1
Nemačka od danas, 2. novembra, uvodi jednomesečni karantin, Britanija je najavila zatvaranje za svoje građane od četvrtka pa do 2. decembra, Francuzi će biti "zatvoreni" minimum do decembra, a građanima će biti dozvoljeno da napuste dom samo zbog neophodnog posla ili iz medicinskih razloga. Cela Evropa se zatvara, dok Srbija broji sve više zaraženih, već smo premašili 1.800 dnevno, i za sada se tvrdi da strožih mera - neće biti.
„Mere će verovatno morati da se pojačavaju “ rekao je ranije gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić;
„Potpuno je jasno da mere moramo selektivno da sprovodimo po gradovima“, poručio je iz Niša i član Kriznog štaba dr Branislav Tiodorović za NOVA S.
„Srbija, za sada, nije u situaciji da uvodi strože mere“, istovremeno je ukazao član Kriznog štaba dr Srđa Janković gostujući na TV Prva.
„Tražio sam novu meru, sledeće nedelje imaćemo 2.000 zaraženih“, poručio je sa TV Pinka član Kriznog štaba dr Kon.
Ako na ove izjave nadovežemo ono što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao u sredu, razlozi oklevanja su jasni.
„O merama odlučuje Krizni štab, a država će da podrži mere. Ti ljudi su veoma odgovorni. Oni to znaju bolje nego ja, samo što mi moramo da isplatimo i plate i penzije. Zato je bolje da ne dolazimo u takvu situaciju. Ta opcija uvek postoji, ali je bolje da ne razmišljamo o tome, već da razmišljamo kako tu opciju da izbegnemo“, rekao je Vučić 28. oktobra nakon sastanka sa direktorima kovid bolnica.
Tada je rekao i da „ne postoji želja da se uvodi policijski čas, osim ako ne budemo dovedeni bukvalno do ivice ambisa“.
Gde je ivica te provalije za Srbiju – niko od njih još nije rekao.
U međuvremenu, Nemačka, Britanija, Francuska, najjače evropske ekonomije, uvode karantin zbog porasta broja zaraženih i preminulih od kovida 19.
Od ponedeljka pa do kraja novembra, u Nemačkoj će biti zatvoreni svi ugostiteljski objekti, restorani, barovi, diskoteke… osim isporuke hrane. Biće zatvorene i teretane, kozmetički saloni.
Radiće frizeri, prodavnice, butici i supermarketi, ali će zaposleni morati da broje mušterije.
Nemačka zabranjuje apsolutno sva turistička putovanja, hoteli ne smeju da primaju turiste, osim ljude koji imaju određeni razlog, poput hitnog poslovnog puta. Okupljanje ljudi je ograničeno na najviše 10 osoba iz dva domaćinstva.
„To znači da dve porodice mogu da se posećuju, da se sretnu, da šetaju zajedno. Inače, ljudi nisu zatvoreni. Nema policijskog časa, može i noću da se šeta, ali nema amterskog sporta, treniranja, ničega gde se skuplja više ljudi“, objasnio nakon najave novih mere u ovoj zemlji novinar Nemanja Rujević.
U Velikoj Britaniji, škole i vrtići ostaju otvoreni, a prema najavama britanskog premijera, drugo po redu „zaključavanje“ trajaće od četvrtka 5. novembra do 2. decembra.
Po novim merama ljudi će moći da napuste svoje domove samo kada idu na posao, u škole i prodavnice.
Biće zatvorene sve prodavnice robe koja nije od suštinskog značaja, a ljudi ne smeju da se okupljaju u zatvorenom prostoru.
Ova zemlja beleži dnevno više od 20.000 zaraženih.
Od petka 30. oktobra, na snagu je stupio policijski čas u Francuskoj, koji će trajati do 1. decembra. Prema najavama predsednika Emanuela Makrona, mere karantina podrazumevaju da ljudi moraju da ostanu u svojim domovima, osim ukoliko moraju da kupe osnovne proizvode, potraže medicinsku pomoć ili koriste mogućnost da vežbaju sat vremena dnevno.
Odluku o zatvaranju vlast u Francuskoj je donela nakon rekordnih brojki obolelih koje su dovele do pritiska na bolnice, kao i zbog porasta broja smrtnih slučajeva.
Dnevni broj novozaraženih u ovoj zemlji premašio je 35.000…
U Sloveniji postoji zabranu kretanja između opština, proglašena za celu zemlju, a predviđeno je da će se postepeno ublažavati u onim regionima koji se budu najuspešnije borili sa virusom.
Nove mere uvela je i Hrvatska. U ovoj zemljiograničena su okupljanja do 50 osoba. Javna okupljanja mogu trajati do 22 časa, osim svadbi koje mogu trajati do ponoći. Na svadbama može da bude najviše 30 osoba, koliko i na sahranama, a na privatnim okupljanjima 15. Od ponoći do šest časova u Hrvatskoj je zabranjena prodaja alkohola, a nošenje maske obavezno je i na otvorenom ako nije moguće držati fizičku distancu od najmanje 1,5 metara.
U Češkoj, gde je trenutno proporcionalno broju stanovnika najveći broj obolelih, do trećeg novembra je na snazi policijski čas od 21 čast do pet ujutro.
Prodavnice moraju da budu zatvorene do 20 sati, a nedeljom će raditi apoteke i benzinske pumpe. Škole i ugostiteljski objekti su u potpunosti zatvoreni. Zabranjeno je okupljanje više od dve osobe koje nisu iz iste porodice ili radnog okruženja, a putovanja su dozvoljena samo za osnovne potrebe.
Irska je prva evropska zemlja koja se potpuno zatvorila na šest nedelja da bi zaustavila širenje koronavirusa. Svi koji mogu – rade od kuće sve do prvog decembra. Irske mere smatraju se jednim od najstrožih u Evropi.
U ovoj zemlji zatvorena je maloprodaja, osim za osnovne potrepštine, ograničavanje putovanja građana do pet kilometara od njihovog doma, a restorani i barovi mogu da rade samo dostavu. Međutim, škole i vrtići su ostali otvoreni.
U Italji se barovi , kafići i restorani zatvaraju najkasnije do 18 sati. Mere su uvedene uprkos protestima u Napulju i Rimu protiv policijskog časa. Najnoviji dekret italijanske vlade važiće sve do 24. novembra, a podrazumeva policijski čas i to u pojedinim gradovima od 23 sata, a u pojedinim gradovima od 24, zavisno od regije.
Srpski prolećni karantin
Srbija je na početku pandemije koronavirusa u martu imala jedne od najstrožih mera u Evropi. Stariji od 65 godina u početku nisu smeli da izlaze iz svojih domova ni pod kojim uslovima, a pom im je dozvoljeno da jednom nedeljno, u posebno određenim prodavnicama, u rano jutro pre svitanja idu u nabavku. Tek kasnije omogućena im je i šetnja tokom dana i to u vreme kada su mlađi od 65 godina bili u kućama tokom policijskog časa.
U Srbiji je tokom vanrednog stanja od 15. marta do 6. maja za sve stanovnike važio policijski čas, koji je počeo kao zabrana kretanja od 20 uveče do pet ujutro, da bi se u jednom trenutku pomerio na 18, pa na 17 časova. Takođe vikendima i praznicima, postojao je režim policijskog vikenda kada je najčešće zabrana kretanja počinjala u petak u 17 da bi trajala do ponedeljka ujutro. Većina zaposlenih je radila od kuće, nisu radile ni škole, ni fakulteti, ni vrtići, dok je gradski prevoz bio organizovan samo sa stanovnike sa posebnim dozvolama kretanja.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
