Korisnici doma za stare preseljeni, a stvari im nestale

Pred objektivom kamere N1 pukovnik u penziji Dimitrije Jovičić prvi put se našao 24. decembra kada je, kao korisnik Gerontološkog centra, prvi u Novom Sadu primio vakcinu protiv koronavirusa. Drugi put pred našom kamerom, priča nam kako je za 40 godina službe u JNA zaslužio 12 odlikovanja. U ovoj priči međutim, videćete samo jedan orden.„Ovo, to za mene nema cenu, to nema cenu“, priča on.Ostala odlikovanja su, kaže, nestala, iz njegovog apartmana u domu za stare na novosadskom Limanu, dok su on i njegova supruga boravili u drugom krilu iste zgrade.Tamo su preseljeni juna 2020. godine, zbog renoviranja doma.„Došla je gospođa Mirjana Berić, socijalna radnica i rekla je spakujte se, stvari najnužnije lične, selite se u Lamelu A, soba 305/306, spakujte za tri meseca, a ovo što ostaje pečatimo. Mi smo tako uradili. I više u naš apartman nismo mogli ući“, kaže pukovnik u penziji Dimitrije Jovičić.Umesto tri meseca, renoviranje je trajalo 11 meseci. U svoj apartman se vratio tek krajem maja ove godine.„To je kad smo došli i počeli da sređujemo ono razbacano. Onda polako smo videli da nema, nedostaje ovo, nedostaje ono, evo spiska šta sve nedostaje. I to nisu stvari koje mogu da se stave u džep, to su krupne stvari. Mojoj supruzi su ukrali kristalnu činiju, veliku“, kaže on.Na dugoj listi stvari je i više komada skupog alata, jer pukovnik u penziji, sa svoje 82 godine, i dalje voli da radi. Kada je sve što mu nedostaje stavio na papir, pokušao je da se obrati upravi doma.„Na moje insistiranje, tokom mesec dana, da me primi direktorka doma, nemam odgovora. Kod njih se ne može ući. Na sve moje urgencije i sva ova pisanija, konačno se smiluje da me primi pomoćnica direktorke. Pita me šta vi hoćete, šta se bunite, niste jedini“, kaže on.Stvari su nestale iz još dva apartmana. Iz uprave doma, u pisanom odgovoru za N1, navode da je korisnicima rečeno da sve vredne stvari ponesu sa sobom, kao i da je Pravilnikom definisano da sve takve stvari moraju biti prijavljene.„Svi korisnici koji su iseljavani iz svojih garsonjera zbog rekonstrukcije tog dela zgrade, su smešteni u iste takve stambene jedinice u delu zgrade koji nije bio obuhvaćen radovima. Pošto se radi o psihofizički očuvanim korisnicima oni su sa sobom mogli poneti sve lične stvari koje su želeli, a ostatak stvari je ostao zaključan i obezbeđen u njihovim garsonjerama. Takođe im je rečeno da vredne stvari ponesu sa sobom u sobe u koje su privremeno premešteni. Sve vredne stvari korisnici su u obavezi da prijave upravi Doma na samom dolasku u Ustanovu, što je definisano Pravilnikom o kućnom redu, kako bi se odredio njihov način čuvanja. Niko od korisnika, ko je imao prijavljene vredne stvari, se nije žalio upravi Doma da je oštećen. Pravilnik o kućnom redu stoji na nekoliko vidnih mesta u Domu (na ulazima u trpezariju objekta i u zajedničke prostorije korisnika). Samo tri korisnika tvrde da su im nestale lične stvari i to: jednom korisniku alat, kristalne čaše i vojna odlikovanja, jednoj korisnici kraća bunda, kožna jakna i tiganj i jednoj korisnici tri peškira i heklani stolnjak. Niko od navedenih korisnika vredne stvari nije prijavio po dolasku u Ustanovu i pored obaveze koje je definisana Pravilnikom o kućnom redu, sa kojom su korisnici upoznati po dolasku. Uprkos činjenici da navedene lične stvari nisu prijavljene i da ih zaposleni nisu videli u sobama korisnika ni ranije, izvođači pristaju da nadomeste štetu korisnicima ili plate obeštećenje“, navodi se u odgovoru uprave doma.Pukovnik Jovičić je slučaj, međutim, već prijavio policiji i angažovao advokata. Na obeštećenje bi, kaže, možda i pristao, mada, ono što mu je bilo najvažnije – ne može da se kupi.