"Najmanje pet godina do presude - dok se ne završi EXPO i izvuče novac": Advokat i arhitekta o hapšenju Gorana Vesića i ostalih

Prvo hapšenje ministra Srpske napredne stranke zbog nesreće u Novom Sadu. Uhapšen je Goran Vesić, ministar građevine u ostavci. Uhapšeni su i bivša ministarka, sada direktorka Infrastruktura železnice Srbije Jelena Tanasković, bivši direktor istog preduzeća Nebojša Šurlan, Vesićeva zamenica Anita Dimoski, projektanti, inženjeri.

Juče ujutru 11 osoba, tokom dana saopšteno da je uhapšena još jedna, a da se za još jednom osobom traga. Ko će još pred tužioca, koja imena ćemo čitati u tekstu optužnice? Zašto vlast ponovo relativizuje njihovu odgovornost i kako te poruke čuju tužioci koji rade na slučaju?

"Svedok sam da uvek kad se desi ovakav događaj, uvek se odredi zadržavanje, pozivaju se ljudi koji su radili na projektu. Kada je pala Komgrapova hala, tu su određeni pritvori odmah, ljudi se nisu mnogo bunili, neki su oslobođeni, ali su izdržali. Jer je normalno kada se tako nešto desi, ima značaja od pritvora – da se ne utiče na svedoke, da se ne pobegne… To se ovde nije desilo", priča Borović u emisiji na N1.

Maldini se priseća primera iz svoje prošlosti.

"Pre više desetina godina, moj profesor, tada asistent, projektovao je nadstrešnicu stadiona Vojvodine u Novom Sadu. Dunuo je vetar, oborio nadstrešnicu… Iste večeri su došli po njega… da ne bi uticao na situaciju, na svedoke. Ovo sada je bila zakasnela akcija", slaže se Slobodan Maldini.

Na pitanje da li predsednik države sme da bude u posedu papira koji se odnose na ovaj slučaj, Borović kaže:

"Videli smo da predsednik države u tim važnim predmetima prvi dođe do dokaza, ne samo on, nego i ministri. Oni po kabinetima razglabaju i analiziraju te dokaze.. Imali smo predmet Belivuk, imali smo priznanje da su prisluškivani razgovori advokata Ognjanovića, koji je ubijen… Oko same male Danke, pevačice Marjanović… Svedoci smo da se u svaku istragu meša ne samo predsednik, nego i svi, kome padne na pamet iz izvršne vlasti".

On podseća na pravilo u anglosaksonskom pravu:

"Postoji jedan važan princip, a to je da je zabranjeno kontaminirati dokaze! Ovde se oni kontaminiraju", kaže.

"Može neko da kaže – postoji građevinska knjiga, projekti, tamo je stvar čistija. Moguće, u izvesnoj meri. Ali ako postoji korupcija, može da se utiče na svedoke, može da se pravi papirologija, može da se spreči da neko kaže – naredio mi neko iz vrha vlasti da preskočim proceduru", navodi Borović.

Ponavlja da je potpuno jasno da su u ovom predmetu morali da budu određeni pritvori.

"Svim ljudima koji su učestovali u procesu. Pogotovo jer je ovako tragična situacija… Ljudi su tražili pravdu za žrtve, tražili su od tužilaštva da reaguje pravovremeno, da političari shvate da ne mogu da haraju i vršljaju po svim predmetima i da se mešaju u sve poslove", naglasio je.

Slobodan Maldini ocenjuje da su današnja saopštenja tužilaštva u Novom Sadu „previše uzdržana“.

"Činjenica je da su sva saopštenja uzdržana. Imali smo taj dan saopštenje političara, kada su rekli da upravo ta nadstrešnica nije bila predmet radova. Ali, kako su dokumenta počela da isplivavaju, videli smo da je tu umešanost struke velika. Dakle, zakazala je struka. Verovatno će optužnica ići na proširenje, doći će se i do korupcije. Da se vidi zašto je zakazala struka – iz nemoći, neorganizacije, neznanja ili korupcije? To će istraga da pokaže", navodi Maldini.

I on kaže da je kontaminacija dokaza bila moguća.

"Sva ta uzdržana saopštenja, nismo znali dokumentaciju, isplivavala je iz dana u dan nekim van javnim kanalima, i onda je javnost na osnovu toga mogla da gradi svoj stav. Imali smo parčiće tog mozaika. Prošlo je dosta vremena i kontaminacija je u svakom slučaju moguća, ali u tehnickom smislu mesto zločina je očišćeno. To se ne radi. Kako su oni to odneli, kako se desilo, da li je sad moguće prići tim zategama“, pita se Maldini.

Prema njegovim rečima, stvari mogu da se rekonstruišu sada na osnovu papira.

„Ali je to nedovoljno. Veštačenja se ne rade na osnovu papira, nego na terenu. Mi imamo fotografije sa samog mesta, pa ja sam svoje stavove korigovao samo na osnovu tih fotografija. Ali, ono što je osnovno – nije bitno šta se desilo, nego da se desilo, to je u startu bitno. Da je ta firma koja je radila projekat i izvodila išla s pretpostavkom da je tehnički objekat ispravan. Dakle, auto je dat na servis čitav, serviser je vratio auto, auto se raspao i ubio ljude. Tu je jasna situacija – ljudi su isporučili neispravan tehnički objekat, stavili ga u promet i na taj način dozvolili da se desi ovo što se desilo“, pojašnjava.

To su, kaže, izvesne stvari u istrazi.

„A onda imamo taj tehnički aspekt koji ćemo morati da rekonstruišemo na razne načine, uključujući i dokumentaciju“, dodaje.

Izvorni projekat u osam primeraka
Maldini kaže da je, po njegovom mišljenju, nemoguće da projektanti nisu imali izvorni projekat.

„Vade se sad svi da nisu imali izvorni projekat, što je po mom ličnom ubeđenju nemoguće, jer se svi projekti kopiraju u osam primeraka i daju se u osam različitih institucija. Ako ga nema u arhivi, ima ga u Sekretarijatu za urbanizam, ako ga tu nema, ima ga u preduzeću… To je besmislica da nisu imali izvorni projekat. Drugo, ako ga nisu imali, morali su da se okrenu na drugi tip projektovanja. Dakle, nemamo to, ne možemo da dođemo do toga, onda idemo ispočetka, rekonstruišemo celu konstrukciju na drugačiji način“, naglasio je.

A gde su dokazi sa mesta nesreće?

Borović kaže – voleo bi da vidi zapisnik o uviđaju.

„Da vidim šta je konstatovano na licu mesta, koliko je obezbeđeno, ko je obrađivao to lice mesta… Potrčali su da sve uklone pre vremena, morali su dva dana da obrađuju lice mesta. Meni je potpuno jasno – potrčali su Vesić i ostali da nije rekonstruisana nadstrešnica. To govori da su se oni uznemirili i da je pogođena suština. S druge strane, oni vrše krivično delo, koje se zove sprečavanje, ometanje dokazivanja. Pokazali su da znaju mnogo što šta o ovom predmetu“, ocenio je Borović.

Čuli smo, dodaje, mnoge stvari.

„Ako nisu imali izvorni projekat, jer rade na takav način, neću da kažem šarlatanski, onda je greh još veći“, navodi Borović.

Na konstataciju da u ovom slučaju još uvek nema dela korupcije ili eventualne finansijske malverzacije, već samo teško delo protiv opšte sigurnosti i nepropisno izvođenje građevinskih radova, Borović kaže da se „o tome diskutuje“.

„To su krivična dela, gde su propisane kazne – za umišljaj do 12 godina ili za nehat od jedne do osam godina zatvora. Međutim, da je predmet, a može to da se uradi, ako bude političke volje, jer od toga zavisi, moglo bi Tužilaštvo za organizovani kriminal da preuzme taj predmet. Ako postoje političari, a imamo uhapšenog ministra i drugog koji se izvukao zbog privatnih veza s predsednikom, a i s obzirom da se radi o tragediji i velikom broju poginulih. Kada se sve desilo, moralo je da se tretira kao krivično delo zloupotrebe službenog položaja, oko samog ugovora koji je tajan, niz okolnosti postoje da je moralo da bude zaduženo Tužilaštvo za organizovani krimanal“, naglašava Borović.

A zašto nije – jer beže od toga, smatra.

„Pošto je, bojim se, uticaj preveliki, da od toga neće biti ništa. Siguran sam da najmanje pet godina nećemo imati presudu. Dok ne završe EXPO, dok se ne uzme ostali korupcioni novac preko građevina. Biće sve to zamajavanje javnosti. Jer, ta nervoza ove ekipe i pre 2000-te godine mi je poznata“, kazao je Borović.

Greška jeste ljudska

Maldini smatra da je u slučaju nesreće u Novom Sadu u pitanju ljudska greška.

„Svakako je ljudska greška, obzirom da se radi o javnom objektu gde hiljadu ljudi boravi u toku dana. Moralo je da se sa pažnjom graditelja cela konstrukcija pretrese. Vidimo da je, kako su rekli, ‘vizuelnim pregledom utvrđeno da je konstrukcija ispravna’. Nijedan inženjer nije mogao to da napiše… To je ljudska greška, nemar. Ako je neko uzeo da radi projekat rekonstrukcije, to znači ponovno pregledanje, i ukoliko ta konstrukcija nije dobra, mora da se ponovo uradi. Došli smo do situacije da je pala i da moramo da pravimo sve ispočetka. Ali imamo ljudske žrtve“, rekao je Maldini.

Borović dodaje da su, po pitanju političke odgvoornosti, najmanje dve osobe i dva političara garantovali da su objekti bezbedni.

„Tu postoji i ta vrsta odgovornosti. Ako si izabrao pogrešne ljude, opet je to deo političke odgovornosti, ti moraš politički da odgovaraš. Imamo tu više nivoa političke odgovornosti“, navodi Borović.