0
U centru Beograda, u Pionirskom parku, pre gotovo tri meseca, niklo je divlje naselje, takozvani Ćacilend, uz punu podršku režima, na čelu sa predsednikom države Aleksandrom Vučićem. Ovo ruglo usred prestonice, koje blokira saobraćaj, “bode oči” i okuplja pristalice vladajuće stranke, psiholozi vide kao suludu demonstraciju moći onih koji su na vlasti, apsurdnu kontru studentskim blokadama, ali i nešto mnogo opasnije.
Nije nikakva tajna da su žitelji Ćacilenda zapravo ljudi koji određeno vreme provode u šatorima za honorar ili obrok, po dobro poznatom i uvežbanom principu koji vladajuća stranka primenjuje već 13 godina na svojim mitinzima. Sad već poznatim “ćacijima”, po svemu sudeći nije ni važno ko je na vlasti, tačnije ko ih poziva da prljaju, okupiraju centar grada i provociraju građane, već ko ih za to stipendira.
Iako Ćacilend na prvi pogled deluje kao cirkus sa izuzetno lošim performerima, stručnjaci upozoravaju da se iza naizgled bezazlenih šatora krije ozbiljno opasna namera, koja, po svemu sudeći, pretenduje da se širi po Srbiji.
“Ljudi vođeni zdravim razumom pitaju koja je prava namena Ćacilenda? Ima ih nekoliko. Prvo i glavno je da to divlje naselje služi kao neka vrsta zaštite paravojnog kampa, odnosno, to je bedem oko Predsedništva i dve skupštine. Ovaj koncept pokazuje želju i cilj predsednika da nikada ne bude u defanzivi i pasivan. Od njega pristalice, a i članovi stranke, očekuju da je konstantno u nekoj vrsti napada na neistomišljenike, a ti ‘ćaci’ deluju kao vojska koja preti i ne povlači se. To su sve metafore koje oni žele da vežu za SNS”, objašnjava za Nova.rs socijalni psiholog Dragan Popadić, profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Za širu javnost veoma je važan položaj Ćacilenda.
“Druga funkcija Ćacilenda je da pokaže moć vlasti, koja će biti vidljiva 24 sata. Građani vide da je okupirana jedna teritorija, da su je okupirali Vučić i saradnici i da mi tu ništa ne možemo, a ta poruka je njima jako važna. To je razlog zašto je Ćacilend u centru Beograda, a ne na periferiji. Ponašaju se krajnje infantilno i nerazumno, jer šatorima ispred skupštine pokazuju studentima da i oni mogu da blokiraju saobraćaj, ne na 15 minuta nego na 24 sata. Uporno se takmiče i ispadaju smešni. Tu drugu stranu, studentsku, koja protestuje, blokira institucije, ljudi vide, Vučić ne može da ih sakrije. E sad je za njega važno da postoji isto tako neka vidljiva, moćna grupa, koja na isti način ne poštuje pravila javnog reda, da pokaže ‘kad možete vi, možemo i mi’”, analizira profesor Popadić.
“Oni uvek na svaki protest odgovaraju svojim protestom. Koliko god deluje komično i glupo, kao obrazac delovanja ,kad mogu oni, možemo i mi još jače i još više’, vlast ne odustaje, iako su njihovi potezi za normalne i pristojne ljude kontraproduktivni. Ćacilend izaziva gađenje, to je antireklama koja traje 24 sata. Onda se na sve to pojavi predsednik i obuče majicu ’I ja sam Ćaci’. Mislim, kakva je to osoba iz propagadnog štaba, koja kaže, ‘Ajde, šefe, da obučemo te majice!’ Za njih je važnije da budu aktivni i u ofanzivi, nebitno da li deluju glupo, dok god pokazuju snagu što je njihova glavna poruka”, naglašava prof. Popadić.
Ćacilend je osveta Beograđanima.
“Ti šatori i čitava ideja je toliko apsurdna da normalan čovek ne može ni da pretpostavi šta je stvarno u pitanju, osim neke osvetničke želje da se kazne Beograđani, da se demonstrira moć i pokaže da može na bilo kom mestu, bilo kada da uradi nešto protiv svakog smisla i razuma. Čak i osvetničko ponašanje ima neki smisao i cilj, a ovo je Vučićeva želja da Beograđanima zagorča život blokadom saobraćaja, koji je odavno u haosu. To je kao pandan studentima jer oni ometaju saobraćaj po 15 minuta, a predsednik hoće da im pokaže da on može da blokira 24 sata. Stalno se poredi sa tim koliko on može, sve je patološka kompeticija i karikiranje”, priča za Nova.rs psihološkinja Tamara Džamonja, profesorka na Filozofskom fakultetu BU.
Šatori u slučaju preke potrebe, mogu da posluže kao štit, ali i da imaju ofanzivnu funkciju.
“Taj Ćacilend je neka vrsta obruča oko Skupštine Srbije. U njima sada sede penzioneri, ali su ranije, setimo se, tu boravili naoružani ljudi, sumnjivog izgleda. Studentske bokade imaju smisla jer se vezuju za iskazivanje saučešća u bolu i potrebe za uređenom državom, a ovo sa Ćacilendom je besmislena demonstracija moći koja simboliše režim, a još je i ruglo. Moramo, takođe, imati u vidu da ti šatori vrlo brzo mogu da se popune sa neki drugačijim sastavom, koji ne bi bio tako benigan kao penzioneri koji se sada sunčaju i piju pivo. Šatori su većinom prazni, ali ako bi vlast imala potrebe, mogla bi ih popuniti drugim sadržajem i drugačijim ljudima, zato i jesu na strateški najjačem položaju kod Predsedništva i Narodne skupštine”, objašnjava prof. Džamonja.
Pročitajte još:
Podsećamo, u nedelju popodne kada je hiljade studenata bilo na ulicama Beograda, smeštajni kapaciteti Ćacilenda bili su puni, a tamošnji “žitelji” dovedeni su da provociraju i izazovu nemire. Ovo je već isprobana matrica kada se organizuju veći protesti u gradu, a inače, što je bio slučaj i danas posle protesta, ovo naselje je skoro potpuno prazno. Takođe, nakon jučerašnjih navoda da će se Ćacilend proširiti i na Novi Sad, oglasio se predsednik SNS Miloš Vučević, koji je objavio da nikakvi “ljudi iz Ćacilenda” ne dolaze da “zauzmu Novi Sad”.
***
