Armagedon srpskog zdravstva: Na jednog onkologa skoro 800 novoobolelih od raka, to nema nigde u Evropi

Zlo nije u hlebu i igrama po sebi, već u voljnosti ljudi da se odreknu svojih prava zbog punih stomaka i uzbudljivih igara koji im istovremeno odvraćaju pažnju od drugih potreba koje hleb i igre nikada ne mogu da zadovolje. (Marko Tulije Ciceron).Pišu: Ognjen Radonjić , Ivan Ostojić za Velike priče Privredni rast (rast bruto domaćeg proizvoda) samo je jedna dimenzija, šireg koncepta, privrednog razvoja. Kada se govori o privrednom rastu, u fokusu je životni standard, odnosno što potpunije zadovoljenje stalno rastućih potreba ljudi. Ipak, već šezdesetih godina prošlog veka svet je počeo da se suočava sa problemima neodržive degradacije životne sredine i, nešto kasnije, osamdesetih godina, sa primetnim rastom u nejednakostima i usporavanju u borbi protiv siromaštva. Iz brojnih rasprava i debata koje su usledile, proistekao je koncept održivog razvoja (sustainable development), piše Nedeljnik.Fokus održivog razvoja je na ekonomskoj aktivnosti (economic sustainability) koja ne ugrožava održanje prirodnog okruženja (environmental sustainability), kao i na društvenoj dimenziji (social sustainability), to jest politikama koje pozitivno utiču na sreću i zadovoljstvo ljudi kao što su pravo na obrazovanje i zdravstvenu negu, borba protiv siromaštva i nejednakosti, borba za polnu jednakost i osnaživanje prava žena i dece, borba protiv bilo koje vrste diskriminacije, pravo na rad i plodove svog rada itd.Ujedinjene nacije su 2015. usvojile Agendu održivog razvoja 2030. (The 2030 Agenda for Sustainable Development) u čijem središtu se nalazi 17 Ciljeva održivog razvoja (Sustainable Development Goals) usmerenih na ispunjenje osnovnih ljudskih potreba i zaštitu životne sredine.Bolest i smrt nisu vidljive široj zajednici. One su neprijatan teret za život u iluzijama. Nevidljivom treba suprotstaviti vidljivo – grade se putevi, ulaže se u zabavu i trivijalne sadržaje. Društvo kojem zdravlje građana nije prioritet, osuđeno je na propadanje.

Jedna od ključnih determinanti održivog razvoja i kvalitetnog života jeste zdravlje ljudi. Što su ljudi zdraviji, veća je verovatnoća postizanja održivog privrednog rasta i razvoja. Takođe, zdravlje doprinosi stabilnosti društvene zajednice ili društva u celini pošto teži zdravstveni problemi razaraju zajednice i pojačavaju pritisak na zdravstveni sistem. Ključno, zdravlje je neotuđivo ljudsko pravo jer dobro zdravlje omogućava ljudima da razviju svoje pune potencijale, deci da se obrazuju, radnicima da budu produktivniji, i roditeljima da se bolje brinu o svojoj deci.Iako se tokom poslednjih decenija globalno zdravlje značajno poboljšalo, ovaj boljitak nije ravnomerno raspoređen kako na globalnom nivou, tako ni u okviru nacija. I dalje, nekoliko stotina miliona ljudi i dece širom sveta živi bez osnovnih zdravstvenih usluga, što znatno povećava verovatnoću preuranjene smrti.Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u 2019. najznačajniji uzroci smrti na globalnom nivou su bile kardiovaskularne bolesti 32,8%, zarazne i parazitarne bolesti 18%, kancer 17,8%, hronične respiratorne bolesti 7% i bolesti digestivnog sistema 4,5%.Podsetimo, u tekstu Kako je Srbija doživela demografski slom, utvrdili smo da je u 2021. Srbija zauzela drugo mesto na svetu po stopi smrtnosti. U Srbiji su, među neprenosivim bolestima, glavni uzročnici smrti u 2019. bile kardiovaskularne bolesti (51,8%), kancer (21,7%) i hronične respiratorne bolesti (5,2%).Kada je u pitanju državno ulaganje u zdravstvo kao procenat BDP-a, Srbija je sa 8,7% u 2020. bila ispod svetskog proseka (10,9%), proseka Evropske unije (10,9%) i evrozone (11,3%). Opet, Srbija je, po ovom pokazatelju, više ulagala od proseka u Centralnoj Evropi i baltičkim zemljama (7,3%) što ukazuje na neefikasnost našeg zdravstvenog sistema.

Pogledajmo pokazatelj smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti, kancera, dijabetesa ili hroničnih respiratornih bolesti koji ukazuje na procenat ljudi sa 30 godina koji će do 70. godine umreti od ove grupe bolesti računajući tekuću stopu mortaliteta po godištima i uz pretpostavku da neće umreti od bilo kog drugog potencijalnog uzroka smrti.Prema ovom pokazatelju, u 2000. je 29,2% stanovnika Srbije sa 30 godina moglo da očekuje da će umreti od ove grupe bolesti do 70. godine. U 2019. je ovaj udeo pao na 22% (Grafikon 1).

Takođe, možemo primetiti da je ova smrtnost od 2013. (22,2%) na približno istom nivou, to jest da nije bilo poboljšanja. Nažalost, u poređenju sa Evropskom unijom, evrozonom i zemljama Centralne Evrope i Baltika, Srbija stoji izrazito loše – u 2019. ova smrtnost je u Centralnoj Evropi i Baltiku iznosila 18,3%, u Evropskoj uniji 12,4% i u evrozoni 10,8%.Ipak, kako bismo preciznije procenili zdravstveno stanje i stanje zdravstva u Srbiji, sprovešćemo uporednu analizu sa bivšim tranzicionim zemljama koje su danas članice Evropske unije. Počnimo od kardiovaskularnih bolesti, pošto su one na nivou sveta i na nivou Srbije prvi uzročnik smrti.Kao što možemo videti na Grafikonu 2, po stopi smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti u 2019. smo jedino iza Bugarske sa 449 preminulih na 100.000 stanovnika. Ovaj rezultat se poklapa sa stopom mortaliteta, pošto je prva na svetskoj listi u 2021. bila upravo Bugarska. Najnižu stopu smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti imaju Slovenija (151) i Češka (232). Pored Bugarske, jedine dve zemlje koje imaju veću stopu smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti u Evropi su Severna Makedonija (569) i Ukrajina (591).

Uzimajući u obzir samo neprenosive bolesti, treći uzročnik smrti u svetu i kod nas su hronične respiratorne bolesti. Na Grafikonu 3, možemo videti da Srbija, opet, zauzima drugo mesto među izabranim zemljama, sa 25 umrlih na 100.000 stanovnika u 2019. Ispred nje je jedino Mađarska (30), dok najmanju smrtnost imaju Estonija (10) i Letonija (10).Fokusirajmo se sada na kancer, koji je, uzimajući u obzir samo neprenosive bolesti, u svetu i kod nas drugi po značaju uzročnik smrti. Na Grafikonu 4, možemo videti da po prevalenci od kancera (petogodišnji prosek obolelih na 100.000 stanovnika) Srbija zauzima treće mesto otpozadi sa prosečno 1.444 obolela na 100.000 stanovnika. Iza nje su, među izabranim zemljama, jedino Rumunija (1.356) i Bugarska (1.429). Vodeće mesto na listi zauzimaju Slovenija (2.038) i Mađarska (1.993). Dakle, prema ovom pokazatelju, Srbija se sasvim dobro kotira i na nivou cele Evrope zauzima 29. mesto.

Situacija se menja kada obratimo pažnju na incidencu od kancera (broj novoobolelih na 100.000 stanovnika) po kojoj, u 2020, Srbija zauzima četvrto mesto na listi sa 299 novoobolelih na 100.000 stanovnika, iza Mađarske (338), Slovenije (309) i Letonije (302). Poslednje mesto na listi zauzimaju Rumunija (264) i Bugarska (247). Ni po ovom pokazatelju se Srbija ne rangira toliko loše pošto zauzima 13. mesto na nivou cele Evrope.Katastrofa nastupa kada se usmerimo na stopu smrtnosti od kancera (Grafikon 5). Dakle, iako ima nižu prevalencu i incidencu od nekih zemalja na listi, Srbija ima najveću stopu smrtnosti – 152 preminula na 100.000 stanovnika u 2020. Iza nje su Mađarska (149) i Slovačka (141), dok su na začelju Slovenija (116), Estonija (116) i Češka (106). Kuriozitet je da po stopi smrtnosti od kancera, Srbija zauzima prvo mesto u Evropi i drugo na svetu iza Mongolije (176).

Opširnije pročitajte OVDE.****