Hoćemo li se naredne sezone odbraniti od grada

Sezona protivgradne zaštite zvanično je počela 15.aprila i trajaće do 15.oktobra. U Republičkom hidrometeorološkom zavodu kažu da je do sada obezbeđeno 16.880 raketa a dodatni broj obezbediće lokalne samourave, te da je Srbija spremna za protivgradnu odbranu.“Do početka protivgradne sezone aktivirano je 1.227 lansirnih stanica, a planirano je da se za nekoliko dana, u saradnji sa lokalnim samoupravama, aktiviraju sve potencijalno planirane stanice, a to znači da bi ukupan broj aktivnih stanica u ovoj godini bio 1.251. To opet znači da je prosečan broj raketa po svakoj stanici, na području Srbije, 13.5 raketa, a što se uklapa u dosadašnje potrebe. Dosadašnji utošak raketa, na godišnjem nivou, u poslednjih šest godina kretao se od minimalnih 3.289, pa do maksimalnih 11.706”, kažu za Nova.rs iz Republičkog hidromeorološkog zavoda.Lokalne samouprave pružaju dodatnu podršku u nabavci protivgradnih raketa ali tek nakon pozitivnog mišljenja RHMZ-a i datih podataka na osnovu kojih se može sporovesti nabavka. Potpisani su Protokoli o sveukupnoj saradnji sa 101 lokalnom samoupravom u skladu sa Zakonom o odbrani od grada. Mnoge lokalne samopurave su donele odluke o nabavci dodatnih količina raketa i u toku su njihovi tenderi. Ipak nadoknada koju strelci dobijaju od RHMZ je mizerna, pa lokalne samouprave, zavisno od mogućnosti, za strelce izdvajaju dodatnu stimulaciju.Mirko Kovačević iz požeškog sela Srednja Dobrinja, je 2003.godine zamenio svog oca i svake godine se šest meseci ne razdvaja od radio stanice. Kaže da nikada nije propustio da reaguje ali je najvažnije da ima dovoljno raketa i da su svi strelci na svojim pozicijama. Svestan je značaja protivgradne zaštite jer je s sam poljoprivrednika, a da je do nadoknade koju od države dobija, oviu obavezu nikada ne bi preuzeo.“Ove godine je nešto bolja od prethodne, imamo više municije, za sada deset raketa. Kada smo svi na poziciji i dejstvujemo po nalogu, protivgradna zaštita daje rezultat od 80% zaštite. U obavezi sam da budem pripravan svaki dan 24 sata svih šest meseci, javljanje je tri puta dnevno, obaveza je velika a nadoknada nikakva. Od 2009. Od države mesečno dobijamo 4.000 dinara, što je ponižavajuće. Spašava nas lokalna samouprava koja na to daje stimulaciju koja je sada 8.000 dinara ali imajući u vidu da je to sve, bez bilo kakvih doprinosa, to je mali novac”, kaže za naš portal Mirko.

Dok Požega za podršku protigradnim strelcima izdvaja po još osam hiljada dinara, grad Užice ih motiviše sa duplo manje novca. Kako su nam iz ove lokalne samouprave rekli, ove godine nisu nabavljali dodatni broj raketa, sa obrazloženjem da im to zakon ne dozvoljava te da će se raspitati da li ipak za to postoji mogućnost. Republičkom HMZ se nisu obraćali.Bez obzira na zvaničnike koji govore da je Srbija spremna za odbranu od gradonosnih oblaka, grad i dalje tokom leta nanosi najveće štete poljoprivrednim usevima, pre svega voćarskoj proizvodnji. Dejstvovanje jednog strelca ili jedne rakete na gradonosni oblak neće sprečiti štetu. Strelci kažu da je važno da svi budu na svojim pozicijama i da se dejstvuje sa što više raketa, poljoprivrednici, na osnovu dosadašnjeg iskustva nemeju dovoljno povrenja.“Voćarske kulture,pre svega malina i kupina, svakog leta najviše stradaju od grada. Protivgradna zaštita proteklih godina nije dala neke rezultate jer se dešava da šteta od grada bude i 80-100% pa ta vrsta zaštite do sada nije ispoljila efikasnost i to je veliki problem u našem voćarstvu. Na to se ne možemo osloniti pa je jedna od satisfakcija poljoprivrednicima osiguranje useva, ali i to nije sigurno jer zavisi od osiguravajućih kuća i njihovih procenitelja. Kod maline je grad od od početka juna pa do druge polovine jula velika pretnja jer ne uništava samo trenutni rod već i prirast za iduću godinu, što je višestruka šteta. Ne strada samo malina, već I svakom drugom voću”, kaže za naš portal voćar Andrija Radulović iz Poljoprivredne stručne službe.Poljoprivrednici koji imaju finansijske mogućnosti, od grada se najefikasnije štite postavljanjem protivgradnih mreža na svoje zasade, a oni koji, zbog visoke cene koštanja takve odbrane, to ne mogu da obezbede, i dalje će gledati u nabo i moliti se Bogu, jer njemu i dalje najviše veruju.