Ne mogu više. Ne daju mi da se lečim. Šetaju me od lekara do lekara, od šaltera do šaltera već nedeljama, a na Kliniku za neurologiju neće da me prime sa uputom iz doma zdravlja jer kažu da nije “to taj uput”. Magnet glave su hteli da mi zakažu u KBC Zemun za nekoliko meseci, pa sam platila 15.000 da ga uradim privatno, a sad niko ne ume da pročita nalaz, od nekoliko doktora dobila sam potpuno različite dijagnoze. Ovo je mučenje, kojem nema kraja, u suzama za Nova.rs priča Brankica Vujnović (61), novinarka iz Beograda, koja mesecima traga za dijagnozom bolesti od koje je bila gotovo paralizovana i koja joj izaziva svakodnevne glavobolje, a uz to bezuspešno pokušava da nastavi lečenje u bolnici, koja neće da je primi.
Pre nekoliko meseci Brankica je osetila slabost, koja se iz dana u dan pojačavala do te mere da više nije mogla samostalno da ustane iz kreveta.
“Mislila sam da je od premora, nespavanja, svakodnevnog stresa, koji je uobičajan za savremeni život, ali izgleda da je nešto drugo bilo u pitanju. Nekoliko dana zaredom dogodilo mi se da iznenada padnem, samo se srušim. Tome uvek prethodi jaka glavobolja, potom vrtoglavica i pad. Takođe, svaki put kada bih ustala, zavrtelo bi mi se. Sve slabije sam hodala, a penjanje uz stepenice postalo je pravi pakao. Jedno jutro nisam više mogla da stanem na noge. Ležala sam danima i kada mi se stanje malo poboljšalo, otišla sam na pregled kod moje doktorke u dom zdravlja. Kad me je videla i pregledala, odmah mi je dala hitan uput za neurologiju u Urgentnom centru”, uz napor, ali uporna da ispriča svoje muke, objasnila nam je Brankica.
U Urgentnom centru Univerzitetskog kliničkog centra Srbije (UKCS) su je, kako kaže, primili kao kraljicu, sve je bilo savršeno.
“Lekari su tamo bili predivni. Nisam čekala ni minut, odmah su me odveli na pregled, potom na skener i dali su mi infuziju, izvadili krv i sve što je bilo neophodno. Onda su mi napisali izveštaj u kojem stoji da mi je savetovano snimanje, tačnije magnetna rezonanca (MR) glave i dopler vrata. Tu mi se slošilo, jer znam koliko se magnet čeka u državnim ustanovama”, priča Brankica.
Sa uputom je otišla u Kliničko-bolnički centar Zemun, gde je dobila odgovor koji je i očekivala.
“Rekli su mi da ću dugo da čekam, da postoji lista i da tek za par meseci mogu doći na red. To, naravno, nije dolazilo u obzir, jer ne znam u kakvom ću stanju tada biti, ako odmah ne krenem sa lečenjem. Izašla sam iz bolnice i odmah otišla u privatnu kliniku, gde sam oba snimanja platila oko 15.000 dinara. Tamo mi je posle snimanja rečeno da dođem sutra po rezultate, jer će biti gotovi tek za sat i po. Međutim, kako daleko živim, zamolila sam da ipak sačekam isti dan, da se ne vraćam. Rekla sam da ću sesti u kafić u komšiluku i da me zovnu kad budu gotovi. Kako sam sela, nije prošlo pet minuta zvali su me sa klinike. Pozvala me je doktorka i rekla da je sve u redu, da imam neki ožiljak na desnoj strani mozga, ali da je to uobičajeno za ljude posle 40. godine i da se povezuje sa starošću, a sve ostalo je dobro. Prvi put sam čula za tako nešto, ali sam bila presrećna što je sve u redu”, priča naša koleginica Brankica.
Sa snimkom doplera i MR, otišla je ponovo kod svoje doktorke u dom zdravlja i tamo je sačekao šok.
“Moja doktorka je veliki stručnjak i odličan dijagnostičar, imam puno poverenje u tu ženu, koja mi je, nakon što je pogledala snimke, istog trenutka rekla da sam imala nekoliko tranzitornih, malih, moždanih udara. Rekla mi je da odmah odem da se javim na Kliniku za neurologiju u Ulici Doktora Subotića, jer hitno specijalista treba da mi propiše terapiju”.
Sa uputom iz doma zdravlja i snimcima MR glave i doplera vrata, koji jasno svedoče o ozbiljnosti stanja u kojem se Brankica nalazi, na Kliniku za neurologiju je nisu primili jer nema odgovarajući uput.
“Posle razgovora sa mojom doktorkom, nije mi bilo dobro i dva dana nisam mogla da se pomerim. Kada sam uspela da ustanem, nekako sam stigla do Klinike, međutim, tamo me je dočekao pakao. Iako sam odnela uput koji sam ranije nosila u Urgentni, rekli su mi da oni nemaju veze sa tom službom i da njima moram da donesem novi uput. To naravno zahteva da ponovo moram da zakazujem pregled kod moje doktorke u domu zdravlja, a to se čeka. Pitala sam ih kako je moguće da ne mogu da me prime, kad sam već u sistemu, jer sam već bila na pregledu u Urgentom. Odgovorili su da moram svakako da donesem novi uput za Kliniku”, revoltirano priča Brankica, dok bol u glavi ne prestaje.
Nemajući kud, vratila se u dom zdravlja, ali pregled nije prethodno zakazala.
“To je naravno bila greška. Sestre su vikale na mene da ne mogu tek tako da dolazim, već moram prvo da zakažem. Toliko mi se slošilo da sam osetila kako se ljuljam i ponovo sam pala. Jedva su me podigle i doktorka me je primila. Rekla mi je da hitno moram da se vratim na Kliniku za neurologiju, ali novi uput nažalost nisam dobila, jer je odgovor bio da onaj koji su mi dali prvi put, važi šest meseci i da sa njim mogu u bolnicu. Nije vredelo što sam uporno, a na ivici snage i glasa, objašnjavala da me sa tim papirom nisu primili. Nastavili su da me ubeđuju sve dok nisam izašla iz te zgrade, stala na sred ulice, jer nisam više znala kuda i kako dalje”, u očajanju kaže Brankica.
Lekari u zdravstvenim ustanovama nisu joj objasnili šta treba da radi kako bi došla do terapije, već su samo prebacivali “vruć krompir” iz ruke u ruku, ostavljajući tako pacijentkinju da se sama snalazi sa papirologijom, što u Srbiji, nažalost nije usamljeni slučaj.
Sa Klinike za neurologiju UKCS povodom ovog slučaja kažu da pregled u njihovoj ustanovi mora da zakaže lekar iz doma zdravlja.
“Pacijenti koji zahtevaju hitno zbrinjavanje upućuju se u Urgentni centar UKCS, a ostalim pacijentima ambulantne preglede u Klinici za neurologiju zakazuju izbrani lekari iz doma zdravlja, putem sistema IZIS”, kažu za Nova.rs u ovoj zdravstvenoj ustanovi.
Međutim, naša draga koleginica sada luta jer ne zna kuda da ide, ni kome da se javi. Jasnu dijagnozu neurologa specijaliste nema, uput joj ne priznaju, iz doma zdravlja su je, bez zakazanog termina, poslali na kliniku, u koju nije uspela da uđe i upućena je u nepoznatom pravcu.
BONUS VIDEO: Gužva na Institutu za onkologiju
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare