Dok u razvijenim i civilizovanim društvima, asfalt predstavlja samo "običan put", za ljude u pojedinim delovima Srbije, asfalt "znači život". To znaju i srpski političari, pa asfaltiranje ulica uvek koriste kao siguran adut za dobijanje glasova. Po pravilu, posle izbora sve ostane na obećanjima, a građani nastavljaju da gaze blato i žive svoje živote sa svim nedaćama neasfaltiranog puta. Meštanima kragujevačke Ulice Marka Simovića, "prekipelo" je od višedecenijskog čekanja i obećanja svih vlasti, pa u razgovoru za naš portal jednoglasno vape "dajte nam asflat".
Zima koja je na pragu, za žitelje Ulice Marka Simovića u kragujevačkom naselju Stanovo, znači još jednu sezonu bez dolaska vozila hitne pomoći, kamiona za odvoženje smeća i razbijanje auspuha na automobilima.
Njihova muka je što žive na kraju te, inače „slepe“ ulice, u delu koji je pod strmim nagibom, gde i najmanja kiša, kako kažu, za sobom ostavlja „džombe i kratere“. Takva je, tvrde, već decenijama, a najteže je starim i bolesnima, jer hitna pomoć ne može da dođe do njihovih kuća, pa po svim vremenskim uslovima, moraju da pešače „na vrh ulice“ kako bi došli do saniteta.
Za Mariju Dimitrijević, majku deteta sa cerebralnom paralizom, ova ulica je već 14 godina „noćna mora“. Ne može, kaže, ni u običnu šetnju sa sinom, a za svaki izlazak iz kuće, mora da pakuje invalidska kolica u auto.
„Možemo samo da dođemo do ovog podnožja“ kaže nam Marija, dok gleda vrh ulice, koji je za nju i njenog sina nepremostiva prepreka. Dodaje da zbog ovakve ulice, nisu u mogućnosti da koriste ni uslugu školskog prevoza, koju jedna specijalizovana škola obezbeđuje za svoje učenike.
„Školski kombi ne može da siđe do naše kuće, pa sam prinuđena da sama rešavam taj problem i svakodnevno vozim sina u školu. Mom detetu je život ograničen rođenjem, a u ovakvim uslovima to je još teže“, žali se Marija.
Svaki stanovnik ove ulice ima svoje probleme, a u glas pojašnjavaju, da će sve muke biti rešene onog trenutka, kada, kako ističu, postanu urbani deo grada.
Branislav Janković nam priča da je i ove godine, zamalo ostao bez ogreva. Pojašnjava da je „jedva našao čoveka“ koji je pristao da niz strmu ulicu doveze mašinu za struganje drva.
„Pitao sam pet – šest njih, a kad su čuli gde treba da dođu, svi su me odbili. Plaše se, da im se ne prevrne mašina po ovim rupama. Na kraju se jedan čovek smilovao i došao traktorom. Svake godine isti problem, moram da molim i kumim da bih imao ogrev“ogorčen je Branislav.
On dodaje, da su upravo zbog ovakvih situacija, koje se ponavlja pred svaku zimu, njegove komšije, prešle na pelet, ali je, kaže, za njega to ‘’velika investicija’’ te je prinuđen da se i dalje greje na drva.
Stanovnici nabrajaju sve svoje probleme, a najviše se žale na oštećene automobile, za koje moraju da plaćaju česte popravke. Redovno, kažu, izmiruju i komunalne usluge, ali smeće odvoze automobilima do prvih kontejnera, pošto kamion ne silazi u njihovu ulicu.
Jada se i Radomir Miletić, koji kaže da se njegovo unuče okliznulo na rupe i zadobilo povrede.
„Dete je palo, odralo je i kolena i laktove. Morali smo kod lekara da ga vodimo, još ima ožiljke od pada“ priča on.
Pisali su, kažu, molbe mesnoj zajednici, peticije, zahteve Gradskoj upravi i svim nadležnim službama, nabrajali probleme, ali su od svega, navode oni, dobijali samo predizborna obećanja.
„Mi nismo tražili ništa što je nenormalno za 21.vek. Samo želimo da imamo jednake uslove kao i ostali građani Kragujevca i budemo deo gradske urbanizacije. Svesni smo da ima još neasfaltiranih ulica, ali mi više ne možemo da čekamo, ne želimo više da strahujemo od svake kiše. Nama ovaj put znači život“ kategoričan je Uroš Kolaković.
Uz neasfaltiranu ulicu, meštanima velike muke zadaje i neuređeni Divistinski potok, koji protiče pored njihovih kuća. Iako je, pojašnjavaju, „na oko“ mali i bezazlen, podsećaju na četiri velike poplave koje su ih zadesile od 1989. do 2013. godine. Voda je, pričaju, ušla u kuće, odnela nekoliko automobila, a jedna komšinica je kažu, izgubila život u najvećoj od tih poplava 1989.godine.
U gradskom preduzeću „Putevi Kragujevac“, za Nova.rs ističu da su upoznati sa problemima stanovnika Ulice Marka Simovića, dodajući da je za uređenje ulice potreban kompleksniji pristup, od pojednostavljenog „presvlačenja asfaltom“. Ulica je, kako pojašnjavaju, pod velikim nagibom, pa je u ovom slučaju potrebna izgradnja sa kompletnom projektnom dokumentacijom i građevinskom dozvolom.
Direktor „Puteva Kragujevac“, Nikola Miletić, navodi da je iz tog preduzeća već upućen nalog Gradskoj upravi za razvoj, za izradu projekta, ali dodaje da finalna izgradnja zavisi od raspoloživog novca u budžetu.
„Za početak je neophodno da iz projekta dobijemo procenu investicione vrednosti izgradnje te ulice. Za razliku od osnovnog održavanja, ovo je velika investicija, pošto je potrebno da se urade potporni zidovi i proračuna statika, jer je ulica pod velikim poprečnim i podužnim nagibom. Mi smo uputili nalog i svakako ćemo se zalagati da ta ulica bude u prioritetu“ rekao je Miletić.
On je pojasnio da u Kragujevcu ima između 600 i 700 neasfaltiranih ulica, te da u svakoj mesnoj zajednici postoje najmanje po dve ulice koje su „problematične“, a jedna od njih je, kaže, upravo Ulica Marka Simovića.
Gradonačelnik: Isteraćemo 19. vek iz Kragujevca
Meštani neasfaltirane ulice koja se nalazi na samo tri kilometra od centra grada, podsetili su na nedavnu izjavu gradonačelnika Kragujevca Nikole Dašića, koji je obrazlažući povećanje stope poreza na imovinu rekao da će dodatni priliv u budžet, biti usmeren na asfaltiranje ulica.
Dašić je tada slikovitim rečima opisao, da mu je namera da „istera 19.vek iz Kragujevca“. Zbog ovih reči, meštani su pozvali gradonačelnika, da sa „isterivanjem pretprošlog veka“ počne od Ulice Marka Simovića.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare