1
Internet prevare sve su češće, a neretko se dešava da korisnici budu namamljeni da daju svoje podatke, koji posle budu zloupotrebljeni, pa ostanu bez novca na računu. Poslednji u nizu takvih slučajeva dogodio se kada je jednom Beograđaninu ukradeno 340.000 dinara.
Čekajući pošiljku koja preko „Pošte Srbije“ stiže iz Amerike, Beograđanin je dobio SMS sa linkom preko kojeg mora da plati carinu. Ušao je na link, platio kreditnom karticom, a nakon nekoliko sati saznao da mu je sa računa nestalo 340.000 dinara. Da se ovo dešava, potvrdili su za RTS u „Pošti Srbije“.
Pročitajte još:
„‘Pošta’ je definitivno jedan od brendova u koje naši građani imaju poverenja i vezuju je za donošenje razglednica, pisama, paketa i onda hakeri koriste to poverenje kod građana koje postoji u tradicionalne vrednosti“, navela je Milica Spasić, direktorka informacionih tehnologija u „Pošti Srbije“.
Prevaranti traže da se carina plati u evrima i to je prvi znak da treba posumnjati, jer se carina, kada je sve legalno, plaća u dinarima.
„Jedan drug mi je skoro rekao ‘umalo da nasednem na prevaru, stiglo mi je da platim neku carinu’ i kaže on da je mislio da je to stvarno, jer je čekao neku pošiljku iz inostranstva, ali mu je bilo čudno zašto u evrima da plati i onda je pogledao taj link i sve to i shvatio da je prevara. U ovom slučaju gde su platili par evra treba odmah da blokiraju karticu kako bi sprečili da im više sredstava bude skinuto“, rekao je IT stručnjak Luka Milanković.
Prema podacima stranih medija, 2020. godine u internet prevarama u svetu ukradeno je više od 56 milijardi dolara. Na sajtovima koje kreiraju prevaranti, često se koriste i ćirilica i latinica, ima mnogo stranih termina i to su najčešći signali da nešto nije u redu.
„Kada kliknu na link gde treba da ostave podatke o svojoj platnoj kartici taj link nije link pošte ili neke institucije, to je često fišing link, često u tom delu gde piše naziv sajta budu neki nasumični karakteri i slova i nešto nepoznato nama, a nekad bude i nešto što može da liči na naziv sajta kompanije“, rekao je Milanović.
U Narodnoj banci kažu da rizik zloupotrebe kartice za iznos veći od 3.000 dinara preuzima banka, ali da to ne važi ako građani sami daju podatke na lažnom sajtu. Upućeni u ove prevare savetuju da, ako se već nešto plaća preko interneta, to ne treba raditi kreditnom karticom, već jednokratnim karticama na kojima ima toliko novca, koliko je za transakciju neophodno. Ali, ako vas ipak prevare…
„Građani mogu da se obrate našem kontakt centru ili da pošalju mejl i mi onda sve to dalje prijavljujemo nacionalnom centru koji će dalje preduzeti aktivnosti“, istakla je Spasićeva.
Hakeri mnogim građanima šalju linkove kako bi ih prevarili i dovoljno je da im nekoliko njih poveruje. Kasnije hakeri između sebe na sajtovima koje samo oni znaju objašnjavaju uspešne načine prevare.
Svaku sumnjivu poruku treba prijaviti, kažu u „Pošti“. Ipak, praksa je pokazala da je novac uglavnom izgubljen i da je veoma teško pronaći počinioca. Ovakve krađe su krivično delo za koje je predviđena i kazna zatvora.
BONUS VIDEO Konstantinović: Hakerski napad na katastar – šta su posledice?
