0
Francuz Klod Kazes koji trči 3.500 kilometara dugu trku od Francuske do Turske stigao je juče do Niša, a tokom večeri do Donjeg Dušnika u opštini Gadžin Han, a danas će krenuti ka Bugarskoj.
Kazes je počeo da trči 8. oktobra iz okoline Monpeljea ka turskom gradiću Adani, sa ciljem da prikupi pomoć za porodice čiji su domovi srušeni u razornim zemljotresima u Turskoj početkom godine.
Kazao je da u trci do Turske svakoga dana, bez izuzetka, pretrči 42 kilometra, tačnije 42.195 kilometara.
„Nekoliko meseci pre nego što se zemljotres dogodio rekao sam poznaniku koji je poreklom iz Turske da bi jednom voleo da trčim do njegove zemlje. Kada se zemljotres dogodio on me je kontaktirao i pitao da li bi sada trčao i odlučio sam da to uradim. Verujem da to mogu da uradim zato što sam pre toga u mojoj domovini istrčao 28 maratona za 28 dana, sa ciljem podizanja svesti o prevenciji i ranom otkrivanju raka dojke“, rekao je Kazes koga nazivaju još i francuskim Forestom Gampom.
Dodao je da se nada da će što više ljudi saznati za njegovu trku i da će prikupiti što više para za pomoć porodicama u Turskoj i kazao da je tokom 28 maratona u Francuskoj sakupio i donirao za lečenje raka oko milion evra.
Počitajte još
Uprkos predstojećoj zimi i lošem vremenu francuski maratonac je na put krenuo samo sa jednim parom majica i jednim parom šorceva, kabanicom i malim rancem sa najnužnijim stvarima, čija je težina svega pet kilograma, dok hranu kupuje usput. Na rancu su prikačene dve male plišane igračke, jedna koju mu je poklonila ćerka i druga koju mu je sin poklonio.
„Ne plašim se zime, niti toga što trčim sam celim putem. Imam uvek pozitivan stav i verujem u boga da će mi pomoći na putu. Verujem da i drugi ljudi, uz dovoljno treninga mogu da rade ovo što i ja. Potrebno je samo da imaju jaku volju i neki veći cilj u životu“, istakao je Kazes.
Prema njegovim rečima, od svih zemalja kroz koje je trčao na svom putu do Turske, Srbija je na njega ostavila najbolji utisak zbog srdačnosti i gostroprimstva ljudi.
„Počinjem da se zaljubljujem u vašu zemlju. Prvi put ovo doživljavam. Ljudi mi prilaze, daju mi hranu, pitaju me da li sam gladan, žedan, umoran, da li mi je hladno. Kada legnem na zemlju da se istegnem i uradim neke vežbe, ljudi mi prilaze i pitaju da li sam dobro. To u drugim zemljama nisam doživeo. Posebna priča u Srbiji su kulinarski specijaliteti. Ovde sam prvi put jeo povrće grilovano na roštilju i teleće repove“, rekao je Kazes koga je u Donjem Dušniku ugostila porodica Milosavljević u svom konačištu i u svojoj kafani „Zaplanjsko ognjište“.
Dok je prolazio kroz Srbiju, kako kaže, čuo je da ima mnogo bolesne dece koja se leče SMS porukama, pa je došao na ideju da pomogne.
„Želim da uradim nešto lepo za Srbiju, možda već naredne godine obiđem Srbiju i trčim za bolesnu decu. Hoću da se nekako odužim dobrim ljudima“, istakao je francuski maratonac.
Dodao je da svakog dana na društvenim mrežama objavljuje snimke trke koje trči i linkove preko kojih ljudi sada mogu da uplate novac za pomoć porodicama u turskom gradu Adani.
BONUS VIDEO Trčanje kao stil života: Kako se motivisati za sport u Beogradu do toga kako Šabac čuva uspomenu na svog zlatnog olimpijskog trkača
