Srpski arhitekta otkriva kako da prepoznate da novogradnja koju kupujete nije dobra: "Znak da ne vredi ni 300 evra po kvadratu"

Postoje brojni slučajevi u kojima nove zgrade već posle nekoliko godina počinju da pokazuju ozbiljne nedostatke – fasade se ljušte, zidovi pucaju, pojavljuje se vlaga ili curi voda iz krova. Mnogi vlasnici stanova u novim zgradama žale se na loše izvedene radove.

Marijan Zlatanović, arhitekta, u razgovoru za nova.rs kaže da svaka građevina mora biti projektovana i izgrađena tako da tokom svog trajanja zadovoljava osnovne zahteve, među kojima su:

• mehanička otpornost i stabilnost
• sigurnost u slučaju požara
• higijena, zdravlje i zaštita okoline
• sigurnost i pristupačnost tokom upotrebe
• zaštita od buke
• efikasno upravljanje energijom i očuvanje toplote
• održiva upotreba prirodnih resursa

Investitor je obavezan da obezbedi:

• testiranje delova objekta u cilju potvrde ispunjenosti tih zahteva i/ili drugih uslova, predviđenih glavnim projektom ili izveštajem o kontroli projekta
• prethodna istraživanja relevantna za projektovanje, izgradnju i upotrebu objekta.

Ova pravila i propisi trebalo bi da obezbede kvalitet i sigurnost kako starih, tako i novih zgrada, ali ipak treba biti oprezan i temeljno proveriti sve detalje pre nego što se donese odluka o kupovini.

Kako prepoznati da novogradnja nije dobra?

-  Kada je u pitanju kvalitet gradnje, loši radovi mogu biti nekad jako lako uočeni. Uobičajeni pokazatelji loše gradnje uključuju: pukotine na zidovima i plafonima, neravne podove, lošu zvučnu izolaciju koja omogućava prolaz buke od komšija, tanku i loše postavljenu stolariju (prozori i vrata), kroz koju može ulaziti voda, upotrebu jeftinih materijala kao što su plastika ili laminat, loš pritisak vode, otpadanje kreča sa zidova, pojavu vlažnih mrlja na zidovima, lošu drenažu kišnice i loše urađene detalje poput neravnih pločica ili praznina između parketa.

Ali, nekada ove stvari je nemoguće odmah primetiti ili nisu odmah primetne. Moj savet je da se stanovi u novogradnji kupuju samo kod proverenih izvođača radova. Nije stoprocentna garancija, ali postoji predugovor i ugovor za stanove koji mogu da zaštite kupca u slučaju da se neki od problema pojave, ali ako je kvalitet materijala u celoj zgradi loš, tu već nema neke pomoći jer tad ni 300 evra po kvadratu ne vredi. Raspitajte se kod koga kupujete novogradnju, koji se materijali koriste i kakva je istorija onog ko je napravio zgradu, objašnjava Zlatanović.

Na šta treba obratiti pažnju tokom razgledanja stana?

- Kada stan koji razmatramo ispunjava naše potrebe kao što su lokacija, kvadratura, raspored i zadovoljava sve postavljene kriterijume, sledeći korak je da pažljivo proverimo kvalitet građevinskih radova i upotrebljenih materijala.

U ovoj fazi, važno je obratiti pažnju na nekoliko ključnih faktora. Proverite da li su podovi ravni i postavljeni pod pravim uglom u svim prostorijama, da li su zidovi bez pukotina, da li je stolarija kvalitetna i od odgovarajućih materijala. Takođe, obratite pažnju na to da li postoji oštećenje hidroizolacije oko prozora, što može dovesti do vlage, i proverite funkcionalnost ventilacije, naročito u kuhinji i WC-u.

Pored toga, proverite da li su pločice ili parket ravnomerno postavljeni. Ukratko, u ovoj fazi ključno je da obratimo pažnju na preciznost i kvalitet izvođenja svih građevinskih detalja.

Ako u stanu ili zgradi primetimo da su korišćeni skuplji i izdržljiviji materijali poput mermera, granita, punog hrasta ili keramičkih pločica, to je dobar znak da je gradnja verovatno urađena kvalitetno. S druge strane, jeftiniji materijali kao što su iverica, linoleum ili plastika mogu biti dobro izvedeni, ali je jasno da neće imati istu dugotrajnost i otpornost kao oni skuplji i čvršći materijali, kaže Zlatanović.

Stara ili novogradnja?

- Novije zgrade obično nude veću fleksibilnost u rasporedu prostora, manju potrebu za renoviranjem, savremene tehnologije poput sistema pametnih kuća, kao i izgradnju prema najnovijim građevinskim standardima. Međutim, novogradnja je često skuplja u odnosu na starije objekte, a ako je još u fazi gradnje, može doći do kašnjenja u završetku radova. Takođe, novije zgrade često prate minimalistički dizajn, koji možda nije toliko autentičan kao u starijim zgradama.

S druge strane, starije građevine obično nude veće prostore i izgrađene su od čvršćih i izdržljivijih materijala. Obično se nalaze u starijim delovima grada, gde je infrastruktura već dobro razvijena. Ako zgrada ima dobru konstrukciju i ne zahteva velike promene i renoviranje, treba ipak razmisliti. Prostori u starim zgradama specifičniji, a same zgrade često imaju prepoznatljiviji stil u odnosu na jednostavnu, modernu gradnju. Ako se takav objekat na dobroj lokaciji renovira, njegova vrednost obično drastično raste i često premašuje vrednost novogradnje na istom području, zaključuje Zlatanović.