Harkov pod Putinovim bombama pravi Prajd, a Beograd ne sme zbog "bezbednosti"?!

Prvi pokušaj održavanja Prajda u Beogradu desio se 2001. godine, a okupljanje je planirano na Trgu Republike. Međutim, ova šetnja završena je i pre nego što je počela.Pored učesnika Prajda, na trg u centru Beograda pristigli su članovi desničarskih grupa, navijači fudbalskih klubova, pa čak i jedan sveštenik Srpske pravoslavne crkve, a sve sa ciljem da spreče šetnju. Fotografije brutalnog nasilja obišle su svet, a policija je tog dana stajala po strani. Prema podacima Getena, bilo je više od 40 povređenih.U narenim godinama Prajd nije bio održavan, a onda je došla 2010. godina. Osim borbe za prava, glavnu ulogu ponovo je igralo nasilje, a povređena je 141 osoba.Tek od 2014. godine, Prajd se u Beogradu održava svake godine, izuzev 2019, kada je paradu bilo nemoguće održati zbog pandemije korona virusa.

Šta se dešava osam godina kasnije?

Logično bi bilo, ili makar trebalo da bude, da kako godine prolaze, biti pripadnik LGBT populacije postaje lakše. Do sada su se pripadnici LGBT zajednice u Srbiji borili za osnovna ljudska prava, za to da mogu bez straha od nasilja da izađu na ulicu, za to da mogu da drže za ruku koga žele, za to da ih se porodice ne odriču, da žive život bez pretnji, da istopolne zajednice ne budu nevidljive u očima zakona, da osnivanje porodice ne bude samo misaona imenica. Međutim, nakon nekoliko godina održavanja parade, organizatori se sada bore za Ustavom garantovano pravo – da organizuju šetnju.

Krajem avgusta, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da u septembru neće biti Evroprajda. Kao razlog je tada naveo "trenutnu političku situaciju u Srbiji". U nedeljama koje su usledile, iz vrha vlasti obraćali su se građanima sa različitim objašnjenjima – "to nije naredba, već preporuka", koja je objavljena izbog situacije na Kosovu, energetske krize i, kao konačan odgovor, bezbednosnih razloga.

Organizatori Prajda, ipak, ne odustaju od šetnje koja će se, kako trenutno stoje stvari, održati 17. septembra u Beogradu.

Kako funkcioniše Prajd tamo gde je bezbednost zaista ugrožena?

Iako su građani Beograda potpuno bezbedni – ne čuju se sirene za vazdušnu opasnost, nema bombi, nema strahovanja za život, situacija u Harkovu potpuno je drugačija.Tokom prethodnih šest meseci, ovaj ukrajinski grad u blizini ruske granice bio je pod čestim napadima ruske vojske.

Ipak, od 17. do 25. septembra organizovaće paradu ponosa.Tih dana, u Harkovu će biti održan Dan sećanja na žrtve ruske agresiji u ukrajinskoj LGBT+ zajednici, manifestacija podrške Evroprajdu, performans o bračnoj ravnopravnosti i sama šetnja.Prajd tim svestan je uslova "teškog vremena" za Ukrajinu, navode organizatori, a dodaju da im je cilj da istaknu važnost "vrednosti slobode, jednakosti i poštovanja različitost" u njihovoj državi, kao i da svetu pokažu da se Ukrajina razlikuje od "totalitarnog režima Ruske federacije"."Ove godine, Prajd neće biti proslava – a zapravo to nije bio ni ranije. Ukrajina je u ratu sa globalnim zlom. LGBT+ zajednica aktivno učestvuje u ovom otporu. Ako LGBT+ osobe mogu da umru za svoju zemlju, država mora da im obezbedi ista prava kao i drugima", naveli su organizatori Harkov prajda.

Ko ugrožava bezbednost u Srbiji?

Koordinator Evropajda Goran Miletić kaže za Nova.rs da iz iskustva od prethodnih godina zna da bezbednosni razlozi nisu toliko veliki da policija ne može da obezbedi bezbednost učesnika na skupu.

"Niko od organizatora nije dobio informaciju šta bi mogla da bude bezbednosna pretnja na Evroprajdu", kaže Miletić.BONUS VIDEO Šta imaju zajedničko Evroprajd, vojna parada, tzv. porodična šetnja i bolid Formule1?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=taimajuzajednikoevroprajdvojnaparadatzvporodinaetnjaibolidformule1-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4084853"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram