Trošna kuća u Zemun Polju, pored nje bageri, pruga i gradilište nadvožnjaka. Kuća na izmaku snaga je dom četvoročlane porodice Matović, a među njima je i baka Soka koja ima 89 godina. To je jedini dom za koji ova porodica zna još od 1966. godine, dom koji sada mogu da izgube. Ujedno, prećeno im je oduzimanjem brojila, a sada su, kako nam je javljeno neposredno nakon naše posete, ostali i bez struje.

Porodica Samardaković-Matović u ovoj kući živi na osnovu ugovora o „trajnom korišćenju“, a Infrastruktura železnica Srbije im sada, kako tvrde, osporava to pravo, zbog toga što oni čija imena pišu u tom ugovoru i među kojima su i oni koji su radili za Železnicu više nisu živi. Živi su njihovi naslednici, ali to izgleda nije dovoljno.

Porodica Matović tvrdi da već mesecima traju pretnje predstavnika Infrastruktura železnica Srbije i odzvanja poruka „ističe vam vreme“. Pored njihove kuće je pruga sa dva koloseka, jednim saobraća Beovoz, a drugim treba da protutnje vozovi na toliko dugo čekanoj pruzi Beograd-Budimpešta.

U kući žive Marko, Milan, Čedo i baka Soka, koja celu situaciju najteže podnosi: „Samo da se sve ovo reši“, nogu pred nogu nam prilazi, uz umoran osmeh.

Matovići nam pokazuju brojne papire i ugovore na kojima zasnivaju svoje pravo, tvrde da Infrastruktura železnica Srbije nema razumevanja i da ne želi dogovor.

„Ja ovde živim 40 godina, sa dva sina, meni je supruga umrla. Ona je u ugovoru, jer njen otac je dobio taj smeštaj 1966. godine kao stambeno rešenje. U ugovoru su bili moj tast, njegova žena, sin i ćerka, svi su oni umrli. Sinovi ovde žive od rođenja. Sada nam nude garsonjeru, naš četvoro teško da možemo tu da stanemo. Nude nam i neku kuću koja samo što se nije srušila i nije uslovna za život. U tri navrata Železnica je urgirala da se skine brojilo za struju, ja nisam dozvolio. Na sve načine pokušavaju da nas izbace“, priča nam Čedo.

Tvrdi da je pokušavao i da se usmeno dogovori sa Infrastrukturama železnica Srbije, ali da oni nisu dozvolili.

„Umesto nešto da reše, ništa ne rešavaju. Ostavljaju me na cedilu sa majkom od 89 godina, mlađi sin ima problema sa astmom, koristi i respirator, kako će on ako nam isključe struju. Kako da se živi“, objašnjava nam Čedo.

„Tu sam rođen, tu živim. Sada mi osporavaju pravo na život“, očajan je Milan, Čedin sin koji nije hteo da se eksponira i fotografiše.

„Ne tražimo ništa za džabe, tražimo da nam dozvole da povoljno otkupimo neki stan. Valjda smo stekli pravo nakon skoro 60 godina boravka ovde. Tražili smo i da nas tuže, ali oni to ne žele, jer bi izgubili na sudu“, priča nam Milan.

On dodaje da, i kada je pravljen projekat za izgradnju nadvožnjaka, nisu uzeti u obzir  objekti pored pruge.

„2015. godine su dolazili ovde iz CIP-a i merili su, bušili. Oni su pre pet godina znali da će da se ruši i da se pravi nadvožnjak, ništa nije preduzeto. Nismo mi jedini, ima još 11 porodica čije kuće bi trebalo da se sruše. Već dve porodice su iseljene, a mi smo sada na udaru“, priča nam Marko, dok se u pozadini čuje zvuk BG voza koji tutnji šinama.

Kaže da pritisak na njegovu porodicu traje od juna, a da Infrastrukture železnica ne nude nikakav dogovor, niti konsultacije.

„Došli su sa dopisom da treba da se iselimo, a nema sudske odluke“, kaže Marko.

On tvrdi da je jedan od vidova pritisaka na njegovu porodicu – isključivanje struje. Dok smo bili u poseti porodici Matić, struje je bilo, popili smo čak i kafu, ali nam je ubrzo po povratku naše ekipe u redakciju zazvonio telefon, a sa druge strane čuli smo: „Isključena je struja, samo što ste otišli“.

Kako su iz „Infrastruktura železnica Srbije“ odgovorili za Nova.rs, Čeda Matović „ne poseduje validnu dokumentaciju za korišćenje službenih prostorija ‘Infrastrukture železnice Srbije’ na ovoj adresi“, kao da „ni osobe koje sa gospodinom Matovićem koriste ovaj stambeni objekat (dva sina i majka) nemaju nikakvu validnu dokumentaciju za stanovanje u ovom službenom stanu“.

Iz Infrastruktura navode da je ugovor o korišćenju ovog železničkog službenog stana u Zemun Polju potpisao Samardaković Aleksandar, pružni poslovođa pružne deonice Zemun još 31. decembra 1966. godine kao nosilac stanarskog prava sa tadašnjim Železničko – transportnim preduzećem Beograd.

„Po ugovoru, površina ovog stana je 25 kvadratnih metara. Pored Aleksandra Samardakovića, u ugovoru je navedeno da će stan koristiti i članovi domaćinstva, i to: supruga Samardaković Miroslava, Samardaković Milovan, ćerka Samardaković Svetlana i Miletić Spasenija. Dakle, u Ugovoru o korišćenju ovog stana ne navodi se ni Čeda Matović, ni bilo ko od članova njegovog domaćinstva koji tu danas žive“.

Navode i da je Matović od 1. aprila 2008. godine plaćao nadoknadu za korišćenje ovog službenog stana „u simboličnom iznosu od 855 dinara mesečno Javnom preduzeću ‘Železnice Srbije’, sve do 2015. godine i reforme železnice“, te da je „Infrastruktura železnice Srbije“ Matoviću  tokom jula i avgusta ponudila veći broj stanova za regulisanje stambenog pitanja, koje je on odbio.

Kažu da ovaj stambeni objekat „sada već ugrožava dinamiku izvođenja radova na izgradnji pruge za velike brzine“, te da su 24. avgusta 2020. godine pokrenuli sudski spor kod Trećeg osnovnog suda u Beogradu za iseljenje Čede Matovića iz stana u Zemun Polju, ali da će „u narednim danima pokušati da sa Matovićem dođu do sporazuma i rešenja u vezi rušenja navedenog objekta i rešavanja stambenog pitanja ove porodice“.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram