PIO fond je ponudio novu uslugu i korisnicima priredio pravi užas: Da biste proverili kolika će vam biti penzija, morate da budete IT stručnjak

Nova elektronska usluga PIO fonda E-kalkulator, koja je od prošlog petka dostupna svim građanima, zaintrigirala me je da proverim svoj status, kad je u pitanju visina moje buduće penzije.Ova usluga najavljena je kao komforna variijanta, da svi mi koji smo u radnom odnosu, jednostavno i „iz svog doma“, možemo da proverimo sve o svom stažu osiguranja, a kalkulator će nam izračunati visinu penzije i „izbaciti“ tačan datum kad ćemo moći da se penzionišemo.Za ovaj „pogled unapred“ potrebno je samo da se ulogujemo sa svojih računara, tableta ili mobilnih telefona, saopštili su iz PIO fonda.A tu je i detaljno korisničko uputstvo, sa slikama i strelicama, gde šta treba da se klikne i upiše.Pomislim: (Uraaaa!!!) ništa lakše, sad ću ja to, očas posla!Uputstvo ima 19 stranica, a problem već na prvojSamouvereno sam pristupila pregledu uputstva, koje je obimno (ima čak 19 strana), ali je „za pismene“ sve nacrtano i vodi korak po korak.Mislim se, OK, šta tu ima da bude komplikovano. Ja sam generacija 40+, imam nalog na Portalu E- uprava, koristila sam već neke usluge i sve je išlo glatko i uspešno. Odlučujem da sve radim na računaru, bez obzira što može mobilnim i tabletom.Ulazim na prvu stranicu koja mi nudi da biram između opcija „e-kalkulator penzije“ i „porodična penzija“.

Biram prvu opciju.Tu već nailazim na prvu prepreku.Kalkulator mi traži da se prijavim preko eID elektronske identifikacije.Ponuđeno mi je da se prijavim „kvalifikovanim elektronskim sertifikatom“ ili „mobilnom aplikacijom“.Inače, preko računara uopšte ne može da se uđe na „mobilnu aplikaciju“, (pokušavala više puta), pa na kraju biram prvo polje.Prijavljujem se, ali dobijam odgovor – „nemate nalog na Portalu eID“

Još uvek samouverena i pod elanom otvaram novi „prozor“ na računaru, da časkom rešim taj traženi nalog.Čitam uputstva i počinjem.Na portalu za elektronsku identifikaciju jasno piše da korisnici (u koje spadam i ja) svoje naloge mogu da registruju elektronski, korisničkim imenom i lozinkom, kvalifikovanim elektronskim sertifikatom ili odlaskom na „šalter registracionog tela“.

Tu već počinju da mi se „brkaju“ termini, (nemam pojma šta je taj šalter), pa odlučujem da ostanem na „poznatom terenu“, kojim sam se, između ostalog, svojevremeno registrovala na Portalu e-Uprava.Što je sigurno - sigurno je, biram „korisničko ime i lozinku“.Traže mi da slikam ličnu kartuOtvaram novo polje da završim prijavu za eID elektronsku identifikaciju. Opet popunjavam osnovne podatke (ime, prezime, JMBG), ali sad traže i da dostavim neki lični dokument, kojim treba da dokažem da sam to zaista ja. Treba da izaberem između lične karte i pasoša.

Avaj, sad treba i da fotografišem ličnu ispravu.Otvaram još jedan „prozor“ na računaru, pa čitam nova uputstva.U ovu avanturu upravo uskače i mobilni telefon. Vadim ličnu kartu, telefonom slikam prednju i zadnju stranu, pa mejlom sebi šaljem slike da ih skinem u računar.Već dobrih pola sata sam potrošila na sve dosadašnje korake, a još nisam ni blizu da se registrujem.

Uputstva za prilaganje fotografija su precizna – maksimalno mogu da se prilože dva fajla, slike moraju da budu u pdf, jpg ili png formatu, a nijedna ne sme da bude veća od 3MB.OK, to sam ispoštovala, ali se u sebi mislim - kako će sve ovo da uradi neko ko se „ne razume u kompjutere“ (koliko se ja razumem). Šta li će da pomisli kad vidi skraćenice pdf, jpg, png i hoće li se pitati „koliko je to tačno 3MB“.Ponovo neuspehIako sam dostavila fotografije lične karte, popunila sve što se tražilo od mene, ponovo sam na početku.Niti sam se registrovala, niti znam kako dalje.Još više me je zbunilo novo obaveštenje koje mi je „iskočilo“.

„Da biste mogli da vidite podatke iz evidencije RFZO-a, potrebno je da budete prijavljeni kvalifikovanim elektronskim sertifikatom (na kartici ili USB tokenu) ili putem mobilne aplikacije ConsentID“.Šta ću sad?Ja od „alata“ imam samo mejl adresu, ime i prezime. Niti imam karticu, niti token. U sebi se sve iskreno nadam da nisam jedino ja "zaostala u vremenu" i da ima još ljudi poput mene koji ne koriste „kartice i tokene“.Ipak, ne predajem se. Odlučujem da nastavim, pa šta bude!Sad iz mene već počinje da kulja upornost i tvrdoglavost mojih hercegovačkih predaka. Pa, neće mene da pobedi jedan obični formular!Zatvaram sve „prozore“ na računaru, pa krećem od nule.Ponovo prolazim sve isto - ime, prezime, JMBG, šaljem fotografije lične karte. Otvaram i uputstva da proverim da nisam negde nešto preskočila, svako malo otvaram mejl i elektronsko sanduče, sve u nadi da mi stigne „neki kod“ ili spasonosno obaveštenje „registraciija uspešna“.Ništa – PIO se „pravi mrtav“.Na kraju, kad sam isprobala sve što sam mislila da smem da uradim, pre nego što mi neki pogrešan potez „sprži“ ceo kompjuter, iskočilo mi je obaveštenje - „greška“.Portal za elektronsku identifikaciju „poslao“ je spisak od šest mogućih grešaka, zbog kojih registracija nije moguća.Objašnjenja (pogledaj slike) su toliko konfuzna, od toga da „ne svetli lampica na uređaju za čitanje sertifikata“, do informacije da proverim koliko instaliranih softvera imam na svom računaru.

**

E, sad! Za tumačenje ovih objašnjenja stvarno je potrebno da neko bude IT stručnjak, jer ovakva obaveštenja, realno, prevazilaze znanje i sposobnosti prosečnih građana.Na pamet mi pada drug iz generacije Dule, vrhunski „ajtijevac“. Da li da ga cimnem? On bi sigurno znao da mi kaže šta da radim, ali ipak odustajem. Mislim se, što da se brukam „za obični formular“.Plan „B“ – prelazim na mobiilni telefon"Predaja nije opcija" - u glavi mi odzvanja citat (znate već koga).Posle sat vremena neuspeha, huktanja i češanja po glavi odlučujem da promenim taktiku.

U „odbijenici“ za registraciju za pismene lepo piše da mogu da se prijave i „putem mobilne aplikacije ConsentID“.Nemam pojma šta je ConsentID, ali se nadam da će tu stvar da završi moj „pametni telefon“.Krećem od početka – opet sve isto, ime, prezime, JMBG...„Pametni telefon“ nije ništa pametniji od mene. Dobijam obaveštenje da je „za izdavanje parametara za mobilnu aplikaciju ConsentID, neophodno da budete prijavljeni kvalifikovanim elektronskim sertifikatom“.

Opet taj sertifiikat!?Dok sam mom telefonu uporno „zadavala“ komande da mi obezbedi elektronski sertifikat, kliktala i popunjavala sve što mi je ponudio, uspela sam nekako i da zeznem celu stvar.U jednom trenutku „sistem“ mi je tražio da unesem „novu lozinku“. Sva ozarena, pomislih – uspela sam, to je to! Sad će nova lozinka da me registruje!Ali, ništa od toga!Tim potezom, u stvari, promenila sam svoju lozinku za ulazak na portal e-Uprava. Sad još i ta muka!Jedva sam zapamtila i prethodnu lozinku, koja je, inače, morala da bude po specifičnim instrukcijama s određenim brojem karaktera, velikih i malih slova, obaveznim znacima interpunkcije.

Za novu lozinku tražili su da obavezno mora da sadrži i neki od ovih simbola - &,%, #, *. Živa istina, probajte, pa ćete da se uverite.Ali, pametni telefon na kraju me je ipak utešio i poslao obaveštenje – da nije sve do mene i mog „razumem se u kompjutere“.„Ovaj sajt nije dostupan“, glasilo je obaveštenje, koje mi je, posle dva sata "razbijanja glave" malo podiglo samopouzdanje.

U tom obaveštenju, sa adrese „registracijas.eid.gov.rs“, piše da „kreiranje naloga sa sertifikatom privremeno ne funkcioniše ili da je trajno premešteno na novu veb adresu“.„Uraaa!“Posle dva sata agonije da se registrujem, zbog ovog obveštenja mi je konačno malo laknulo, jer „nije do mene“.Međutim, pravo je pitanje, do koga je i ko je građanima Srbije zagorčao život, da u digitalnom dobu moraju da „lome mozak“ u potrazi za informacijama koje bi, u osnovi, trebalo da budu dostupne na nekoliko klikova.U mom slučaju, ovo iskustvo mi je potvrdilo da je najavljeni uvid u status PIO osiguranika bio samo marketing vlasti, koja je ceo projekat najavila kao jednostavno i lako rešenje, a zapravo je sve drugo, samo ne transparentan način da saznamo ono što je izreklamirano.I dalje razmišljam o svim onim građanima, koji se ne razumeju u kompjutere "koliko se ja razumem", a izgleda, da se ni ja ne razumem baš mnogo.BONUS VIDEO: Penzionerka posle poplava - sama živim, pomoć nemam, penzija 18.000 dinara

Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram