“Država hoće da nas okrene protiv studenata”: Ucene, krivične prijave, smanjenja plata… Kako se vlast bori protiv blokada fakulteta

Prvo je vlast krajem marta donela protivzakonitu Uredbu kojom su drastično smanjene plate profesorima na fakultetima, a potom su pojedini bili izloženi verbalnim, ali i fizičkim napadima. Jedan od ekstremnijih primera je napad na dekanku Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu, koju je prethodno predsednik države Aleksandar Vučić javno pominjao „kao kriminalca“, nakon čega je na nju, na ulici, nasrnula žena sa nožem.

Osim organizovanih povremenih upada batinaša u zgrade fakulteta, režimski političari na društvenim mrežama, ali i u državnim tabloidima, pominjali su u negativnom kontekstu rektora Vladana Đokića, ali i dekane gotovo svih fakulteta, nazivajući ih pogrdnima imenima. Nakon kleveta, usledile su i krivične prijave zbog zloupotrebe službenog položaja, a onda i pretnje da će univerziteti biti ugašeni i zamenjeni privatnim visokoškolskim ustanovama.

Rektor i dekani u policiji

Naime, rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić saslušan je na Veliki petak, u okviru predistražnog postupka, zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja, za šta su protiv njega krivičnu prijavu podneli tzv. "studenti koji žele da uče", a koji podržavaju vlast, jer im navodno rektor uskraćuje pravo na obrazovanje. Rektor je od tada izložen neistinama i klevetama u režimskim tabloidima, a nakon saslušanja je izjavio da je cela akademska zajednica pod istim pritiskom.

Tako je dekanka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Žaklina Stojanović, pozvana prošlog meseca u policiju na saslušanje, a sve zbog nesporazuma sa „studentima koji žele da uče“.

Brojni pritisci doveli su do ostavki pojedinih profesora na značajne funkcije, među njima su dva prodekana na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (BU) još u decembru 2024. Pre dva dana ostavku je podneo i dekan Pravnog fakulteta BU, kao i kompletan dekanski kolegijum ove visoke škole, jer, kako tvrde kolege profesori, nisu više mogli da izdrže pritiske.

A pritisci su se naglo pojačali nakon što je u javnosti krenula priča o pozivanju vlasti na raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, dok je jedan od profesora Pravnog fakulteta smatrao da izbori moraju biti sedmi studentski zahtev.

Podsetimo, dodatni pritisak izvršio je na dekana Pravnog fakulteta, profesora Bojana Milisavljevića, i narodni poslanik i predsednik Odbora za obrazovanje Skupštine Srbije Marko Atlagić, koji je krajem prošlog meseca podneo krivičnu prijavu protiv njega.

On je prijavu podneo zbog navodne zloupotrebe službenog položaja jer je, kako je naveo, nevršenjem službene dužnosti, dekan onemogućio odvijanje osnovne delatnosti fakulteta i ostvarenje prava na obrazovanje.

Do ostavke je međutim došlo neposredno posle sastanka dekana fakulteta BU sa rektorom i premijerom Đurom Macutom, a samo dan kasnije režimski mediji objavili su vest da su i na Medicinskom fakultetu još dva prodekana za nastavu podnela ostavke, što je dekanka prof. dr Tatjana Simić, hitno demantovala.

Ne želimo scenario Fakulteta fizičkog vspitanja

„Dekani, prodekani i rektori su najizloženiji. Mi smo takoreći meta koju vlast može lako da identifikuje. Međutim, to što nas pritiskaju da se vratimo na nastavu ničemu ne doprinosi jer se ovde radi o studentskim zahtevima. Ne može dekan ili nastavno-naučno veće da donese odluku o početku nastave, jer bismo u tom slučaju imali situaciju kao u Novom Sadu na Fakultetu fizičkog vaspitanja. Nismo spremni, niti želimo takvu vrstu scenarija, koja ništa ne rešava, što smo imali prilike da vidmo“, kaže za Nova.rs profesor Voja Radovanović, dekan Fizičkog fakulteta u Beogradu.

Pretnje i ucene države, očekivano, pojedine kolege dovode do pucanja, ističe on.

„Razumem kolege koji su dali ostavke jer se ipak svi nalazimo u izrazito stresnoj situaciji već pola godine. Njihove pretnje da će univerzitet da nestane, da će da ga ugase ‚zamene privatnim‘ su besmislica. Univerzitet je institucija od nacionalnog značaja i nije vlasništvo Vlade. To je javno dobro koje pripada svim građanima ove zemlje, koji ga i finansiraju. Svi mi koji radimo pri univerzitetu slažemo se da mora da se nađe neko rešenje, ali represija dovodi samo do produbljivanja krize. Vlast bi trebalo da napravi korak koji bi doveo do smirivanja situacije, a oni pritiscima i pretnjama samo dovode do pogoršanja“, objašnjava prof. Radovanović.

Treba li ovakvoj državi Univerzitet?

Država sve radi da okrene profesore protiv studenata.

“Od normalne države ne biste očekivali ovakav cirkus, napade, malverzacije, smicalice. Međutim, ova vlast nema rešenje za situaciju u kojoj se nalazimo već mesecima, pa očekuju da mi rešavamo probleme koji oni neće i ne mogu. Pritiscima nas teraju da budemo protiv studenata, što je neverovatno i što se nikad neće desiti. Razumem kolege koji ne mogu da podnesu pritisak, ali ako državi ne treba univerzitet i narod ne stane iza nas, ako mu ne treba obrazovanje, onda svi treba da se spakujemo i odemo lepo negde u šumu i završimo s tim. Mesecima nemamo normalan život, a država umesto da nađe rešenje samo sve više pritiska, ucenjuje i preti”, kaže profesorka Ljiljana Tomović sa Biološkog fakulteta u Beogradu.

Iz nemoći i nesposobnosti da reši gorući problem u državi, odnosno da ispuni studentske zahteve, vlast pribegava merama očajnika. Zatvara centar Beograda, putem režimskih medija vulgarno se obračunava sa rektorom i dekanima, vređa studente, pristalice vladajuće stranke podižu neosnovane krivične prijave protiv profesora, simpatizeri SNS napadaju građane koji podržavaju blokade, a sa druge strane država ne dobija nikakvu reakciju, osim još većeg bunta i želje za drastičnim promenama u društvu, do kojih će građani doći, samo ako se fakulteti odupru stravičnoj represiji.

***