘Eee, izvini, ipak ne dozvoljavaju od gore, razumeš me nemoćan sam.’“

Gvozdenac taj slučaj opisuje kao „trgovinu ljudima, trgovinu decom“ i kaže da mu je upravo zbog toga ostao posebno težak osećaj.

Srdanović i “izmišljeno delo”

Među ljudima koje je zastupao nalazi se i Ilija Srdanović, Novosađanin iz Vrbasa.

„Mi smo prvo Vrbašani, pa onda sve ostalo. Doktori, advokati, pekari, mehaničari“, kaže Gvozdenac.

Za njega kaže da je hrabar i direktan, a navodi da ga je zastupao još u predkrivičnoj fazi jednog postupka.

Gvozdenac smatra da je optužba u vezi sa navodno nezakonitim organizovanjem na fakultetu bila pogrešno postavljena.

„Delo je bilo izmišljeno, konstruisano i nepostojeće, uopšte ne znam šta su hteli i stavljali mu na teret, valjda su hteli da ga uplaše, ali bezuspešno“, tvrdi on.

Čorak i izdvojeni dokazi

Jedan od novijih predmeta koji Gvozdenac izdvaja jeste slučaj Filipa Čorka, programskog inženjera koji je bio osumnjičen da za pokušaj teškog ubistva 12 pripadnika vojske, specijalne policije "kobre".

„Programski inženjer koji je pokušao da ubije 12 Kobri, profesionalnih vojnika, navodno kamenom, kao neki crtani film.“

Posebno se bavio načinom na koji je policija došla do identiteta osumnjičenog. Tvrdi da je Čorak identifikovan poređenjem njegovih karakteristika sa snimcima koje su načinili pripadnici UKP bez da su imali dozvolu da ga prate i snimaju, takav dokaz pribavljen protivno zakonu.

Zbog toga je podneo predlog za izdvajanje nezakonito pribavljenih dokaza.

„Sudija je izdvojio sve takve dokaze. Sad realno ne postoje dokazi protiv Filipa“, kaže Gvozdenac.

Na listi za odbranu studenata

Poslednji deo razgovora Gvozdenac posvećuje studentima.

„Od prvog dana sam na listi za odbranu studenata, sa mnogo svojih kolega iz Novog Sada“, kaže on.

Njihovu borbu vidi kao širi zahtev za promenu sistema, a posebno govori o stanju u pravosuđu.

„Oni su pobedili. Sad treba da promene sve iz korena.“

Kritičan je prema radu sudova, za koje smatra da su opterećeni nasleđenim problemima, da se odluke često prepisuju i da obrazloženja presuda nisu dovoljno detaljna.

„Pravda je na kolenima“, kaže Gvozdenac.

Na pitanje o tome gde vidi pravosuđe nakon svega što je prošao, odgovara bez mnogo optimizma.

„Kako kaže moj kolega advokat Karadžić, sve je još friško.“