Kragujevački lekar Dragan Vasiljević, koji je tokom pandemije koronavirusa ohrabrivao javnost motivacionim porukama, danas se oglasio povodom najave da će poezija Desanke Maksimović biti izbačena iz nastavnog programa. Za portal Nova.rs dr Vasiljević kaže da ga je ova vest lično i emotivno potresla, jer kao Kragujevčanin oseća duboku zahvalnost zbog stihova o "brdovitom Balkanu", a priseća se i susreta sa pesnikinjom, kada je kao lekar početnik radio u Vrnjačkoj Banji.
„Kako se sećam Desanke. Upoznao sam je dok sam radio u Vrnjačkoj Banji. Svake godine boravila je u Banji po 15-ak dana. I uvek, uvek, je bila smeštena u odmaralištu ‘Servo Mihalj’, soba br. 2, interesantno, uvek u sobi br. 2“, ovako se dr Vasiljević seća svojih profesinalnih početaka, koje mu je, priznaje, ulepšalo poznanstvo sa čuvenom pesnikinom.
Kao lekar početnik u Vranjačkoj Banji proveo je četiri godine, krajem 80-tih i početkom 90- ih, a iz tog peroda seća se razgovora i susreta sa pesnikinjom, koja je, navodi, i pored svih priznanja, veličine i zasluga, bila predusretljiva, nasmejana i otvorena za svaki razgovor.
„Bila je blaga, strpljiva i izuzetno pametna“, priča doktor, dok se u sećanju vraća tri decenije unazad.
„Pamtim je kao jednu predobru i predivnu osobu, pitomu bezazlenu dušu. Tada je već bila u dubokoj starosti sa reumatoidnim artritisom kao večnim pratiocem, koji je mnogo mučio. Jedva je hodala, nogu pred nogu uz Vrnjačku reku uživajući u mirisima lipa“, slikovito opisuje doktor pesnikinju i njene šetnje. Objašnjava da je rado pričala sa medicinskim osobljem, ali i sa svima koji su joj se obratili. Seća se da je bila skromna, ali i pored bolesti uvek elegantna.
„Uvek je bila lepo odevena sa šeširima koje je tačno uklapala uz garderobu. Jedino je često morala da nosi sportske patike zbog bolesti. Nikada joj nije bilo teško da zastane i da se slika sa svima koji su hteli slikanje sa njom, a verujte, oko nje je uvek bila gužva. Svima se obraćala sa ljubavlju i osmehom. Nije joj u tim godinana bilo teško da sa svakim popriča, da potpiše neku svoju knjigu uz pisanje lepih poruka. Neverovatna energija, intelekt i dobrota, to su mi prve asocijacije na nju“, kaže ovaj lekar i ponovo se vraća na „sobu broj 2“.
„Ne znam zašto mi je to ostalo u sećanju, ali Desanka je uvek bila u toj sobi. Davno sam razmišljao da predložim da je pretvore u spomen sobu i da je pokazuju đačkim ekskurzijama. Gde ćeš bolji marketing za banju“, pomalo u šali kaže doktor, ali dodaje i da je od toga odustao.
„Ne znam da li bi iko i poslušao moj savet i da sam predložio. Posle sam čuo da su to odmaralište prodali. Ne znam šta se danas nalazi u sobi broj 2. Mogu samo da kažem da se osećam privilegovano što sam imao čast da upoznam Desanku Maksimović i da sam današnje vesti o promeni nastavnog programa vrlo emotivno doživeo“, iskren je Vasiljević.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare