Nema zdravlja bez ekonomije - moramo da uspostavimo dobar balans između zdravlja i onoga što zahteva ekonomija, a to je protok robe i ljudi na određenom nivou održivosti. Postoji mogućnost da ćemo reći u nekom trenutku: E, sad ćemo primeniti sve mere da bismo očuvali svoj unutrašnji stabilni sistem, rekao je epidemiolog dr Branislav Tiodorović gostujući u jutarnjem programu "Probudi se" na NOVA S.
„U Italiji su veće brojke novozaraženih od koronavirusa posledica većeg broja testiranja, i situacija je bolja nego u martu i aprilu. To isto važi i za Srbiju“, rekao je dr Tiodorović.
Od podseća da je ranije ukazivao da nas očekuje porast broja zaraženih i da moramo dobro da se pripremimo.
„Novembar će nam biti još teži. Sada je najvažnije da ne postoji panika, da ne postoji dilema da li smo spremni. Moramo da budemo koncentrisani, smireni, oprezni, organizovani i da se suprotstavimo ovoj bolesti na odgovarajući način“, rekao je Tiodorović.
Trenutna situacija, navodi, ipak ukazuje na nešto što Krizni štab nije očekivao.
„Nismo očekivali smanjenje broja testiranih, a toliko zaraženih, gde preko 60 odsto čini Beograd. Da se razumemo, Beograd je najveći grad, ali je dosta zabrinjavajuća i situacija u Valjevu, Čačku, Novom Sadu, Kragujevcu. To što se kod njih dešava dosta je zabrinjavajuće i zahteva pozornost da se merama suprotstavi i spreči širenje infekcije“, ističe Tiodorović.
Na jugu Srbije je, kaže, ipak mirinije.
„U Kliničkom centru Niša imamo priliv pacijenata koji je normalan i kreće se od pet do 10 novih. Ovog trenutka se može reći da imamo 10 pacijenata više nego prethodnog dana. Mirniji su gradovi poput Leskovca i Vranja koji su ranije imali veliki broj zaraženih. Ali, ta mirnija situacija na jugu ne treba da nas zavarava. Treba da budemo spremni da će se to i na jugu promeniti i da ćemo imati ozbiljniju situaciju u novembru, decembru, kada dođu meseci velike vlažnosti i ljudi borave više u zatvorenom prostoru“, ukazuje epidemiolog.
Cilj je, ističe – usporiti broj pozitivnih i bolesnih ljudi i naglo dizanje broja zaraženih.
„Potpuno je jasno da mere moramo selektivno da provodimo u odnosu na gradove. Beograd i ovi gradovi koje sam pomenuo zahtevaju oštrije mere. U prvoj fazi treba da smanjimo vreme rada određenih objjekata – ugostiteljskih na primer, i situacija već zahteva razmišljanje da se radno vreme ograniči ne do 23, već do 21čas. Mere ne rade ako nemate nadzor i kontrolu nad njima – ovo je poziv ukupnom stanovništvu ali onima koji organizuju žurke, događaje, okuljanja, muzičke manifestacije, da se mere moraju preduzeti. U tome prednjači Beograd“, ističe Tiodorović.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare