Snimak otkriva kako izgleda samica u najgorem zatvoru na svetu: Neki zatvorenici nikad ne izađu, a stražari im dovikuju "možda vam bog oprosti, mi nećemo"

Maksimalno obezbeđeni zatvor CECOT (Centar za pritvor terorizma) u El Salvadoru ima zastrašujuću reputaciju. Otvoren 2023. godine, CECOT je jedan od najvećih zatvora na svetu sa  desetine hiljada zatvorenika optuženih za povezanost s kriminalnim bandama.

Predsednik Najib Bukele, koji ima 43 godine, otvorio je ovaj zatvor u cilju iskorenjivanja bandi i organizovanog kriminala u centralnoameričkoj državi. Međutim, organizacije za ljudska prava ne gledaju blagonaklono na ovo mesto. Migel Sare, bivši član Potkomiteta Ujedinjenih nacija za prevenciju torture, opisao je CECOT kao „betonsku i čeličnu jamu“.

Kontroverzno, bivši američki predsednik Donald Tramp nedavno je izneo ideju o slanju stranih državljana osuđenih u SAD-u upravo u ovaj zatvor.

Surovi uslovi

Unutar zatvora zatvorenici su nagurani u beskrajne redove metalnih kreveta – bez luksuza dušeka. Na svakih pet dana svi moraju da obriju glave. Pored brojnih strogih pravila, zatvorenicima nije dozvoljeno da koriste pribor za jelo i hranu jedu rukama. Takođe, svi su obavezni da tokom boravka nose bele majice i šorts.

Od otvaranja zatvora tek nekolicina novinara je dobila dozvolu da poseti zatvorsku instituciju, uključujući turskog Jutjubera i dokumentaristu Ruhija Čeneta. U videu koji je podelio ranije ovog meseca, Čenet opisuje kako je „ceo dizajn CECOT-a napravljen ne samo da spreči bekstvo, već da potpuno izbriše i samu pomisao na njega.“

„Oni koji uđu u ovaj zatvor osuđeni su da iz njega nikada ne izađu. Ova masivna ustanova sastoji se od osam odvojenih modula raspoređenih na 410 hektara. Svaki par modula okružen je dvema odvojenim zidinama visine tri metra sa žilet-žicom. Čitav zatvorski kompleks opasan je devet metara visokom ogradom, dodatno ojačanom troemetarskom električnom žicom pod naponom od 15.000 volti. Devetnaest stražarskih tornjeva osigurava da ništa ne promakne oku čuvara.“

Jeziva samica

Ali ako nešto može potpuno slomiti duh zatvorenika, to su sigurno izolacione ćelije. Čenet objašnjava da zatvorenici u njih dospevaju zbog kršenja pravila:

„On neće znati koliko je sati niti koliko će dugo ostati unutra – danima, možda čak i nedeljama. Spava na betonskoj ploči, bez mogućnosti izlaska. Potpuno je odsečen od spoljnog sveta, ostavljen nasamo sa svojim mislima.“

Čuvar koji ga je pratio po zatvoru objasnio je kako funkcioniše pritvor u samici:

„Ako zatvorenik prekrši pravila, može biti poslat u izolacionu ćeliju, prema zakonima. Po zakonu, imam pravo da ih držim u izolaciji do 15 dana. Ove ćelije imaju zapečaćena vrata“, nastavlja on. „Kroz ovu rešetku mogu ih videti i identifikovati ko je unutra.“

Hrana im se takođe servira kroz isti otvor, a svaki put kada se zatvorenik pomera iz ćelije, mora provući ruke kroz njega kako bi mu bile stavljene lisice. Unutra vlada potpuni mrak. Postoji samo jedna mala rupa u plafonu, koja jedva propušta svetlost.

Čuvar dodaje: „Unutra ne možete videti ni sopstvene ruke. Kada je neko izolovan, obično mu je potrebno nešto – knjiga, bilo šta – da održi bistrinu uma. Ali ovde toga nema.

Nema tog kriminalca, ma koliko surov bio, koga ovakav vid izolacije neće slomiti. Ova kazna je neophodna za tip prestupnika koji ovde borave.“

On zaključuje:

„Ovi ljudi su nekada igrali ulogu boga, odlučujući ko će živeti, a ko ne. Oni zaslužuju najstrožu kaznu. Mi im ne pokazujemo milost. Mogu tražiti oproštaj, i možda će im Bog oprostiti. Ali ovde se pravda mora zadovoljiti zbog svih njihovih žrtava. To je najmanje što zaslužuju.“

Petnaest dana gledanja u prazne betonske zidove – dovoljan razlog da svaki zatvorenik dvaput razmisli o kršenju pravila.