0
Vazduh u Beogradu poslednjih nekoliko meseci beleži stravično visoke indekse zagađenosti, a situacija nije puno bolja ni u drugim mestima po Srbiji. Neretko se srpska prestonica nalazi u samom vrhu najzagađenijih metropola, a stručnjaci upozoravaju da je to alarm i za druge gradove u našoj zemlji. Beogradski vazduh je proteklih dana prevazišao crvenu zonu i prešao u onu ljubičastu - još goru i opasniju po zdravlje. Pitali smo stručnjake šta nam se dešava u Beogradu i šta to dodatno pojačava zagađenje.
Naši sagovornici tvrde da je jedan od razloga zašto smo u novu godinu ušli s veoma velikim zagađenjem mogao bi da bude temperaturni šok.
Malo je reći da se u prvim danima nove godine teško disalo širom Srbije. Merenja pokazuju da je prisustvo nedozvoljenih čestica bilo zastupljeno u gotovo svim mestima u Srbiji, dok je 19 mernih stanica pokazivalo dva puta veću koncentraciju štetnih čestica u vazduhu.
Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke organizacije, koji je izradio aplikaciju “XEco”, kaže za Nova.rs da ono što se poslednjih dana dešavalo sa zagađenjem jeste posledica visokih temperatura preko dana, koje su uveče padale ispod deset stepeni.
„Mnogi građani su dogrevali stanove, a reč je bilo i o tipičnoj temperaturnoj inverziji – kad je u višim slojevima sfere bio topliji, a u nižim hladniji i onda se zagađenje koje mi emitujemo zadržavalo u nižem sloju atmosfere“, napominje Lekić.
Ističe da su zagađivači svakako i termoelektrane Obrenovac i Kostolac.
„Mi očekujemo da se nešto promeni, tako što ne radimo ništa – to se neće dogoditi. U prošloj godini nije bilo ništa bolje nego 2021“, navodi Lekić.
Sagovornik Nova.rs upozorava da kad Beograd vidimo na vrhu liste zagađenih gradova u svetu, to znači da je situacija u ostalim gradovima u našoj zemlji daleko gora.
„Kad je Beograd na vrhu u svetu, na nekom 40. mestu je posle drugih gradova u Srbiji. Od Šapca, preko Zaječara, Smedereva, Novog Pazara, Leskovca, Vranja – to je čitav niz velikih gradova koji imaju više od 50.000 stanovnika. Oni u tom trenutku imaju dramatično lošiji vazduh od Beograda“, kaže Lekić.
PROČITAJTE JOŠ
0
0
2
Slična situacija događa se i u ostalim zemljama u regionu, poput Bosne i Hercegovine i severa Crne Gore.
„Problem je termo-energetski sektor. To vam je kao kad imate stalno punu čašu i vi dodajete nešto u nju i to se prosipa. Problem leži u tome što ranije niko nije obraćao pažnju na direktan uticaj zagađenja na zdravlje ljudi. Praktično, mi tek poslednjih petnaestak godina merimo te PM čestice“, ističe Lekić.
Ognjan Pantić iz Beogradske otvorene škole kaže da su ljudi više svesni problema sa zagađenjem.
„Zvanični podaci pokazuju da imamo više zagađenih gradova nego pre. 2020. bilo je 15 zagađenih gradova, a 2021. – 20. Razlog je veći monitoring koji se vrši“, kaže Pantić.
Dodaje da monitoring postavljen u bilo kom gradu tokom godine pokazuje veliko zagađenje.
„Vazduh je sa ‘čist’ ocenjen samo tamo gde se ne meri“, napominje sagovornik Nova.rs.
Razlog zbog kog se pojedini delovi Evrope „zelene“ na aplikacijama za merenje kvaliteta vazduha jeste činjenica da mnogi evropski gradovi koriste kvalitetnije grejanje od nas.
„Ti delovi imaju praktično čistije grejanje i čistiju proizvodnju energije. Kod nas je zagađenje najveće u grejnoj sezoni, takođe tu su i termo-elektrane koje su veliki zagađivači. Primera radi, sve elektrane na Balkanu – one same prave skoro duplo veće zagađenje sumporom nego ostale u Evropi“, kaže Pantić.
PM čestice – suspendovane čestice, poznate kao nevidljive ubice iz vazduha predstavljaju prašinu manju od 10 mikrona, mešavinu čvrstih čestica dima, čađi, prašine i kiseline, uz teške metale poput olova, kadmijuma, nikla i arsena, a nastaju kao posledica kombinovanog uticaja grejanja, saobraćaja i industrije. U prirodi su prisutne i manje od 4, 2.5 pa i 1 mikron.
Uz PM10 uvek idu i PM2.5 čestice koje još lakše dospevaju u organizam jer su sitnije, i upravo one sa sobom nose teške metale.
PM2.5 čestice su veoma male i one mogu da se uoče samo pomoću mikroskopa.
Zbog male veličine PM čestice se ponašaju kao gas. Prodiru kroz disajni sistem u alveole čak i do krvotoka. U slučaju udisanja PM čestice skraćuju dah, srce se napreže da bi kompezovalo smanjeni unos kiseonika i pri tom se iscrpljuje. Često mogu izazvati osećaj gušenja čak i napad astme. U slučaju veće koncentracije i dugotrajnoj izloženosti mogu uticati i na povećanju krvnog pritiska, srčanog ili moždanog udara pa i prerane smrti.
Iako vlada mišljenje da su ljudi koji boluju od resiratornih oboljenja pod većim rizikom, zapravo, ljudi koji boluju od kardiovaskularnih bolesti su više izloženi štetnom dejstvu PM čestica.
U najugroženiju kategoriju spadaju deca i stariji.
BONUS VIDEO: Ko su najveći zagađivači vazduha?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare