Akvarijum deo muzejske zbirke

Mitrović je istakao da bi Akvarijum trebalo posmatrati kao deo Prirodnjačkog muzeja, čija uloga nije samo u čuvanju zbirki, već i u sistematskom istraživanju, obrazovanju i formiranju odnosa društva prema prirodi.

"U tom kontekstu treba posmatrati i Akvarijum - ne kao zaseban projekat, niti kao turističku atrakciju, već kao organizacionu jedinicu Muzeja, njegov funkcionalni i prostorni produžetak", istakao je Mitrović, dodajući da je Akvarijum će se posetioci kretati kroz različite oblike predstavljanja prirode - od klasične muzejske eksponatne građe do živih akvatičnih sistema, čime se briše veštačka podela između nauke i njenog iskustvenog doživljaja.

Navodeći da se u javnom prostoru često, iz nepažnje ili zbog pojednostavljivanja, Akvarijum poistovećuje sa delfinarijumom ili komercijalnim zabavnim sadržajem, Mitrović je naglasio da takvo tumačenje promašuje suštinu projekta.

"Akvarijum je deo naučne infrastrukture, sa jasno definisanim istraživačkim i edukativnim programom, usklađenim sa radom Prirodnjačkog muzeja. Njegova svrha nije spektakl, već razumevanje - razumevanje biodiverziteta, ekosistema i odgovornosti prema prirodnim resursima", ponovio je Mitrović, profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.

Mitrović je naglasio da Akvarijum treba da bude deo naučne infrastrukture Univerziteta u Beogradu, gde studenti Veterinarskog i Biološkog fakulteta treba da imaju vežbe i praksu, kao što su do sada radili u postojećem Javnom akvarijumu i tropikarijumu u Beogradu.

"Objekat Akvarijuma u Parku prijateljstva na Ušću nije koncipiran kao dominantna forma niti kao arhitektonski znak koji pretenduje na samostalnu prepoznatljivost. Polazi se od pretpostavke da arhitektura nije izdvojeni artefakt, već deo ambijenta, deo zatečenog prostora sa sopstvenim slojevima i ograničenjima. Novo se gradi iz postojećeg, u kontinuitetu sa pejzažom i urbanim kontekstom", naveo je Mitrović, dodajući da je Akvarijum u tom smislu "arhitektura mimikrije" - prilagođavanje logici mesta.

Mitrović je naveo i da je konkurs bio ne samo profesionalni izazov, već i traženje modela ponašanja u zelenom ambijentu.

"Struka mora da učestvuje i odlučuje o velikim arhitektonsko-urbanistickim temama. Konkurs je mehanizam koji omogućava da se različite ideje analiziraju kroz suočavanje stavova o prostoru, a ne isključivo interesima naručioca. Da je, na primer, za prostor na kome je danas Beograd na vodi bio raspisan otvoreni i dosledno sprovedeni urbanističko-arhitektonski konkurs, možda bismo danas govorili o drugačijem pejzažu – o lakšim, protočnijim urbanim strukturama, o pejzažima sa mešavinom različitih sadržaja i javnih prostora, umesto o čvrstim i zatvorenim frontovima", naveo je Mitrović.

Prema njegovim rečima, projekat njegovog biroa prepoznat je na konkursu upravo po doslednosti i jasnoći koncepta.

"Nije nagrađena forma koja obećava spektakl, već rešenje koje pokazuje razumevanje mesta i institucije kojoj pripada. To je važna poruka u vremenu kada je pritisak na prostor sve veći", naglasio je Mitrović