Dešifrirajte pre nego što podelite

U maju 2019. godine, građani Kosova su upozoreni da jedna žena vreba njihovu decu i da ih otima. Upozorenje koje se proširilo društvenim mrežama širom zemlje je bilo ilustrovano fotografijom osobe N.N. Vest se brzo proširila, a među ljudima je zavladala panika. Sledećeg dana, N.N je napadnuta usred dana, na gradskom trgu u Lipljanu, na Kosovu. Napadači su verovali da je otela i da i dalje otima decu. N. N. nije bila jedina žrtva u regionu.

Prošle 2024. godine, Srbiju i region potresla je vest da je nestala devojčica po imenu Danka Ilić. Ubrzo nakon njenog nestanka, vlasti su uhapsile dvojicu muškaraca osumnjičenih za njeno ubistvo. Mediji su zatim objavili fotografiju navodnog ubice — starijeg muškarca koji je nosio jaknu sa žutim okovratnikom, i koji se smeje. Njegova slika bila je svuda. Ali u stvarnosti, čovek sa fotografije nije bio ni optužen ni na bilo koji način povezan sa slučajem. Neki novinari su jednostavno uzeli sliku sa Fejsbuk profila čoveka koji slučajno nosi isto ime kao jedan od osumnjičenih i lažno ga predstavili celom regionu kao čoveka koji je hladnokrvno ubio dvogodišnju devojčicu.

Još jedan slučaj je priča o novinarki iz Srbije, N. I., koja je imala osećaj da joj se život zauvek promenio nakon što je njen intimni snimak bez njenog pristanka podeljen putem Telegram kanala.

Ove priče predstavljaju tri oblika manipulacije informacijama i to: dezinformaciju, pogrešnu informaciju i malinformaciju (malicioznu informaciju). Prema veb-sajtu organizacije Media Defence, koja se bavi pravnom podrškom novinarima:

- dezinformacija je lažna informacija koja se namerno širi sa ciljem da nanese štetu;
- pogrešna informacija je lažna informacija koja se ne širi s ciljem da nanese štetu;
- malinformacija ili maliciozna informacija je tačna informacija, ali se širi s ciljem da našteti pojedincu ili grupi.

Ovakve vrste manipulacije oduvek su postojale, ali danas se čini da se ljudi s njima suočavaju češće nego ikada, naročito s podemom društvenih mreža.

Podaci iz Istraživanja o mladima iz 2024. godine, koje je sproveo Evropski parlament, pokazuju da su društvene mreže primarni izvor informacija o političkim i socijalnim pitanjima za 42% mladih u Evropskoj uniji, uzrasta od 16 do 30 godina, dok televizija tu ulogu ima za 39% ispitanika iste starosne grupe. Prema podacima, što je osoba mlađa, veća je verovatnoća da će koristiti društvene mreže kao glavni izvor informacija. Istraživanje je takođe pokazalo da većina ispitanika veruje da je bila izložena dezinformacijama u nedelji pre popunjavanja upitnika Istraživanja, kao i da većina smatra da ume da ih prepozna.

Mladi i medijski profesionalci sa Zapadnog Balkana upoznati su sa primerima dezinformacija, pogrešnih i malicioznih informacija iz svojih zemalja. Kako su naveli tokom intervjua, suočavanje s njima je teško. „S obzirom na to da danas imamo mnogo informacija, nailazimo i na mnogo nepotrebnih informacija koje brzo preskačemo, posebno na društvenim mrežama i onlajn portalima. To je takođe jedan od dodatnih razloga zašto ljudi ne obraćaju pažnju na detalje i ne preispituju sve što vide“, izjavila je Emina Balota, mlada evropska ambasadorka iz Crne Gore.

Za mlade u regionu, neistine postaju svakodnevni problem. Emina Odobašić, studentkinja iz Bosne i Hercegovine, smatra da mladi u njenoj zemlji nisu dovoljno osposobljeni da prepoznaju sve vrste netačnih informacija. „Trudim se da proverim ono što vidim i da ne delim sadržaje prebrzo. Mladi su danas svesniji nego ranije, ali mnogi i dalje dele stvari bez provere, naročito ako ono što pročitaju odgovara njihovim uverenjima.“

Sa istim problemom suočavaju se i novinari koji svakodnevno izveštavaju iz svojih zemalja. Za Nedu Dimovu-Prokić, novinarku iz Severne Makedonije, neophodno je da medijska pismenost postane deo opšteg obrazovnog nastavnog programa. „Medijska pismenost mora da se podigne na jedan viši nivo, a i sami nastavnici treba da prođu obuke kako da ovu temu približe deci od najranijeg uzrasta. Kritičko razmišljanje treba podsticati u školama i kod kuće, a kroz primere decu treba usmeravati da razmišljaju kritički.“

Značaj medijske pismenosti i kritičkog razmišljanja najočigledniji je onima koji su na sopstvenoj koži osetili posledice dezinformacija, malicioznih i pogrešnih informacija.

Vulnet Krasnići, novinar sa Kosova, godinama je bio meta dezinformacija, naročito dok je učestvovao u rijaliti programu Veliki brat u Prištini. „Jedan živi primer bio je tokom i nakon mog učešća u Velikom bratu, kada su se na internetu stvarale priče – često vođene klikovima, algoritmima ili čak lošim namerama – zasnovane na selektivnim istinama ili potpunim izmišljotinama o mom identitetu, o mojim stavovima ili vezama.“

Postoji nekoliko načina da se proveri tačnost sadržaja pomoću onlajn alata i platformi. Jona Čenameri, novinarka iz Albanije, oslanja se na različite platforme za proveru i raskrinkavanje činjenica (faktčeking platforme).

„Verujem da mladi ljudi imaju različite pristupe kada je reč o lažnim vestima. A smanjenje pažnje dovodi do toga da ove pojedinačne vesti, koje se na ekranu zadrže samo nakratko, ne pretvore u predmet dubljeg razmišljanja, već prođu bez mnogo promišljanja o njihovoj istinitosti.“

Lažni sadržaj može uticati na ljude kako u zemlji tako i u inostranstvu. Elena Prnjić, menadžerka društvenih mreža za jedan vebsajt za proveru činjenica (faktčeker vebsajt) iz Srbije, vidi nekoliko načina za rešavanje ovog problema. „Manipulativni narativi su zaista opasni širom sveta, ne samo u Srbiji. Postoji više načina da se s njima izađe na kraj. Jedan deo javnosti već ima duboko nepoverenje u medije i zato često ne „naseda“ automatski na manipulacije i dezinformacije. Oni koji su manje digitalno i medijski pismeni skloni su da poveruju takvim manipulacijama i dezinformacijama bez kritičkog razmišljanja. A postoje i oni, doduše retki, koji nisu sigurni i žele da istraže dalje. Oni sami pretražuju ili se konsultuju sa stručnjacima – kao što su fektčekeri (oni koji se bave proverom činjenica).“

Širenje dezinformacija, pogrešnih i malicioznih informacija, nešto je što prevazilazi kontrolu pojedinaca, ali se može obuzdati zajedničkim naporom. Ipak, svaki pojedinac duguje svojoj zajednici – bilo da je fizička ili digitalna – makar minimalnu proveru pre nego što podeli neku vest. Za mladu ženu napadnutu na Kosovu, za pogrešno optuženog muškarca iz Srbije i za novinarku koju su na meti imali zlonamerni Telegram kanali, manipulativne tvrdnje nisu bile samo sadržaji kroz koje su prolazi skrolovanjem – već nešto što je negativno uticalo na njihove živote.

Kako bismo sprečili da se ovakvi slučajevi ponove – dešifrirajte pre nego što podelite.

Sadržaj ovog teksta ne odražava zvanično mišljenje Evropske unije. Odgovornost za informacije i stavove iznesene u tekstu u potpunosti snose autori