Meštani Čumića kod Kragujevca, pripremili su 50 paketa sa sa pečenjem, ofarbnaim jajima, voćem, kafom, šećerom i sredstvima za higijenu, koje su uoči Vaskrsa poklonili svojim najsiromašnijim komšijama. Ovo je drugi put da na ovakav način brinu o ljudima iz najbližeg okruženja i najavljuju da će akcija postati tradicionalna za sve veće praznike.
Vođeni tradicijom i humanim ciljem da nijedna kuća za Vaskrs ne treba da bude bez ofarbanih jaja i svečane trpeze, meštani Čumića, mislili su na ljude pored kojih žive, a znaju da su sami, ili da nemaju dovoljno.
Žene iz sela ofarbale su jaja, muškarci pripremili i isekli šečenje, a od novca koji su prikupili, uz praznični ručak dodali su i druge kućne potrepštine.
Celu akciju, pre dve godine pokrenula je povratnica iz inostranstva Jelena Balfanz, koja penzionesrke dane provodi u rodnom Čumiću. Za Nova.rs je ispričala da je u prvim mesecima pandemije, još dok je starijima bilo zabranjeno kretanje, Vaskrs provela u razmišljanu, da li njene siromašne i starije komšije „imaju šta da postave na sto“.
Tada je, kaže ona, ljudima iz mesne zajednice dala novac i zamolila ih da kupe pečenje „i još neke sitnice“ i odnesu komšijama koji nemaju dovoljno. Jelena je otkrila, da se u detinjstvu i sama suočila sa siromaštvom i da „dobo zna, kako je kad se nema“.
„Bilo nas je sedmoro u kući i sećam se dana kada moja baka nije znala od čega će sutra da nam umesi hleb. Ja to nikada ne mogu da zaboravim. Ko tako nešto preživi, smatram da nikada ne treba da zaboravi, ko je i odakle je došao. Ja sam u Nemačkoj dosta zaradila, sada imam svega, ali me grize savest da ja imam, a da drugi možda nemaju ni za hleb“, ispričala je Jelena svoje motive i dodala da je Čumić veliko selo, sa mnogo imućnih ljudi i da „svi mogu da odvoje malo od svog dobra“.
Njena ideja naišla je na odobravanje komšija i seoskog Zavičajnog udruženja „Čumićani“ i odmah je sprovedena u delo. Uz Jelenu, kao najveću donatorku, ove godine svoje priloge dali su i drugi meštani, a svi su sugalsni u oceni da ova akcija postane tradicionalna. Član seoskog udruženja Rajko Glišić, rekao je da paketi sa prazničnim ručkom, više predstavljaju znak pažnje, nego „neku materijalnu pomoć“.
On je istakao da u selu, „svi dobro znaju“ ko su ljudi koji žive sami i bez prihoda i da je ovo način da im pokažu da su tu za njih i da uvek mogu da računaju na svoje komšije kada im zatreba bilo kakva pomoć.
Bonus video: Radost na dar – 10 hiljada šarenih jaja za pomoć Vuku, Lenki i Ognjenu
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar