Oronula fasada, grafiti - izgled i ruho koje ne priliči instituciji poput Planetarijuma. Umesto da bude ogledalo nauke i želje za novim saznanjima, Planetarijum na Kalemegdanu je prava slika nebrige i zapuštenosti.

Ustanova koja ima svoju istorijsku i naučnu vrednost, kao da je namerno puštena da propada i da se urušava.

Fotografije svedoče o tome da Planetarijum na Kalemgdanu više liči na javni WC, nego na mesto u koje su u neka bolja vremena dolazili učenici osnovnih i srednjih škola da upoznaju nebo i „dotaknu“ zvezde.

Beogradski planetarijum je jedan od dva planetarijuma u Srbiji, koji je nezvanično počeo sa radom 1969. a zvanično 1970. godine. Nalazi se u sastavu Astronomskog društva „Ruđer Bošković“, jednog od najstarijih astronomskih društava u Evropi i najstarije na Balkanu. Ne prilči mu da izgleda ovako i da više liči na javni WC nego na mesto od nauke i znanja.

Znamo da je u Srbiji prebacivanje nadležnosti jedan od najpopularnijih sportova. Ipak, bilo bi lepo da se nadležne službe u Gradu, Republici, sva udruženja koja žele dobro Beogradu i Srbiji, trgnu i izgled ovog zdanja učine dostojnim.

Planetarijum je smešten u posebno prilagođenom orijentalnom amamu iz 19. veka u Donjem gradu Beogradske tvrđave.

Instrument planetarijuma, mali Cajsov planetarijum ZKP-1 (Zeiss Kleine Planetarium-1), je otkupljen sa Beogradskog sajma tehnike 1966. zahvaljujući Josipu Brozu Titu, a na inicijativu članova Društva „Ruđer Bošković“. Smešten je u posebno prilagođen orijentalni amam iz 19. veka u Donjem gradu Beogradske tvrđave. Nezvanično je počeo sa radom 1969. a zvanično 1970. Planetarijumska sala ima prečnik od osam metara i osamdeset sedišta.