Nova onlajn platforma PIO Fonda E-kalkulator, najavljena je kao komforna opcija putem koje svi građani mogu da provere svoj status osiguranika (penzionog i socijalnog), odnosno da imaju uvid u sve prijave i odjave sa osiguranja koje su podneli njihovi poslodavci. Takođe, ova platforma daje vam i datum kada ćete moći da se penzionišete i kolika će vam biti penzija. U praksi, to ipak zadaje muke građanima koji su na nivou prosečne digitalne pismenosti. Posle dva dana neuspešnih pokušaja da otvorim platformu, saznala sam da mi je potreban čitač lične karte, kako bih sve ove pogodnosti mogla da iskoristim onlajn preko računara.
Čitače lične karte redovno viđam u banci, na raznim šalterima državnih službi, u privatnim firmama i u lokalnoj fotokopirnici gde su mi nekoliko puta štampali očitanu ličnu kartu. Ni u ludilu nisam pomišljala da će mi jednog dana čitač biti potreban u kući. Ali, izgleda da je došlo vreme i za to.
Ne samo meni, već svim građanima koji žele da idu u korak sa ubrzanom digitalizacijom Srbije i da iskoriste sve prednosti onlajn administracije i izbegnu obijanje pragova po raznim službama.
Moja znatiželja da proverim status osiguranika u PIO fondu preko E-kalkulatora, odvela me je mnogo dalje nego što sam bila spremna da idem.
U jednom trenutku, došlo mi je da od svega odustanem, jer imam još dosta do penzije i na kraju krajeva, penzija će da dođe, pa neka bude kolika bude.
Ali, onda pomislilm na sve one koje poznajem, moje starije rođake, komšije, roditelje mojih prijatelja, ljude koje redovno srećem (radnčka klasa) – što bi se reklo, prosečne građane, koji, da se ne lažemo, čine većinu u ovoj našoj zemlji. Da li će svi oni znati da se snađu u opciji koja se popularno naziva “digitalni građanin”?
Iskreno, ni ja do sada nisam zakoračila u taj digitalni svet, iako već nekoliko godina imam profl na Portalu e-Uprava.
Sada mi je za korišćenje brojnih usluga, između ostalog i e-kalkulatora (za penziju), potreban kvalifikovani elektronski sertifikat.
Uzgred, ovaj sertifikat nije jedina opcija za e-kalkulator, postoji i mogućnost da se za pregled PIO statusa instalira aplikacija ConsentID na mobilnom telefonu (ali, to je neka druga priča).
Sertifikat je, osim za E-kalkulator, neophodan i za mnoge druge digitalne usluge, pa sam odlučila da to “prebrinem” sad.
Prema uputsvima za korisnike koje je izdao PIO fond, išla sam koracima koje su dali za dobijanje kvalifikovanog elektronskog sertifikata.
Papiri, papiri… potpis, pa pečat
Prva stanica za dobijanje ovog sertifikata je MUP. Postoji i opcija preko Pošte Srbije, ali se kod njih usluga naplaćuje, pa sam sam izabrala MUP kao besplatnu varijantu.
Sertifikat, inače, ne može da se pribavi onlajn, već je potrebno da lično predate zahtev.
Na sajtu MUP-a postoje detaljna tekstualna i video uputstva, a sve izgleda vrlo jednostavno, uz objašnjenje da se sertifikat dobija za 10 minuta.
Međutim, ono što vam ne kažu je, da za taj sertifiikat morate da čekate u redu i to u onom u kom su građani koji predaju zahteve za ličnu kartu i pasoš. Pa, kad stignete na red!
Da ne grešim dušu, procedura za elektronski sertifikat nije trajala duže od 10 minuta, ali sam u redu provela skoro sat vremena.
Da biste postali vlasnik sertifikata, neophodno je da imate ličnu kartu sa čipom i da ste po dobijanju lične karte sačuvali PIN kod.
Ja, nisam!
Lična karta mi važi još dve godine, a koliko me sećanje služi, taj papirić sa PIN kodom sam pre osam godina zgužvala i bacila. Pomislila sam – čemu PIN kod za ličnu kartu, pa neću valjda preko nje da podižem novac na bankomatu. Svašta!
Eto, ispostavilo se da mi je sad potreban, da bih postala “digitalna građanka”.
Ne bi li se bar malo utešila, pozvala sam nekoliko prijatelja da proverim da li oni imaju taj PIN.
Naravno, niko nema.
Elem, MUP je mislio i na nas neodgovorne, pa prilikom zahteva za elektronski sertifikat, možete da podnesete i zahtev za dobijanje PIN koda za ličnu kartu.
Prema uputstvu sa MUP-ovog sajta, sve potrebne papire sam odštampala, uredno popunila i stala u red.
A od papira vam je potrebno da odštampate zahtev za izdavanje sertifikata, ugovor o pružanju usluge (dve strane), opšte uslove za pružanje usluge (dve strane) i zahtev za deblokadu PIN-a lične karte (ukoliko ste bacili PIN kao ja) i sve to u dva primerka.
Kada sam došla na red, potpisala sam se na četiri mesta i dobila svoje primerke sa pečatom MUP-a.
Umesto odgovora na pitanja – dobijate flajer
U Policijskoj upravi kojoj ja pripadam, službenik je bio vrlo ljubazan i brz. Nigde nisam spominjala svoje zanimanje, već sam išla kao “obična građanka”.
Postavljala sam pitanja koja bi postavila i moja rođaka koja za nekoliko godina treba da ode u penziju.
“Šta ja sad mogu sa ovim sertifikatom, da li je to sad sve, kako da se ulogujem na E-kalkulator PIO fonda, treba li još nešto, moram li da imam čitač lične karte…”, deklamovala sam pitanje za pitanjem.
Mladi službenik je samo slegao ramenima, pravdao se “da ne zna ništa o tome” i utrapio mi flajer na kome “sve piše” i rekao “zovite ovaj kol centar, oni će da vam objasne”.
Obrni okreni – mora čitač lične karte
U kol centru, sagovornica ljubazna, ali neumoljiva.
Prvo što me je pitala, bilo je da li imam čitač lične karte.
“Ama, odakle mi čitač lične karte, ja sam fizičko lice?!”, blago povišenim glasom kažem, pa još jednom ponovim da me bolje razume.
“Fizičko lice! Računar mi služi samo da gledam filmove i igram igrice”, pokušavam da iskamčim bar neki drugi odgovor za nas “obične ljude”, ali ne pomaže.
Bez čitača, ništa mi ne znači što sam u MUP-u dobila elektronski sertifikat i PIN lične karte (za koji sam sama osmislila četiri cifre- JEEEJ!!!)
Onda, moja sagovornica, na čitač (koji nemam) počinje da kalemi aplikacije i softvere koji su mi potrebni, da bi moj računar uopšte mogao da otvori kvalifikovani elektronski sertifikat.
Saznajem da mi je potreban softver sa sajta Sertifikacionog tela (MUP), zatim aplikacija “Čelik”, pa Middleweare lične karte (TrustEdge).
Mislim se, ala ste opravili, svaka vam čast, ali ćutim, pa posle pauze pitam “Mogu li da vas pozovem kad kupim čitač kartice?”
Tako se dogovorismo da se ponovo čujemo, a ja, odmah posle razgovora odoh na onlajn ponudu čitača lične karte.
Cene od 1.800 do 3.500 dinara. Ima i skupljih.
Eto, sad ću još i taj trošak morati da imam.
I ne samo ja, nego i svi drugi građani Srbije, koji još uvek nisu stekli status “digitalnog građanina”, s kojim možemo da rešavamo sve administrativne poslove bez čekanja u redovima i razgovora sa ljubaznim ili manje ljubaznim službenicima na šalterima.
Na kraju se ipak nešto mislim, ma, može taj čitač još malo da sačeka, dugo je do penzije, a i lična karta mi ističe tek za dve godine.
Ko zna, do tada se možda nešto i promeni.
BONUS VIDEO: Mihajlović – Sindikati razmatraju da napuste pregovore o minimalcu
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare